Палмета
Палмета (према француској ријечи палметте – палмин лист) је назив за лепезаст украсни мотив који се састоји од стилизираних листова палме.[1] Код палметних украса који ресе средиште неког архитектонског елемента (нпр. забата) или скулптуре, или сликарскога дјела, у симетрали украса се налази најдужи, средњи лист, а бочни, краћи листови су складно распоређени с лијеве и десне стране, док су палмете које имају улогу рубних украса архитектуре, скулптуре или сликарства обично „преломљене“ под кутем од 90 ступњева (тако да је једна њихова половица јасно видљива с предње, а друга с бочне стране руба), те се њихова симетричност јасно види једино онда када их се гледа под кутом од 45 ступњева.
Палмета се најприје јавила у староегипатској и кретско-микенској умјетности, но у грчкој и етрушћанској умјетности постаје готово неизоставним уресом сакралних и профаних грађевина.
Палмете налазимо у античком сликарству и скулптури као појединачни елемент (нпр. палметни антефикс од теракоте или акротериј), или као дио фриза.
Палмете такођер радо користе сва раздобља која се угледају на класичну антику, а особито ренесанса и класицизам.
Сложени развој палметног украса, из провтно соларнога мотива ка вегетабилном орнаменту, први је озбиљније почео истраживати Алоис Риегл својој књизи Стилфраген из 1893.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Палмета, Енциклопедија ликовних умјетности, св. 3, Загреб, 1964., стр. 624.