Комарци

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Комарци
Временски распон: 226–0 Ma јура – садашњост
женка комарца Culiseta longiareolata
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Diptera
Натпородица: Culicoidea
Породица: Culicidae
Meigen, 1818 [1]
Подпородице

Комарци (Culicidae) су породица инсеката двокрилаца, распрострањених у свим крајевима наше планете. Ова породица обухвата око 3.500 врста[2], сврстаних у три подпородице. Нарочито им погодују топла подручја где се густина њихових популација знатно увећава. Разликују се од других инсеката по томе што су им тело и крила покривени љуспицама које служе као таксономска одлика за одређивање врста.[3]

Женке већине врста су ектопаразити, чији цевасти усни органи (звани пробосцис) пробадају кожу домаћина да би конзумирале крв. Енглеска реч mosquito (формирана од mosca и деминутива -ito)[4] потиче од шпанског назива за „малу муву”.[5] Хиљаде врста се хране крвљу разних врста домаћина, углавном кичмењака, укључујући сисаре, птице, рептиле, водоземце, и чак неке врсте рибе. Неки комарци исто тако нападају бескичмењаке, углавном друге зглавкаре. Мада је губитак крви ретко од било каквог значаја за жртву, пљувачка комараца често узрокује иритантни осип који је озбиљна непријатност. Међутим, много озбиљније су улоге многих врста комараца као вектора болести. У пролазу од домаћина до домаћина, неки преносе изузетно штетне инфекције као што су маларија, жута грозница, чикунгунја, вирус Западног Нила, денга грозница, филаријаза, Зика вирус и друге арбовирусе, што их чини најсмртоноснијом животињском породицом на свету.[6][7][8]

Таксономија и еволуција[уреди | уреди извор]

Најстарији познати комарац са анатомијом сличном модерним врстама је нађен у 79 милиона година старом канадском ћилибару из периода креде.[9] Једна старија сестринска врста са примитивнијим својствима је нађена у бурманском ћилибару који је око 90 до 100 милиона година стар.[10] Два фосила комараца од пре 46 милиона година су пронађена, који имају веома мало морфолошких разлика у односу на модерне комарце.[11] Ти фосили су исто тако најстарији икад пронађени да имају крв сачувану унутар њихових абдомена.[12][13] Упркос тога што фосили старији од креде нису пронађени, недавне студије сугеришу да је до најраније дивергенције комараца између лоза из којих су формирани Anophelinae и Culicinae дошло пре 226 милиона година.[14] Сматра се да су се Anopheles врсте старог и новог света накнадно раздвојиле пре око 95 милиона година.[15]

Комарци врсте Anopheles gambiae тренутно подлежу специјацији у М(опти) анд С(авана) молекуларним формама. Консеквентно, неки пестициди који су делотворни на М форми нису више примењиви на С форми.[16] Преко 3,500 врста Culicidae је до сада описано.[17] Они се генерално деле у две потфамилије које имају 43 рода. Ове цифре су подложне сталним променама, како све више врста бива откривено, и пошто ДНК студије подстичу преуређивање таксономије у породице. Две главне подпородице су Anophelinae и Culicinae, чији родови су наведени у доњој подсекцији.[18] Разлика је од великог практичног значаја, јер се две подфамилије често разликују по значају као вектори различитих класа болести. Грубо говорећи, арбовирусне болести као што су жута грозница и денга грозница углавном преносе врсте подпородице Culicine, не нужно у роду Culex. Неки преносе разне врсте птичије маларије, али није јасно да ли икада преносе било који облик људске маларије. Неке врсте комараца међутим преносе разне форме филаријазе, као што чине и многе врсте подпородице Simuliidae.

Анофелински комарци, који опет не морају неопходно да буду из рода Anopheles, понекад носе патогене арбовирусе, али још увек није јасно да ли их икада преносе као ефикасни вектори. Међутим, сви најзначајнији вектори људске маларије су из подпородице Anopheline.

Подфамилије[уреди | уреди извор]

Родови[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]

Комарци су чланови фамилије нематоцеридних двокрилаца: Culicidae (од латинске речи culex, генитив culicis, са значењем „мушица” или „обични комарац”).[19] Ови комарци донекле наликују на кранске муве (фамилију Tipulidae) и биљне комарце (фамилија Chironomidae). Специфично, женке многих врста комараца су штеточине које се хране крвљу и опасни су вектори болести, док чланови врста које слично изгледају, Chironomidae и Tipulidae, то нису. Многе врсте комараца се не хране крљу, и неке од оних који то чине али креирају „висок до ниског притиска” крви коју узимају, не преносе болести. Такође, код крвопијућих врста само женке сишу крв.[20] Штавише, чак и код комараца који преносе важне болести, не преносе их све врсте комараца, нити сви сојеви одређене врсте носе исте врсте болести, нити се преносе болести под истим околностима; њихове навике се разликују. На пример, неке врсте нападају људе у кућама, док друге преферирају да нападају људе у шумама. Сходно томе, при управљању јавним здрављем важно је да се зна са којим врстама или чак са којим лозама комараца се људска популација суочава.

Преко 3.500 врста комараца је већ описано у разним деловима света.[21][22] Неки комарци који рутински убадају људе делују као вектори за бројне инфективне болести утичући на милионе људи годишње.[23][24] Други рутински не нападају људе, али су вектори за животињске болести, и могу да постану катастрофални агенси при зоонози нових болести кад се њихова станишта поремете, на пример услед нагле дефорестације.[25][26]

Врсте значајне за хуману и ветеринарску медицину[уреди | уреди извор]

Празне кошуљице ларви комараца

Поједине врсте комараца нападају човека и животиње, када се хране сисајући њихову крв. Женке помоћу усног апарата, који је прилагођен за бодење пробијају кожу и истовремено излучују секрет пљувачних жлезда који спречава згрушавање крви домаћина. После оплођења, које се најчешће врши у лету, женке полажу јаја у воду или влажну земљу где се вода сакупља. Пре полагања јаја женке обично узимају крв једанпут или више пута. Мужјаци живе поред воде и нису паразити човека и животиња већ се хране биљним соковима, нектаром и другим течностима. Комарци су веома вешти у инфилтрацији и познато је да налазе пут до станова и кроз искључене клима-уређаје.

Врсте значајне за хуману и ветеринарску медицину чланови су две потфамилије[3]:

  1. Anophelinae, у коју су сврстана три рода са најважнијим представником маларичним комарцем[27];
  2. Culicinae са 31 родом од којих су најпознатији у нашем подручју родови:

Маларични комарац[уреди | уреди извор]

За маларичног комарца Anopheles maculipennis се раније сматрало да је јединствена врста, а од 1925. године прво Фалерони (Falleroni) открива да постоје две, а касније се долази до сазнања да постоји и већи број сестринских врста. Треба одмах нагласити да су мишљења научника различита и да већина не прихвата мишљење о сестринским врстама већ сматра да се ради о политипској врсти која има 6 палеарктичких подврста. Најуочљивије морфолошке разлике уочене су између јаја.

Женке полажу по 150-300 јаја појединачно на води и то по неколико пута током живота. Ларве се развијају у стајаћим водама богатим биљкама и имају респираторне цевчице које вире из воде, а на задњем делу тела и трахејне шкрге. У току године се образује већи број генерација, а неповољни услови се презимљују у стадијуму оплођене женке. У стању мировања тело маларичног комарца постављено је косо према подлози.

Ова врста комарца преноси узрочнике следећих болести:

Комарац жуте грознице[уреди | уреди извор]

Род едес (Aedes) је са више врста:

Обичан комарац[уреди | уреди извор]

Обичан комарац се од маларичног разликује по положају тела у односу на подлогу: он има паралелан положај према подлози, док је маларични постављен косо, са подигнутим задњим делом тела.

Ларве се развијају у стајаћим водама, барама, базенима, сливницима, каналима итд. Ова врста је распрострањена широм наше земље и може досећи и висине од 2.500 m. Јединке које живе на југу су много агресивније него оне на северу.

Врсту Culex pipiens чине подврсте:

  • C. pipiens fatigans
  • C. p. quienquefasciatus (на слици)
  • C. p. molestus.

Обичан комарац (Culex pipiens) је вектор многих вирусних и бактеријских обољења:

Контрола[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Mosquito control
деснo Гупика Gambusia affinis, природни предатор комараца

Многе мере су испробане за контролу комараца, укључујући елиминацију места узгоја, искључивање путем прозорских засуна и мрежа за комарце, биолошку контролу са паразитима као што су гљивице[28][29] и нематоди,[30] или предаторима као што су рибе,[31][32][33] веслоношци,[34] нимфе и одрасли вилини коњици, и неке врсте гуштера и гека.[35] Други приступ је увођење великог броја стерилних мужјака.[36] Истражене су генетичке методе укључујући некомпатибилност цитоплазме, хромозомске транслокације, сексуално дисторзију и замену гена. Оне су јефтиније и не подлежу векторском отпору.[37]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Harbach, Ralph (2. 11. 2008). „Family Culicidae Meigen, 1818”. Mosquito Taxonomic Inventory. 
  2. ^ „3500 врста комараца подељених у 41 категорију”. Центар за контролу и превенцију болести (САД) -. Приступљено 11. 6. 2014. 
  3. ^ а б „Главне врсте и различитост у односу на остале инсекте”. БиоНет Школа -. Приступљено 11. 6. 2014. 
  4. ^ „mosquito”. Real Academia Española. Приступљено 24. 7. 2016. 
  5. ^ Brown 1993
  6. ^ „Mosquitoes of Michigan -Their Biology and Control”. Michigan Mosquito Control Organization. 2013. Архивирано из оригинала 13. 02. 2018. г. Приступљено 12. 02. 2018. 
  7. ^ Gates, Bill. „The Deadliest Animal in the World”. 
  8. ^ „Would it be wrong to eradicate mosquitoes? – BBC News”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 1. 2. 2016. 
  9. ^ Poinar, G. O.; et al. (2000). „Paleoculicis minutus (Diptera: Culicidae) n. gen., n. sp., from Cretaceous Canadian amber with a summary of described fossil mosquitoes” (PDF). Acta Geologica Hispanica. 35: 119—128. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. Приступљено 12. 02. 2018. 
  10. ^ Borkent A, Grimaldi DA (2004). „The earliest fossil mosquito (Diptera: Culicidae), in Mid-Cretaceous Burmese amber”. Annals of the Entomological Society of America. 97 (5): 882—888. ISSN 0013-8746. doi:10.1603/0013-8746(2004)097[0882:TEFMDC]2.0.CO;2. 
  11. ^ „Discovery of new prehistoric mosquitoes reveal these blood-suckers have changed little in 46 million years”. Smithsonian Science News. 7. 1. 2013. Приступљено 27. 10. 2015. 
  12. ^ Briggs, D.E. (2013). „A mosquito's last supper reminds us not to underestimate the fossil record”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 110 (46): 18353—4. PMC 3832008 Слободан приступ. PMID 24187151. doi:10.1073/pnas.1319306110. 
  13. ^ Greenwalt, D.E.; Goreva, Y.S.; Siljeström, S.M.; Rose, T.; Harbach, R.E. (2013). „Hemoglobin-derived porphyrins preserved in a Middle Eocene blood-engorged mosquito”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 110 (46): 18496—18500. PMC 3831950 Слободан приступ. PMID 24127577. doi:10.1073/pnas.1310885110. 
  14. ^ Reidenbach, K.R.; Cook, S.; Bertone, M.A.; Harbach, R.E.; Wiegmann, B.M.; Besansky, N.J. (2009). „Phylogenetic analysis and temporal diversification of mosquitoes (Diptera: Culicidae) based on nuclear genes and morphology”. BMC Evolutionary Biology. 9 (1): 298. PMC 2805638 Слободан приступ. PMID 20028549. doi:10.1186/1471-2148-9-298. 
  15. ^ Calvo E, Pham VM, Marinotti O, Andersen JF, Ribeiro JM (2009). „The salivary gland transcriptome of the neotropical malaria vector Anopheles darlingi reveals accelerated evolution of genes relevant to hematophagy” (PDF). BMC Genomics. 10 (1): 57. PMC 2644710 Слободан приступ. PMID 19178717. doi:10.1186/1471-2164-10-57. 
  16. ^ Lawniczak MK, Emrich SJ, Holloway AK, Regier AP, Olson M, White B, Redmond S, Fulton L, Appelbaum E, Godfrey J, Farmer C, Chinwalla A, Yang SP, Minx P, Nelson J, Kyung K, Walenz BP, Garcia-Hernandez E, Aguiar M, Viswanathan LD, Rogers YH, Strausberg RL, Saski CA, Lawson D, Collins FH, Kafatos FC, Christophides GK, Clifton SW, Kirkness EF, Besansky NJ (2010). „Widespread Divergence Between Incipient Anopheles gambiae Species Revealed by Whole Genome Sequences”. Science. 330 (6003): 512—514. PMC 3674514 Слободан приступ. PMID 20966253. doi:10.1126/science.1195755. 
  17. ^ Harbach, R.E. (2011). Mosquito Taxonomic Inventory.
  18. ^ Walter Reed Biosystematics Unit. Wrbu.si.edu. Приступљено 1. 4. 2013.
  19. ^ Jaeger 1959
  20. ^ Society, National Geographic. „Mosquitoes, Mosquito Pictures, Mosquito Facts – National Geographic”. National Geographic. Приступљено 20. 3. 2016. 
  21. ^ Biological notes on mosquitoes Архивирано 2003-08-05 на сајту Wayback Machine. Mosquitoes.org. Приступљено 2013-04-01.
  22. ^ Taking a bite out of mosquito research, Author Paul Leisnham, University of Maryland Архивирано 2012-07-28 на сајту Archive.today. Enst.umd.edu (2010-07-26). Приступљено 2013-04-01.
  23. ^ Molavi, Afshin (12. 6. 2003). „Africa's Malaria Death Toll Still "Outrageously High"”. National Geographic. Приступљено 27. 7. 2007. 
  24. ^ „Mosquito-borne diseases”. American Mosquito Control Association. Приступљено 14. 10. 2008. 
  25. ^ World Health Organisation. Flooding and communicable diseases fact sheet.
  26. ^ Wilcox, B. A.; Ellis, B. (2006). „Forests and emerging infectious diseases of humans”. Unasylva. 57. ISSN 0041-6436. 
  27. ^ „Род "Anophelinae" комараца”. Моsquito taxonomic inventory (вебсајт) -. Архивирано из оригинала 08. 03. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2014. 
  28. ^ „Fungus Fatal to Mosquito May Aid Global War on Malaria”. The New York Times. 10. 6. 2005. 
  29. ^ Kramer, J. P. (1982). „Entomophthora culicis(Zygomycetes, Entomophthorales) as a pathogen of adultaedes aegypti(diptera, culicidae)”. Aquatic Insects. 4 (2): 73—79. doi:10.1080/01650428209361085. 
  30. ^ Shamseldean MM, Platzer EG (1989). „Romanomermis culicivorax: Penetration of larval mosquitoes”. Journal of Invertebrate Pathology. 54 (2): 191—199. PMID 2570111. doi:10.1016/0022-2011(89)90028-1. 
  31. ^ Krumholz, Louis A. (1948). „Reproduction in the Western Mosquitofish, Gambusia affinis affinis (Baird & Girard), and Its Use in Mosquito Control”. Ecological Monographs. 18 (1): 1—43. JSTOR 1948627. doi:10.2307/1948627. 
  32. ^ Kenneth T. MacKay, ур. (1995). „PART III: INTERACTIONS31. A Comparative Study of the Ability of Fish to Catch Mosquito Larva”. Rice-fish culture in China. International Development Research Centre. ISBN 978-1-55250-313-3. Архивирано из оригинала 9. 6. 2011. г. 
  33. ^ Fradin, M. S. (1998). „Mosquitoes and mosquito repellents: a clinician's guide” (PDF). Annals of Internal Medicine. 128 (11): 931—940. PMID 9634433. doi:10.7326/0003-4819-128-11-199806010-00013. [мртва веза]
  34. ^ Marten GG, Reid JW (2007). „Cyclopoid copepods”. Journal of the American Mosquito Control Association. 23 (2 Suppl): 65—92. PMID 17853599. doi:10.2987/8756-971X(2007)23[65:CC]2.0.CO;2. 
  35. ^ Canyon DV, Hii JL (1997). „The gecko: An environmentally friendly biological agent for mosquito control”. Medical and veterinary entomology. 11 (4): 319—323. PMID 9430109. doi:10.1111/j.1365-2915.1997.tb00416.x. 
  36. ^ Carpenter, Jennifer (8. 8. 2011). „Spermless mosquitoes hold promise to stop malaria”. BBC. Приступљено 5. 8. 2011. „Scientists have created spermless mosquitoes in an effort to curb the spread of malaria.” 
  37. ^ Webb, Jonathan (10 June 2014) GM lab mosquitoes may aid malaria fight BBC News, Science and Environment, Retrieved 11 June 2014

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kenneth T. MacKay, ур. (1995). „PART III: INTERACTIONS31. A Comparative Study of the Ability of Fish to Catch Mosquito Larva”. Rice-fish culture in China. International Development Research Centre. ISBN 978-1-55250-313-3. Архивирано из оригинала 9. 6. 2011. г. 
  • Jaeger, Edmund C. (1959). A Source-Book of Biological Names and Terms. Springfield, Ill: Thomas. ISBN 978-0-398-06179-1. 
  • Brown, Lesley (1993). The New Shorter Oxford English Dictionary on Historical Principles. Oxford [Eng.]: Clarendon. ISBN 978-0-19-861271-1. 
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Brunhes, J.; Rhaim, A.; Geoffroy, B.; Angel, G.; Hervy, J. P. Les Moustiques de l'Afrique mediterranéenne. French/English. Interactive identification guide to mosquitoes of North Africa, with database of information on morphology, ecology, epidemiology, and control. Mac/PC Numerous illustrations. IRD/IPT [12640] 2000 CD-ROM. ISBN 978-2-7099-1446-8. 
  • Davidson, Elizabeth W. (1981). Pathogenesis of invertebrate microbial diseases. Montclair, N. J.: Allanheld, Osmun. ISBN 978-0-86598-014-3. 
  • Jahn, G. C.; Hall, D. W.; Zam, S. G. (1986). „A comparison of the life cycles of two Amblyospora (Microspora: Amblyosporidae) in the mosquitoes Culex salinarius and Culex tarsalis Coquillett”. Journal of the Florida Anti-Mosquito Association. 57: 24—27. 
  • Kale, H. W. (1968). „The relationship of purple martins to mosquito control” (PDF). The Auk. 85 (4): 654—661. JSTOR 4083372. doi:10.2307/4083372. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Комарци на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Комарци.
Комарци на Википутовању.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комарци&oldid=26477116”