(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Милићи — Википедија Пређи на садржај

Милићи

Координате: 44° 09′ 59″ С; 19° 04′ 30″ И / 44.16627° С; 19.07507° И / 44.16627; 19.07507
С Википедије, слободне енциклопедије
Милићи
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаМилићи
Становништво
 — 2013.Пад 2.152
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 59″ С; 19° 04′ 30″ И / 44.16627° С; 19.07507° И / 44.16627; 19.07507
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина275 m
Милићи на карти Босне и Херцеговине
Милићи
Милићи
Милићи на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75446
Позивни број056
Веб-сајтwww.opstinamilici.org

Милићи су насељено мјесто седиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Милићи укупно су пописана 2.152 лица.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Милићи су смјештени на ушћу двије ријеке, Зелени и Студени Јадар.[2] Просјечна надморска висина је 275 м.

Историја

[уреди | уреди извор]

Општина Милићи постојала је од 1945. до 1962. када је припојена општини Власеница. 1992. године, због економске оправданости и неких других фактора, општина је поново основана са 54 насеља која је имала у свом саставу до укидања.

У селу Герови налазе се остаци града-тврђаве, коју је по предању у 15. вијеку саградила Јерина Бранковић, жена деспота Ђурђа Бранковића (рођена Ирина Кантакузин, у народној традицији позната као Проклета Јерина).

Овде се налази Парк великана у Милићима.

Спорт у Милићима има традицију од 1972. године када је основан први фудбалски клуб. Милићи су географски идеални за развој спорта и обилују спортским садржајима. У Милићима постоји вишенамјенска дворана спорта којом управља Спортски центар Милићи, који је један од главних зупчаника развоја спорта.

У Милићима постоје терени за фудбал, футсал, кошарку, баскет, тенис, одбојку на пијеску, бициклистичке стазе и тренинг паркове. Од скоро функционише Санкалиште које је драгуљ понуде.

Обиље паркова и трим стаза према Лукавици, преко средње тешких Милића брдо, Бишина, Доњи Залуковик до тежих Јеринин град, Лисина, Бијеле воде омогућавају бављење различим спортовима, као што је брзо ходање, бициклизам, трчање, вожња мотора и квадова, јахање, пецање пастрмке и сл.

Из Милића је 16. јуна 2012. кренула пета етапа бициклистичке трке „Кроз Србију“.[3]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.229 (92,33%) 1.385 (89,58%) 468 (92,49%)
Муслимани 107 (4,43%) 43 (2,78%) 7 (1,38%)
Југословени 28 (1,15%) 98 (6,33%)
Хрвати 3 (0,12%) 10 (0,64%) 15 (2,96%)
остали и непознато 47 (1,94%) 10 (0,64%) 16 (3,16%)
Укупно 2.414 1.546 506 '
Демографија[4]
Година Становника
1971. 506
1981. 1.546
1991. 2.414
2013. 2.152

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 23. 9. 2019. 
  2. ^ „Милићи:. Дрина Дрво. 8. 12. 2016. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2016. 
  3. ^ „Милићи: Старт трке „Кроз Србију. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 6. 2012. Приступљено 18. 6. 2012. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]