Beograd

Podnosioci zahteva za rehabilitaciju tvrde da je Nedić bio žrtva progona I nasilja, i da je 1946. godine ubijen, tj. da nije izvršio samoubistvo, kako je tada zvanično saopšteno.

U zahtevu koji su podržali i Udruženje književnika Srbije, Udruženje Srba iz Hrvatske i Udruženje političkih zatvorenika žrtava komunističkog terora, kao i brojni potpisnici peticije, stoji da je neprihvatljiva ocena komunističkih vlasti da je Nedić izdajnik i da je kriv za stradanje Srba u vreme okupacije, objašnjava za BBC Aleksandar Nedić, praunuk generala Nedića i član Srspke liberalne stranke.

"Nedić se zalagao za to da Srbi sa ostalih područja nekadašnje Jugoslavije, njih oko 600.000, pređu na teritoriju Srbije i tako budu zaštićeni od likvidacije. Oko 50.000 Slovenaca je proterano iz Maribora u to vreme i njima je Nedić pomogao da se smeste na teritoriju Srbije i tu pronađu svoj dom. Podsećam i da ni jedan srpski vojnik nije ratovao na Istočnom frontu. U to vreme NDH je tražila deo Srema i Zapadnu Srbiju, Bugari su hteli Istočnu Srbiju a Mađari Banat. Ko zna šta bi bilo sa Srbima i da li bi oni uopšte danas postojali da nije bilo Milana Nedića."

Ogorčenje jevrejske zajednice

A šta, u svetlu zahteva podnetog sudu, o eventualnoj Nedićevoj rehabilitaciju kažu njegovi potomci, predstavnici jevrejske zajednice i istoričari?

"Ogorčeni smo zbog pokušaja rehabilitacije Milana Nedića, odgovornog za progon jevreja u Drugom svetskom ratu", kaže za BBC Aleksandar Lebl, predsednik Komisije za praćenje antisemitizma pri Savezu jevrejskih opština Srbije.

On dodaje da je Nedić samo radio ono što su Nemci od njega očekivali, i da je "tipičan kvisling".

"Nedić je antisemita, kao i njegova vlada, policija i oružane snage - sve je u to vreme delovalo u sklopu progona Jevreja, samo što su su inicijatori i egzekutori bili Nemci", kaže on.

Aleksandar Nedić, međutim, tvrdi da njegov pradeda nije mogao da spreči progon Jevreja, Srba i Roma u vreme okupacije:

"Mi ne želimo da umanjujemo nesreću jevrejskog naroda koju je doživeo u Beogradu, ali to su radile okupacione snage, i Milan Nedić sa tim nema nikakve veze, on to nije mogao da spreči. Nema ovde reči o antisemitizmu, podvlačim to još jednom; ono što su srpski i jevrejski narod zajedno prošli kroz istoriju je strašno. Ali ostaje činjenica da treba skinuti ljagu sa imena jedne ličnosti koja je spasla preko 650.000 duša", smatra on.

Delimično rehabilitovan

Koliko god da se stručna i politička javnost u Srbiji spore oko lika i dela Milana Nedića, neke činjenice nisu sporne, navodi za BBC istoričar Čedomir Antić:

	Skupština Srbije (BBC arhiva)

On kaže da uprkos tome što je Nedić u poslednjih 20 godina doživeo neku vrstu "moralne rehabilitacije" i uvršten u "100 najznamenitijih Srba", ipak ne veruje da će zahtev za rehabilitaciju biti pozitivno rešen.

"Suprotno interesima Srbije"

Negativnom ishodu nadaju se i u Jevrejskoj opštini, kaže Aleksandar Lebl, koji navodi da bi tako nešto "bilo suprotno čak i političkim interesima Srbije i njene nove vlade".

Međutim, Nedićevi potomci su uporni u svom nastojanju.

"Ukoliko ovog puta budemo odbijeni mi ćemo opet podneti zahtev, a ako ne ja, onda moji unuci i praunuci. Kad-tad sa Milana Nedića biće skinuta ljaga ", naglasio je za BBC Aleksandar Nedić, koji najavljuje da će Srspka liberalna stranka podneti još dva zahteva za rehabilitaciju.

Radi se, objasnio je on, o komesaru za izbeglice u Nedićevoj vladi Tomi Maksimoviću, koji je bio osuđen na 10 godina zatvora, kao i šefa Crvenog krsta Petra Zeca koji je krajem 1944. osuđen na smrt i streljan.