Aldol

.

Aldol ili aldolni adukt (skraćenica od Aldehid alkohol) je beta hidroksi-akroksiketon ili aldehid i proizvod je aldolne adicije (suprotnoj kondenzaciji, koja proizvodi αあるふぁ,βべーた-nezasićenu karbonil polovinu.^[1]^[2]

Kada se koristi sam, termin "aldol" može se odnositi posebno na spoj 3-hidroksibutanal.

Otkriće

Aldolnu reakciju otkrio je francuski hemičar Charles-Adolphe Wurtz, 1872. i ostala je uključena u organske sinteze.

Alexander Borodin također je zaslužan za otkriće aldolne reakcije zajedno s Würtzom. U 1872, Borodin, u Ruskom Hemijskom Društvu, objavio je otkriće novog nusprodukta u aldehidnim reakcijama sa svojstvima kao kod alkohola i istaknuo sličnost spojeva, što je već objašnjeno u Würtzovoj publikaciji iz iste godine.^[3]

Takpđer pogledajte

Reference

^ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
^ Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.
^ John E. McMurry (2008). Organic Chemistry, 7th Ed. Thomson Brooks/Cole. str. 877–80. ISBN 978-0-495-11258-7.

[Volet-Volet-1] Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.

[<“Laider“-2] Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.

[McMurry-3] John E. McMurry (2008). Organic Chemistry, 7th Ed. Thomson Brooks/Cole. str. 877–80. ISBN 978-0-495-11258-7.

[1]

[2]

[3]