Claude-Louis Navier

Claude-Louis Navier
Rođenje	10. februar 1785. Dijon, Francuska
Smrt	21. august 1836. (51. godina) Pariz, Francuska
Prebivalište	Francuska
Narodnost	Francuz
Polje	Dinamika fluida
Institucija	École nationale des ponts et chaussées École polytechnique Francuska akademija nauka
Alma mater	École nationale des ponts et chaussées
Akademski mentor	Joseph Fourier
Poznat(a) po	Navier–Stokesove jednačine

Mehanika kontinuuma
|
Zakoni Zakon održanja mase Zakon održanja količine kretanja Zakon održanja energije Nejednakost entropije
Mehanika čvrstih tijela Čvrsta tijela · Napon · Deformacija · Teorija konačnih deformacija · Teorija infinitezimalnih napreazanja · Elastičnost (linearna) · Plastičnost · Savijanje · Hookeov zakon · Teorija o otkazu materijala · Mehanika loma · Mehanika kontakta (frikciona)
Mehanika fluida Fluidi · Statika fluida Dinamika fluida · Arhimedov zakon · Bernoullijeva jednačina · Navier–Stokesove jednačine · Hagen–Poiseuilleova jednačina · Pascalov zakon · Viskoznost (Njutnovski fluid · Nenjutnovski fluid) · Potisak · Pritisak
Naučnici Bernoulli · Boyle· Cauchy · Charles · Euler · Gay-Lussac · Hooke · Newton · Pascal · Navier · Stokes

Claude-Louis Navier (Dijon, 10. februar 1785. – Pariz, 21. august 1836. godine), rođen kao Claude Louis Marie Henri Navier, je bio francuski inženjer i fizičar, čija je specijalnost bila mehanika.

Navier–Stokesove jednačine dobile su naziv po njemu i Georgeu Gabrielu Stokesu.

Biografija

Nakon smrti njegovog oca 1793. godine, Navierova majka ostavila je njegovo obrazovanje u rukama njegovog dajdže, Emilanda Gautheya, koji je po profesiji bio inženjer. 1802. godine, Navier je upisao École polytechnique, a 1804. godine nastavio svoje studije na École nationale des ponts et chaussées, iz koje je maturirao 1806. godine. Na kraju je naslijedio svoj dajdzu kao glavni inspektor u Corps des Ponts et Chaussées.

Upravljao je izgradnjom mostova u Choisyu, Asnièresu i Argenteuilu u departmanu Seine, te je izgradio pješački most du Île de la Citéa u Parizu.

1824. godine, Navier je primljen u Francusku akademiju nauka. 1830. godine, postao je profesor na École Nationale des Ponts et Chaussées, da bi, u slijedećoj, godini, naslijedio Augustina Louisa Cauchya kao profesor kalkulusa i mehanika u École Polytechnique.

Doprinosi

Navier je formulisao opću teoriju elastičnosti u matematički upotrebljivom obliku (1821. godina), te je te radove učinio dostupnim za građevinare sa dovoljnom preciznošću za prve početke pomenute teorije. 1819. godine uspio je odrediti nultu liniju mehaničkog napona, te je time konačno ispravio netačne razultate Galilea Galileija, a 1826. godine uveo je modul elastičnosti kao osobinu materijala nezavisnu od drugog momenta inercije. Navier se, zbog toga, smatra osnivačen moderne strukturalne analize.

Njegov najveći i najvažniji doprinos su Navier-Stokesove jednačine (1822. godina), jedan od glavnih pojmova u mehanici fluida.

Također pogledajte

• George Gabriel Stokes
  • Navier–Stokesove jednačine