Claude-Louis Navier
Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljen izvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). |
Claude-Louis Navier | |
---|---|
Rođenje | 10. februar 1785. Dijon, Francuska |
Smrt | 21. august 1836. (51. godina) Pariz, Francuska |
Prebivalište | Francuska |
Narodnost | Francuz |
Polje | Dinamika fluida |
Institucija | École nationale des ponts et chaussées École polytechnique Francuska akademija nauka |
Alma mater | École nationale des ponts et chaussées |
Akademski mentor | Joseph Fourier |
Poznat(a) po | Navier–Stokesove jednačine |
Mehanika kontinuuma | |
---|---|
| | |
Claude-Louis Navier (Dijon, 10. februar 1785. – Pariz, 21. august 1836. godine), rođen kao Claude Louis Marie Henri Navier, je bio francuski inženjer i fizičar, čija je specijalnost bila mehanika.
Navier–Stokesove jednačine dobile su naziv po njemu i Georgeu Gabrielu Stokesu.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Nakon smrti njegovog oca 1793. godine, Navierova majka ostavila je njegovo obrazovanje u rukama njegovog dajdže, Emilanda Gautheya, koji je po profesiji bio inženjer. 1802. godine, Navier je upisao École polytechnique, a 1804. godine nastavio svoje studije na École nationale des ponts et chaussées, iz koje je maturirao 1806. godine. Na kraju je naslijedio svoj dajdzu kao glavni inspektor u Corps des Ponts et Chaussées.
Upravljao je izgradnjom mostova u Choisyu, Asnièresu i Argenteuilu u departmanu Seine, te je izgradio pješački most du Île de la Citéa u Parizu.
1824. godine, Navier je primljen u Francusku akademiju nauka. 1830. godine, postao je profesor na École Nationale des Ponts et Chaussées, da bi, u slijedećoj, godini, naslijedio Augustina Louisa Cauchya kao profesor kalkulusa i mehanika u École Polytechnique.
Doprinosi
[uredi | uredi izvor]Navier je formulisao opću teoriju elastičnosti u matematički upotrebljivom obliku (1821. godina), te je te radove učinio dostupnim za građevinare sa dovoljnom preciznošću za prve početke pomenute teorije. 1819. godine uspio je odrediti nultu liniju mehaničkog napona, te je time konačno ispravio netačne razultate Galilea Galileija, a 1826. godine uveo je modul elastičnosti kao osobinu materijala nezavisnu od drugog momenta inercije. Navier se, zbog toga, smatra osnivačen moderne strukturalne analize.
Njegov najveći i najvažniji doprinos su Navier-Stokesove jednačine (1822. godina), jedan od glavnih pojmova u mehanici fluida.