Сента

Сента
	Нах беха меттиг
Сента
	серб. Сента
	ХӀост
	45°55′53″ къ. ш. 20°05′24″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх	Серби
Гуо	Воеводинан автономин мохк
Истори а, географи а
Майда	293 км²;
Центран локхалла	92 метр
Сахьтан аса	UTC+1
Бахархой
Бахархой	20 302 стаг (2002);
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код	+381 24
Поштан индекс	24400
Автомобилан код	SA
	zenta-senta.co.rs
Картин тӀехь
	Викиларми чохь медиафайлаш

Зорбанан версис кхин гIо ца лоцу, таро йац кечаман гIалаташ латто, карлайаккха браузеран йукъайиллинарг, лелайе цуьнан меттана зорбатохаран браузеран функци сецначул тIаьхьа.

Сента (серб. Сента) — Сербин Воеводинан автономин мехкан Сента^[d] йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг^[1]^[2]^[3].

Географи

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 92 метр.

Климат

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)^[4].

Демографи

Бахархойн статистика 2002 — 2002
Шо	Бахархой
2002	20 302

Билгалдахарш

↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Литература

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

ХӀара Сербин географех лаьцна чекхбаккханза йаззам бу. Хьоьга, йоза тодина, нисдина, гӀо далур ду проектана.

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[1]

[2]

[3]

[4]