Алдебаран
Податоци од набљудување Епоха J2000,0 Рамноденица J2000,0 | |
---|---|
Соѕвездие | Бик |
Ректасцензија | 04ч 35м 55.2с |
Деклинација | +16° 30' 33" |
Прив. величина (V) | +0.85 / +13.50 |
Особености | |
Спектрален тип | K5III / M2V |
U−B Боен показател | 1.90 / ? |
B−V Боен показател | 1.54 / ? |
Променлив тип | Suspected / ? |
Астрометрија | |
Радијална брзина (Rv) | +53.8 км/с |
Сопствено движење ( | Рект: 62.78 млс/г Дек.: −189.36 млс/г |
Паралакса ( | 50.09 ± 0.95 млс |
Оддалеченост | 65 ± 1 сг (20,0 ± 0,4 пс) |
Апсолутна величина (MV) | −0.63 / 11.98 |
Податоци | |
Маса | 2.5 / 0.15 M☉ |
Полупречник | 44.2[1] / 0.04 R☉ |
Сјајност | 350 [2] / 0.00014 L☉ |
Температура | 4,100 / 3,050 K |
Металичност | 70% Sun / ? |
Други ознаки | |
Наводи во бази | |
SIMBAD | — податоци |
Алдебаран (
Во 1997 година, виден е објект ѕвезден придружник на Алдебаран, со маса најмалку 11 пати поголема од масата на Јупитер и со период на орбита од околу 2 години. Но сепак, овој податок не е потврден.
Народни верувања во Македонија
[уреди | уреди извор]Сјајната ѕвезда Алдебаран во македонскиот народ е позната под повеќе имиња. Црвената боја на оваа ѕвезда и близината на многу познатото соѕвездие Квачка, ги инспирирала жителите на селата Негорци и Стојаково да ја наречат Лисица.[3]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Richichi, A.; Roccatagliata, V. Aldebaran's angular diameter: How well do we know it?. Astronomy and Astrophysics, Volume 433, Issue 1, April I 2005, pp.305-312. "We derive an average value of 19.96±0.03 milliarcsec for the uniform disk diameter. The corresponding limb-darkened value is 20.58±0.03 milliarcsec, or 44.2±0.9 Rȯ."
- ↑ ALDEBARAN (Alpha Tauri).
- ↑ Ѓоре Ценев, „Небото над Македонија“, МКЦ Скопје, 2004, стр. 60.