1. миленијум
1. миленијум је миленијум, односно период који је започео 1. јануара 1. године (нове ере), а завршио 31. децембра 1000. године.
| Миленијуми: | 1. миленијум пне. • 1. миленијум н.е. • 2. миленијум н.е. |
| Вијекови: | 1. вијек • 2. вијек • 3. вијек • 4. вијек • 5. вијек • 6. вијек • 7. вијек • 8. вијек • 9. вијек • 10. вијек |
Преглед
уредиПериод је карактеристичан по томе што се у његово вријеме први пут биљежи развој потпуно самоникле цивилизације на западној хемисфери, односно мезоамеричке цивилизације, од којих се највише истиче цивилизација Маја доживљавају свој врхунац, познат као тзв. класично доба.
Исти период биљежи и бурне промјене у источној хемисфери, при чему је карактеристична сасвим друкчија судбина двију свјетских царстава која су њоме доминирале на самом почетку. На истоку, велико Кинеско Царство под династијом Хан се распало на три супарничке државе и тиме започело вишевјековни период политичке нестабилности познат као Шест династија. Он је завршен обновом државног јединства под династијама Суи и Танг, иако ће Кина поновно бити подијељена пред крај периода. Успркос низа ратова и разарања, у том периоду је забиљежен процват културе, којој је дијелом допринијело и ширење будизма у Кини, као и низ техничких иновација. Слични културни и технолошки трендови се биљеже и у другим дијеловима Источне Азије, при чему се посебно истиче Јапан у коме се развија цивилизација под снажним кинеским утицајем.
На западу Римско Царство након два вијека релативног мира и благостања, који се сматра врхунцем античке цивилизације, почиње слабити и постаје све мање способно обранити се од најезде барбара са сјеверних граница која ће коначно довести до његовог нестанка, с тиме да ће источни дио наставити постојати као Бизантско Царство. Ти су процеси текли успоредо с појавом нове религије познате као кршћанство, која се ширила како унутар самих граница Царства, тако и међу барбарима, чије се кретање, познато као Велика сеоба народа, наставило и неколико вијекова након пада Царства те битно промијенило етничку карту Европе и створило увјете за стварање будућих националних држава. Мјесто некадашњег свјетовног ауторитета римских царева преузима римски бискуп. односно папа, а антички период, односно Стари вијек замјењује средњи вијек.
На подручју Југозападне Азије су исцрпљујући ратови између кршћанског Бизанта и зороастристчког перзијског Сасанидског Царства ојачали важност Арабије, гдје се јавља нова религија позната као ислам. Она ће дати снажан потицај Арапима да крену у освајања која ће брзо створити ново свјетско царство познато као калифат, у коме ће на темељима ранијих култура започети Исламско златно доба.
Већина демографских процјена о свјетском становништву наводи како је оно у успоредби с претходним миленијумом расло прилично споро, односно како се можда чак и значајно смањило, при чему се као разлози за то највише спомињу непрестани ратови, куге и промјена климе која је опустошила источну хемисферу.
Проналасци, изуми, појаве
уреди| Комуникације | Математика и наука | Пољопривреда | Транспорт | Раовање |
|---|---|---|---|---|
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 „Wхо Буилт ит Фирст”. Анциент Дисцовериес. А&Е Телевисион Нетwоркс. 2008. Архивирано из оригинала на датум 2009-04-03. Приступљено 2009-04-03.