1339
godina
Година 1339 (MCCCXXXIX) била је редовна година која почиње у петак у јулијанском календару (1. јануар/сијечња).
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 13. вијек – 14. вијек – 15. вијек |
| Деценија: | 1300-е 1310-е 1320-е – 1330-е – 1340-е 1350-е 1360-е |
| Године: | 1336 1337 1338 – 1339 – 1340 1341 1342 |
| Грегоријански | 1339. (MCCCXXXIX) |
| Аб урбе цондита | 2092. |
| Исламски | 739–740. |
| Ирански | 717–718. |
| Хебрејски | 5099–5100. |
| Бизантски | 6847–6848. |
| Коптски | 1055–1056. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1394–1395. |
| • Схака Самват | 1261–1262. |
| • Кали Yуга | 4440–4441. |
| Кинески | |
| • Континуално | 3975–3976. |
| • 60 година | Yин Земља Зец (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11339. |
| Подробније: Календарска ера | |
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ – Март/Ожујак
уреди- 21. 2. - Битка код Парабиага у Ломбардији: Лодрисио Висцонти се покушао вратити са плаћеничком војском у Милано, којим влада његова породица, али га је поразио стриц Луцхино - заробљен је, провешће десет година у гвозденом кавезу.
Април/Травањ – Јун/Липањ
уреди- 7. 5. - Пољски сабор у Кракову, на предлог краља Казимира, одређује угарског краљевића Људевита, Казимировог сестрића, за насљедника.[1] Са супругом Алдоном/Аном, која је на самрти и умире 26. 5., Казимир није имао синова.
- 4. 6. - Пољски краљ Казимир је у Столном Биограду са највишим дужносницима, са угарским краљем је потврђен уговор о насљеђивању. Пошто Казимир није добио сина, Лудовик I. Велики ће наслиједити пољски трон 1370.
- 21. 6. – Битка код Лаупена у којој Берн наноси пораз снагама Фрибоурга, а што ће Берн касније трајно повезати уз његове савезнике из Швицарске Конфедерације. Прва документирана упораба швицарског крижа.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
уреди- јул - Стогодишњи рат, Кампања у Ла Маншу: Енглези много боље бране обалу него прошле године, одбили су напад на Цинqуе Портс. Ђеновски плаћеници затим напуштају француског краља, који тако губи већи дио флоте, а Енглези онда успјешно нападају француску обалу.
- 16. 8. - Умро је господар Милана Аззоне Висцонти, наслеђује га стриц Луцхино (до 1349); други стриц Гиованни ће преузети надбискупску столицу (званично 1342-54).
- септембар - Фламанци, енглески савезници, спалили Диеппе.
- 18. 9. - Јапански цар Го-Даиго абдицира дан прије смрти у корист сина Нориyосхија - цар Го-Мураками влада до 1368. (Јужни двор, → период Нанбоку-цхō), стварну власт има шогунат Ашикага.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
уреди- 7. 10. - Бан Стјепан је Трогиранима дао слободу трговине у својој држави (метали, восак и кожа; Трогирани су прошле године љубазно дочекали босанску војску која је ишла ка Клису).[2]
- 28. 10. - Тверски кнез Александал Михајловић је убијен у Златној хорди, са сином Фјодором, на потицај московског кнеза Ивана Калите.
- 23. 12. - Симоне Боццанегра је први ђеновски дужд (1339-45. и 1356-63). Уздиже нови трговачки патрицијат, шири ђеновске поседе.
Кроз годину
уреди
- Настављају се српско-угарске борбе у Мачви и можда Срему.
- 1339/40 - Основана фрањевачка Босанска викарија, а првим викаром именован фра Перегрин Саксонац.[3]
- 1339-43 - Канонизација Стефана Дечанског.
- У Епиру избија побуна против византијске власти - цар Андроник III решава следеће године.
- Варлаам Калабријски је на челу византијског посланства авињонском папи Бенедикту XII.: разговарају о походу против Турака и унији цркава, без успеха. Ових година је у току Исихастички спор, где се Григорије Палама залаже за исихазам а Варлаам се противи.
- 1338-39 - Једно трговачко насеље близу језера Иссyк-Кул у данашњем Киргистану је погођено кугом - ради се о извору соја који ће 1347. стићи до медитеранских земаља и затим изазвати Црну смрт у Европи.[4]
- Портоланска мапа Ангелина Дулцерта, зачетак Мајорканске картографске школе.
- Све улице у Фиренци су поплочане, а што је први такав случај у неком европском граду након пада Римског Царства.
- Генерал фрањевачког реда Герард је у Угарској, на краљеву молбу је свратио до Босне, на граници га је дочекао бан Стјепан - бан каже да не треба радити силом против јеретика,[5] могли би затражити помоћ код краља Душана тако да је потребна помоћ папе и мађарског краља; изражава спремност да се обнове разрушене цркве.[6]
- 1339-40 - Московски Кремљ: Иван Калита је подигао нову тврђаву на Боровицком брду, од храстовине.
- Схах Мир је завладао Кашмиром (до 1342), након што је узурпирао хинду краљицу Кота Рани. Његова династија влада до 1561.
Рођења
уреди- 1. 11. - Рудолф IV Хабсбуршки, аустријски војвода († 1365)
- Иноцент VII., папа († 1406)
Смрти
уреди- 17. 2. - Отто Хабсбуршки, војвода Аустрије (* 1301)
Референце
уреди- ↑ Клаић, 68
- ↑ Ћоровић, ХБ I, 143
- ↑ Кронолошки преглед догађаја. фојница-самостан.цом
- ↑ Оригинс оф тхе Блацк Деатх идентифиед. сциенцедаилy.цом Јуне 15, 2022
- ↑ Котроманићи. растко.рс
- ↑ Ћоровић, ХБ I, 144
- Литература
- Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)
- Ћоровић, Хисторија Босне I
