1837

Ово је чланак о години 1837.

Година 1837. (MDCCCXXXVII) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у петак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1800-е  1810-е  1820-е  – 1830-е –  1840-е  1850-е  1860-е
Године:	1834 1835 1836 – 1837 – 1838 1839 1840

Викторија (вл. 1837-1901)

1837. по календарима

Грегоријански	1837. (MDCCCXXXVII)
Аб урбе цондита	2590.
Исламски	1252–1253.
Ирански	1215–1216.
Хебрејски	5597–5598.
Бизантски	7345–7346.
Коптски	1553–1554.
Хинду календари
• Викрам Самват	1892–1893.
• Схака Самват	1759–1760.
• Кали Yуга	4938–4939.
Кинески
• Континуално	4473–4474.
• 60 година	Yин Ватра П(иј)етао (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11837.
Подробније: Календарска ера

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 1. 1. - Галилејски земљотрес: велики број жртава у Османској Палестини под египатском управом.
• 26. 1. - Мичиген је 26. држава САД.
• јануар - Његош у посети Бечу.

• 4. 2. - Семинолски ратови: Семиноле неуспешно нападају Форт Фостер.
• 10. 2. - Александар Пушкин умире од последица двобоја.
• фебруар - Почиње месечно објављивање Дицкенсовог "Оливера Тwиста" (до априла '39.).
• 25. 2. - Тхомас Давенпорт добио у САД патент за први електромотор.

• 4. 3. - Мартин Ван Бурен постаје осми председник САД (до 1841).
• 4. 3. - Чикаго инкорпориран као град.
• 18. 3. - Умро загребачки бискуп Александар Алаговић, наслиједиће га Јурај Хаулик (до 1869, надбискуп 1852, кардинал 1856).
• 18. 3. (6. 3. по ј.к.) - Указ кнеза Милоша о униформама официра и чиновника.

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 7. 4. - Изашао трећи део прве збирке бајки Ханса Цхристиана Андерсена, међу којима "Мала сирена" и "Царево ново одело".

• 3. 5. - Основан Универзитет у Атени.
• 10. 5. - У Неw Yорку избија Паника 1837., рецесија у САД траје до 1844.
• мај - Wиллиам Фотхергилл Цооке и Цхарлес Wхеатстоне патентирали свој систем електричног телеграфа (демонстрирали га у јулу на железници између станице Еустон и Цамден Тоwна).
• 29. 5. - Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије - први конзул у Београду Георге Ллоyд Ходгес.
  • Ове године: мисија руског царског емисара Долгорукова у Србији, Кнез Милош улази у сукоб са Русијом јер ова подржава уставобранитеље, ослања се на енглеског конзула Хоџеса.
• 30. 5. - Уговор из Тафне: Абделкадер потписао уговор са француским генералом по коме би му остало две трећине Алжира - у Француској ово не прихватају.
• мај-јун - Његош у посети Санкт Петерсбургу, руски цар повећава новчану помоћ са 1.000 на 9.000 дуката годишње.
  • После пута у Русију се привремено враћа на традиционалну графију, уместо Вукове.

• 5. 6. - Кнез Милош Обреновић донео уредбу о унапређењу српског села и земљоделачким пословима ("пољска регула") - постављени први економи (агрономи) да саветују и подстичу сељаке.
• 5. 6. - Инкорпориран град Хоустон у Републици Тексас.
• 9. 6. (28. 5. по ј.к.) - Спасовска скупштина у Крагујевцу, расправа о пореској реформи, препорука за ушоравање села итд..
• 11. 6. - Нереди на Броад Стреету - туча у Бостону између Yанкее-ја и Ираца.
• 18. 6. - У Шпанији проглашен нови устав, компромис између претходног из 1834. и Кадиског из 1812. (траје до 1845.).
• 20. 6. - Викторија постаје краљица УК Велике Британије и Ирске, а Краљевина Хановер због Салијског законика припада њеном стрицу. Викторија влада до 1901, по њој је названо Викторијанско доба.
• 21. 6. - Почетак организованог туризма у Србији, у Сокобањи.
• 24. 6. - Султанат Маскат и Оман анектирао Момбасу у Кенији (до 1887).

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

Морсеов телеграф

• 4. 7. - У Британији отворена Гранд Јунцтион Раилwаy, која повезује Бирмингхам са Wаррингтоном, а одатле постојећим пругама са Ливерпоолом и Манцхестером (прва далекометна пруга).
• 13. 7. - Усељењем краљице Викторије, Буцкингхамска палача постаје званична резиденција британских монарха.
• јул - Пуч "картиста", десних либерала у Португалу.
• 20. 7. - У Лондону отворен колодвор Еустон као терминус железнице Лондон анд Бирмингхам Раилwаy која се гради.
• 24. 7. - Енглез Роберт Цоцкинг погинуо испробавајући свој дизајн падобрана (прва жртва падобранства).
• 27. 7. (15. 7. по ј.к.) - Положен камен-темељац Саборне цркве у Београду (гради се до 1845).

• 11. 8. - У месту Суффолк, Виргиниа дошло до фронталног судара возова - прва таква несрећа са људским жртвама.
• 15. 8. - Његош замера кнезу Милошу на томе што су у Србији штампана дела Доситеја Обрадовића.
• 16. 8. - Освајањем тврђаве Бонџол на Суматри, Холанђани практично окончавају Падријски рат.
• 22. 8. - Под називом Пештанско мађарско казалиште отворено данашње Национално казалиште.
• 24. 8. - Отворена железничка линија Парис - Ле Пецq, прва из Париза и прва намењена искључиво путницима.

• 18. 9. - У Неw Yорку основана фирма Тиффанy & Цо..
• 19. 9. - Први карлистички рат у Шпанији: Битка код Аранзуеqуеа је убедљива победа либерала.
• 28. 9. - Самуел Морсе пријављује патент за електрични телеграф (успешнија верзија од Цооке-Wхеатстонове).
• 28. 9. - Бахадур Шах II постаје последњи могулски владар (до 1857).

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 13. 10. - Француско освајање Алжира: пад Константина након тродневне опсаде.
• 16. 10. - Указом кнеза Милоша укинут кулук у Србији (осим за одржавање путева и мостова).
• 27. 10. - Семинолски вођа Осцеола ухваћен на превару.
• 30. 10. - У Русији отворена Царскоселска железница.

• 1. 11. - Нови краљ Хановера Ернст Аугуст I. укинуо устав, што изазова протест Гöттингенске седморице (међу којима су и браћа Гримм).
• 7. 11. - Аболициониста Елијах Парисх Ловејоy убијен од руље у Илиноису.
• новембар - децембар - Краткотрајне побуне у Горњој и Доњој Канади (Лоуис-Јосепх Папинеау и Wиллиам Лyон Мацкензие).
• новембар - Персијанци са руским саветницима започели неуспешну опсаду Херата (до следећег септембра).
• 19. 11. - Линија Хавана-Бејуцал је прва железничка пруга с парним локомотивама на шпанској Куби и у Латинској Америци (11 година пре саме Шпаније).
• 23. 11. - Прва жељезница у Аустрији: прво путовање на дионици Сјеверне жељезнице цара Фердинанда, Флоридсдорф - Деутсцх-Wаграм.
• 23. 11. - Црквено-народни сабор изабрао Стефана Станковића за новог карловачког митрополита (до 1841). Припадници грађанства желели "расправни сабор" са изношењем народних тегоба и захтева, али цар не дозвољава

• децембар - У Пожаревцу отворена Војна академија, следеће године премештена у Београд, али укупно ради шест месеци.
• 17. 12. - Пожар у Зимском дворцу.
• 25. 12. - Битка на језеру Океецхобее: стратешка победа америчке војске над Семинолама.
• 29. 12. - Афера Царолине: Канађани прешли на територију САД и уништили брод који је дотурао материјал канадским побуњеницима.

Кроз годину

Вероватно прва дагеротипија

• Куга допире из Турске у Кнежевину Србију, око Ражња и Ваљева, али је локализована строгим мерама и изолацијом од остатка Турске.
• Побуна Срба у околини Сјенице и Нове Вароши.
• Стеријина комедија "Тврдица (Кир Јања)".
• Вук Караџић:
  • у Штутгарту објавио "Црна Гора и Црногорци".
  • на Хаџићеве "Ситнице језикословне", Вук упућује "Одговор" - оштра полемика траје 10 година.
• Његош пристао продати Маине за 17.000 форинти (после две године и Стањевиће).
• Матија Паллаин отвара прву кавану у Загребу и Хрватској.
• 1837-42 - У Васојевићима се Никола Васојевић јавља као кнез измишљене државе Холмије.
• Лоуис Дагуерре направио прву дагеротипију.
• Пиерре Wантзел доказао да су удвостручење коцке, трисекција угла и конструкција једне врсте вишеугаоника немогући.
• Основана фирма Процтер & Гамбле.
• Моррисонов инцидент: амерички брод Моррисон одбијен топовском паљбом од изолационистичког Јапана.

Рођења

Елизабета од Баварске

• 7. 1. - Милан Пироћанац, правник и политичар († 1897)
• 25. 1. - Павао Коларић, свећеник († 1862)
• 7. 3. - Хенрy Драпер, астроном († 1882)
• 18. 3. - Гровер Цлевеланд, председник САД († 1908)
• 17. 4. - Ј. П. Морган, финансијер († 1913)
• 29. 4. - Георгес Боулангер, француски генерал и политичар († 1891)
• 7. 5. - Карл Мауцх, истраживач Африке († 1875)
• 9. 5. - Адам Опел, оснивач ауто-фирме († 1895)
• 27. 5. - Wилд Билл Хицкок, лик са Дивљег запада († 1876)
• 11. 7. - Јоханес IV Етиопски, цар († 1889)
• 18. 7. - Васил Левски, бугарски револуционар († 1873)
• 11. 8. - Марие Франçоис Сади Царнот, председник Француске († 1894)
• 14. 8. - Перо Чингрија, политичар († 1921)
• 16. 9. - Педро V, краљ Португала († 1861)
• 3. 10. - Филип Франо Накић, сплитски бискуп († 1910)
• 23. 10. - Мориз Капоси, лекар († 1902)
• 28. 10. - Токугаwа Yосхинобу, последњи јапански шогун († 1913)
• 18. 11. - Леwис Wатерман, проналазач и бизнисмен († 1901)
• 23. 11. - Јоханнес Дидерик ван дер Wаалс, физичар, нобеловац († 1923)
• 24. 12. - Елизабета, царица Аустрије итд. († 1898)
• ? - Марy Харрис, организатор радника († 1930)

Смрти

Александар Пушкин

• 30. 1. - Францесцо Мариа Аппендини, филолог (* 1768)
• 7. 2. - Густав IV Адолф, бивши краљ Шведске (* 1778)
• 10. 2. - Александар Пушкин, песник (* 1799)
• 15. 3. - Лукијан Мушицки, књижевник, професор богословије, архимандрит Шишатовца (* 1777)
• 18. 3. - Александар Алаговић, загребачки бискуп (* 1760)
• 31. 3. - Јохн Цонстабле, сликар (* 1776)
• 14. 6. - Гиацомо Леопарди, песник (* 1798)
• 20. 6. - Wиллиам IV, краљ Уједињеног Краљевства (* 1765)
• 4. 9. - Андрија Доротић, фрањевац, филозоф (* 1761)
• 28. 9. - Акбар Шах II, могулски цар (* 1760)
• 5. 10. - Хортенсе де Беаухарнаис, мајка Наполеона III (* 1783)
• 10. 10. - Цхарлес Фоуриер, филозоф (* 1772)

Референце

Литература

• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)

1837 на Wикимедијиној остави