Брјанск

Брјанск (руски:Брянск) је град у Русији, 379 км југозападно од Москве. Управно је средиште Брјанске области. Земљописног је положаја 53°16′Н, 34°25′Е. Брјанску се име изводи од руске ријечи за густиш, "брyн".

Број становника:

2001.: 454.700 2004.: 409.900

Повијест

Црква у Брјанску (2005.)

За Брјанск се предпоставља да је основан 985., за доба Владимира I. од Кијива као мисионарска и обрамбена испостава на десној обали ријеке Десне.

Први пут се спомиње у писаним исправама 1146. као Добрјанск. Био је посјед старије линије Чернихивске гране династије Рјуриковића.

У 13. стољећу, постао је сједиште самосталне кнежевине и бискупије, а концем истог стољећа, Брјанск је дошао под власт кнежева од Смоленска.

У 14. стољећу чернихивски кнежеви опет владају Брјанском. Ипак, ускоро опет мијења владара, и пада под власт Великог војводства Литве.

под Чернихивом до 1245.
кнежевина под Златном хордом - 1245. - 1357.
Рјуриковићи
Роман I. (у Чернихиву од 1263.) - 1245. - 1285.
Олег (тада у Чернихиву) - 1285. - 1286.
Роман II. - 1286. - 1308.
Базил I. од Друцка - 1308. - 1309. д. 1314.
Светослав (у Можајску 1299. - 1303.) - 1309. - 1310.
Базил I од Друцка (поновно) - 1310. - 1314.
Дмитар - 1314. - 1333.
Глеб - 1333. - 1340.
Роман III. (у Чернихиву до 1370с) - 1340. - 1355. д. 1401.
Базил II. - 1355. - 1356.
анархија - 1356. - 1357.
кнежевина под Великим војводством Литвом.
Гедиминовићи (Гедиминаициаи/ГИЕДYМИНОWИЦЗЕ)
Дмитар II. - 1357. - 1379. д. 1399.
изравно под Литвом - 1379. - 1393.
Теодор (Тодор, Фјодор) (у Волинској 1382. - 1393.) - 1393. д. 1431.
изравно под Литвом - 1393. - 1446.
Рјуриковићи
Базил III. - 1446. д. послије 1456.
Шимун Оболенски - 1446. - 1447.
Литви - 1447. - 1449.
Гедиминовићи
Миховил Болеслав - 1449.
изравно под Литвом - 1449. - 1454.
Рјуриковићи
Иван (у Можајску 1432. - 1454.) - 1454. - 14??.
Литви - 14??. - 1503.
Московској кнежевини - 1503. - 1605.
Пољској-Литви - 1605. - 1632.
Русији одтада

У 17. стољећу Брјанск је постао важни трговински град с годишњим сајмовима. Декретом цара Петра Великог утемељено је прво бродоградилиште.

Ратови против Азова и Шведске донијели су нови господарски замах Брјанску. 1788. је отворена творница оружја. Наполеон Бонапарте је више пута безуспјешно покушавао 1812. године заузети овај стратешки важни град.

С бољшевичком влашћу су дошли нови индустријски погони, бројне електране и творнице жељезничких вагона и локомотива.

Од 06. листопада 1941. до 17. рујна 1943. Брјанск је био запосједнут од стране снага Трећег Реицха. Шуме у околним подручјима биле су тијеком окупације једно од главних подручја партизанског дјеловања у Русији.

Данас је Брјанск важан индустријски град. Производе се у њему електронички дијелови, турбине, локомотиве и остала добра. Поред тога, Брјанск је управно и културно средиште истоимене области, као и жељезничко чвориште с великим ранжирним колодвором.

Управна подјела

Брјанск је подијељен на 4 "рајона":

Бежицки (прије 1956. град Бежица)
Совјетски
Фокински
Володарски

Образовне установе

Подружница Правног института министарства унутарњих послова Руске федерације у Брјанску
Подружница новог правног института Москва
Подружница сверуског института за новчарске знаности и економију
Институт за Изградњу пријевозних стројева Брјанск
Пољодјелски институт Брјанск
Државна академија I.-Г.-Петровско-свеучилиште Брјанск
Државна инжењерскотехнолошка академија Брјанск
Државна пољодјелска академија Брјанск
Државно техничко свеучилиште Брјанск

Познати Брјаншћани

Наум Габо умјетник
Светлана Владимироwна Кривељова, бацачица кугле и олимпијска побједница
Галина Малчугина, спринташица и освајачица олимпијског одличја

Вањске повезнице

Локална управа Архивирано 2007-02-04 на Wаyбацк Мацхине-у
Службени сите