Пиерре де Цоубертин
Барун Пиерре де Цоубертин (Париз, 1. сијечња 1863. - Женева, 2. рујна 1937.), рођен као Пиерре де Фрéдy француски педагог и повјесничар, у тој истој повијести најбоље остао упамћен као спортски дјелатник - утемељитељ модерних Олимпијских игара.
| Пиерре де Цоубертин | |
|---|---|
 | |
| Мандат 1896. – 1925. | |
| Претходник | Деметриос Викелас |
| Насљедник | Хенри де Баиллет-Латоур |
| Рођење | 1. сијечња 1963. Париз, Француска
|
| Смрт | 2. рујна 1937. Женева, Швицарска
|
Рођен је у Паризу, у племићкој обитељи, де Цоубертин је након посјета британским и америчким свеучилиштима, од којих су нека његовала успомене на старовјековне Олимпијске игре остао трајно "инфициран" идејом Олимпизма. Тим више јер је као педагог схваћао важност спорта и физичке културе у развоју младог човјека.
Де Цоубертиновим жељама за обнављањем старовјеких, античких Игара погодовало је и то што је растао међународни интерес за све што је античко и антикно, јер су некако баш у то вријеме археолози (поготово њемачки) откривали, до тада скривена, повијесна мјеста (Микена, Троја).
Да што више анимира истомишљенике за свој наум, он на паришкој Сорбонни организира, 16. липња - 23. липња 1894, међународни конгрес. Тамо и службено предлаже оживљавање давно угаслих (393 године) хеленских Олимпијских игара. Аудиториј наводи на оснивање службеног тијела које ће управљати ускрслим Играма. Тако је, задњег дана конгреса, установљен Међународни олимпијски одбор (кратица МОО, енгл. ИОЦ, итд.), којем први предсједник постаје Грк Деметриос Викелас, а де Цоубертин постаје главни тајник. Одлучено је такођер да се, сукладно старогрчком називљу, Игре прве Олимпијаде модерног доба одрже у њиховој домовини Грчкој, у Атени, те да се попут старовјековних Игара, одржавају сваке 4 године. Те (I Олимпијске игре, 1896, Атена) биле су успјешне, те након њих Викелас предаје предсједниковање де Цоубертину који остаје предсједником до 1925 године. Прве и друге Игре његовог мандата (Париз, 1900. и Ст. Лоуис, 1904.) задале су му велике главобоље јер су биле организиране аљкаво и побудиле су, за разлику од оних у Атени 1896., слабо занимање. Зато Пиерре де Цоубертин, поново у "провјереној" Атени, 1906. године организира (на десетгодишњицу оних првих атенских) јубиларне Игре (енгл. Интерцалатед Гамес) које су поново успјешне и ствари крећу набоље. Повлачи се 1925., након врло успјелих Игара, одржаних поново у његовом Паризу, 1924. године. Наслиједио га је Белгијанац гроф Хенри де Баиллет-Латоур, а он остаје почасним предсједником све до своје смрти, 1937. године.
Сахрањен је у Лаусаннеи, у Швицарској, гдје је и сједиште МОО-а, док је његово срце, према његовој изричитој жељи, сахрањено у остацима старогрчке Олимпије.
