Стирен
Стирен (винил-бензен, цинамен, стирол, етенбензен, фенетилен, стиропол) је органски једињење које припада групи ароматичних угљоводоника.[6][7] Његова хемијска формула је C6Х5ЦХ=ЦХ2. Под нормалним условима, он је уљаста течност која лако испарава. Има слаткаст мирис ако је чист, мада због примјеса његов мирис може да буде неугодан. Стирен је међупроизвод у производњи важног синтетичког материјала полистирена (стиропора).[8]
| Стирен | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
Фхенилетен | |||
| Назив по класификацији | Етенилбензен | ||
| Други називи | Винил бензен; цинамен; стирол; фенилетен; диарекс ХФ 77; стиролен; стиропол; винилбензен | ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 100-42-5 
| ||
| ПубЦхем[1][2] | 7501 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 7220
| ||
| УНИИ | 44Љ2У959В
| ||
| КЕГГ[4] | |||
| ЦхЕБИ | 27452 | ||
| ЦхЕМБЛ[5] | ЦХЕМБЛ285235
| ||
| РТЕЦС регистарски број токсичности | WЛ3675000 | ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | C8Х8 | ||
| Моларна маса | 104.15 г/мол | ||
| Агрегатно стање | безбојна уљаста течност | ||
| Густина | 0.909 г/цм³ | ||
| Тачка топљења |
-30 °Ц, 243 К, -22 °Ф | ||
| Тачка кључања |
145 °Ц, 418 К, 293 °Ф | ||
| Растворљивост у води | < 1% | ||
| Индекс преламања (нD) | 1.5469 | ||
| Вискозност | 0.762 цП ат 20 °Ц | ||
| Структура | |||
| Диполни момент | 0.13 D | ||
| Опасност | |||
| Подаци о безбедности приликом руковања (МСДС) | МСДС | ||
| Опасност у току рада | запаљив, токсичан | ||
| НФПА 704 |
 3
2
2
| ||
| Р-ознаке | Р10 Р36 | ||
| С-ознаке | С38 С20 С23 | ||
| Тачка паљења | 31 °Ц | ||
| Сродна једињења | |||
| Сродна ароматична једињења | Етилбензен | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Историја
уредиМање количине стирена се могу природно наћи у неким биљкама, као и многим прехрамбеним производима попут воћа, поврћа, ораха, пића и меса. Производи се у великим количинама из бензена и етена преко међупроизвода етилбензена. У Америци током Другог свјетског рата драматично је повећана његова производња стирена за потребе војне индустрије, услед пораста потражње за синтетичком гумом. Пошто молекул стирена има винилну функционалну групу са двоструком везом, он има способност формирања полимера.
Референце
уреди- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Цлаyден Јонатхан, Ницк Греевес, Стуарт Wаррен, Петер Wотхерс (2001). Органиц цхемистрy. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-850346-6.
- ↑ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- ↑ Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. 2005.
