Milan Rakić – razlika između verzija
Nova stranica: #REDIRECT [[]] |
Nema sažetka izmjene oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
||
| (Nije prikazano 26 međuverzija 15 korisnika) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Milan "Milojko" Rakić''' ([[1876]]—[[1938]]), je bio [[Srbija|srpski]] pesnik i akademik. |
|||
#REDIRECT [[]] |
|||
=== Biografija === |
|||
Rođen je [[18. 9.|18. septembra]] [[1876]]. godine u [[Beograd]]u. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a prava u [[Pariz]]u. Po povratku sa studija stupio je u diplomatsku službu, u kojoj je bio skoro do smrti kao poslanik naše države u inostranstvu. Umro je u [[Zagreb]]u [[30. 6.|30. juna]] [[1938]]. godine. |
|||
Izabran je za dopisnog člana [[Srpska akademija nauka i umetnosti|Srpske kraljevske akademije]] [[18. 2.|18. februara]] [[1922]], a za redovnog [[12. 2.|12. februara]] [[1934]]. Njegov otac je [[Dimitrije Mita Rakić]], ministar finansija [[1888]]. godine, a deda po majci akademik [[Milan Đ. Milićević]]. Imao je veliku biblioteku i prevodio je Igoove Jadnike. |
|||
=== Spisak književnog rada === |
|||
Rakić se svojim prvim pesmama javio u „[[Srpski književni glasnik|Srpskom književnom glasniku]]“ [[1902]]. Potom je objavio dve zbirke pesama, koje je i publika i književna kritika najoduševljenije pozdravila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da piše. |
|||
=== Kritički osvrt === |
|||
Njegove malobrojne pesme odlikuju se najvišim umetničkim osobinama i predstavljaju vrhunac u izražaju one pesničke škole koju je osnovao [[Vojislav Ilić]]. Pored [[Aleksa Šantić|Šantića]] i [[Jovan Dučić|Dučića]], Rakić je treći veliki srpski pesnik današnjice. I on je pesničku veštinu učio na francuskim uzorima, ali ih nije podražavao, već je ostao nacionalan i individualan. On ne peva renesansne motive i blede princeze, već pravoslavne i narodne svetinje: [[monahinja Jefimija|Jefimiju]], [[Simonida|Simonidu]] ([[:s:Simonida|Simonida]]), napuštenu crkvu kraj [[Peć (grad)|Peći]], [[Gazi-Mestan|Gazimestan]] ([[:s:Na Gazi-Mestanu|Na Gazimestanu]]) itd. On nije frivolno duhovit; savršenstvo njegova izraza nije sjajan verbalizam, već veština savladana do kraja, veština u obliku kad postaje prisna i spontana. On se naročito ističe kao [[versifikator]]. Usavršio je jedanaesterac upotrebom bogatih, zvučnih i neslućenih slikova, davši mu širok besednički ton, svečan i otmen, buran katkada, a miran i prisan najčešće. Njegov jezik je besprekorno čist i krepak, rečenica kristalno jasna, stil bez [[emfaza|emfaze]] i bleska, umeren i lapida-ran. „U pogledu tehnike, kazao je [[Jovan Skerlić|Skerlić]], to je poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji“. |
|||
Sa Šantićem, Rakić je najuspelije obnovio našu rodoljubivu poeziju, na sasvim originalan način, bez poze i šovinizma. Njegovo je rodoljublje otmeno i plemenito, prožeto diskretnošću i smerovima modernog mislioca. |
|||
Rakić ne peva radi lepote kao Dučić, već radi misli; on nije poklonik [[renesansa|renesanse]] i [[Zapad]]a, već bola i „naslade u patnji“. Uticaj francuskog simbolizma i dekadanse oseća se u njegovoj lirici samo u izražaju. I on se služi simbolima za iskazivanje svojih dubokih misli, kao što se služi simbolikom i u svojim rodoljubivim pesmama, ali je njegova filozofija života izraz naše rase, potpuno samonikla. Njegove misaone pesme su jasne iako duboke, jednostavne i pored rečitosti, prisne, tople i utešne iako prožete najsnažnijim pesimizmom. To su najbolje, najlepše pesme u srpskoj misaonoj lirici. |
|||
== Vanjske veze == |
|||
* {{ASK|Pesme|17|12}} |
|||
* [http://www.myserbia.net/2008092419013/partenon/knjizevnici/milan-rakic.html Milan Rakić na Myserbia.net]{{Dead link|date=October 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} |
|||
* [http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/10/article-11.html „Rakić u četničkoj uniformi“] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20091118181429/http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/10/article-11.html |date=2009-11-18 }}, Jovan Pejčić, Srpsko nasleđe, istorijske sveske, broj 10, oktobar 1998. |
|||
{{Wikisource|Autor:Milan Rakić}} |
|||
{{Lifetime|1876|1938|Rakić, Milan}} |
|||
{{Normativna kontrola}} |
|||
[[Kategorija:Srpski pesnici]] |
|||
[[Kategorija:Akademici SANU]] |
|||
[[Kategorija:Biografije, Beograd]] |
|||
Aktualna verzija na datum 21 mart 2024 u 13:17
Milan "Milojko" Rakić (1876—1938), je bio srpski pesnik i akademik.
Rođen je 18. septembra 1876. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a prava u Parizu. Po povratku sa studija stupio je u diplomatsku službu, u kojoj je bio skoro do smrti kao poslanik naše države u inostranstvu. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine.
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 18. februara 1922, a za redovnog 12. februara 1934. Njegov otac je Dimitrije Mita Rakić, ministar finansija 1888. godine, a deda po majci akademik Milan Đ. Milićević. Imao je veliku biblioteku i prevodio je Igoove Jadnike.
Rakić se svojim prvim pesmama javio u „Srpskom književnom glasniku“ 1902. Potom je objavio dve zbirke pesama, koje je i publika i književna kritika najoduševljenije pozdravila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da piše.
Njegove malobrojne pesme odlikuju se najvišim umetničkim osobinama i predstavljaju vrhunac u izražaju one pesničke škole koju je osnovao Vojislav Ilić. Pored Šantića i Dučića, Rakić je treći veliki srpski pesnik današnjice. I on je pesničku veštinu učio na francuskim uzorima, ali ih nije podražavao, već je ostao nacionalan i individualan. On ne peva renesansne motive i blede princeze, već pravoslavne i narodne svetinje: Jefimiju, Simonidu (Simonida), napuštenu crkvu kraj Peći, Gazimestan (Na Gazimestanu) itd. On nije frivolno duhovit; savršenstvo njegova izraza nije sjajan verbalizam, već veština savladana do kraja, veština u obliku kad postaje prisna i spontana. On se naročito ističe kao versifikator. Usavršio je jedanaesterac upotrebom bogatih, zvučnih i neslućenih slikova, davši mu širok besednički ton, svečan i otmen, buran katkada, a miran i prisan najčešće. Njegov jezik je besprekorno čist i krepak, rečenica kristalno jasna, stil bez emfaze i bleska, umeren i lapida-ran. „U pogledu tehnike, kazao je Skerlić, to je poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji“.
Sa Šantićem, Rakić je najuspelije obnovio našu rodoljubivu poeziju, na sasvim originalan način, bez poze i šovinizma. Njegovo je rodoljublje otmeno i plemenito, prožeto diskretnošću i smerovima modernog mislioca.
Rakić ne peva radi lepote kao Dučić, već radi misli; on nije poklonik renesanse i Zapada, već bola i „naslade u patnji“. Uticaj francuskog simbolizma i dekadanse oseća se u njegovoj lirici samo u izražaju. I on se služi simbolima za iskazivanje svojih dubokih misli, kao što se služi simbolikom i u svojim rodoljubivim pesmama, ali je njegova filozofija života izraz naše rase, potpuno samonikla. Njegove misaone pesme su jasne iako duboke, jednostavne i pored rečitosti, prisne, tople i utešne iako prožete najsnažnijim pesimizmom. To su najbolje, najlepše pesme u srpskoj misaonoj lirici.
- Milan Rakić: „Pesme“ na Antologiji srpske književnosti (.docx format)
- Milan Rakić na Myserbia.net[mrtav link]
- „Rakić u četničkoj uniformi“ Arhivirano 2009-11-18 na Wayback Machine-u, Jovan Pejčić, Srpsko nasleđe, istorijske sveske, broj 10, oktobar 1998.
