Срделе
Срдела | |
---|---|
Срдела | |
Научна класификација | |
Царство: | Анималиа |
Кољено: | Цхордата |
Поткољено: | Вертебрата |
Разред: | Ацтиноптерyгии |
Ред: | Цлупеиформес |
Породица: | Цлупеидае |
Род: | Сардина |
Врста: | С. пилцхардус |
Двојни назив | |
Сардина пилцхардус Wалбаум, 1792 |
Срдела (лат. Сардина пилцхардус) је морска риба из породице харинги (Цлупеидае). У Хрватској је још позната као сардина, срђела, шардела, а понегдје као штијавица или жир.
Опис
[уреди | уреди извор]Срдела је риба издужена тијела које је на боковима спљоштено. Горњи дио тијела је модрозеленкаст, а према доњем боја прелази у сребрнасту. Уздуж бокова се протеже модра боја. На боковима има неколико црних мрља, а на шкржним преклопцима урез налик на звијезду. Тијело јој је прекривено повеликим љускама. Срдела нарасте највише до 25 цм дуљине и 8 дкг тежине, док је просјечна тежина око 3 дкг.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Срдела се може наћи у источном дијелу Атлантика између Исланда и Сенегала. Уобичајена је риба у Средоземном мору, поготово на западу Средоземља, Јадрану и Црном мору.
Пелагијска је риба, што значи да је стално у покрету тако да нема стална боравишта или дубине на којима живи. Њена концетрација у Јадрану је највећа око западне обале Истре, лошињски архипелаг, источно од отока Олиб, вањска страна Дугог отока, Паклински отоци, Вис и Палагружа, те јужни крај обале Пељешца и отоци Мљет и Ластово.
Начин живота и исхрана
[уреди | уреди извор]Срдела се у правилу креће у пловама, нема стално пребивалиште, али се понајвише задржава изнад љуштурастог, кораљастог и каменитог дна или оног обраслог алгама. Храни се планктоном и осталим ситним морским организмима.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Срделе се мријесте у хладнијим зимским мјесецима кад се повлаче даље од обале у дубину мора. Испуштају огромне количине јајашаца која плутају површином мора. У тим мјесецима их је тешко ловити.
Господарска вриједност
[уреди | уреди извор]Срдела се сматра краљицом риба. Спада у плаве рибе и богата је незасићеним аминокиселинама омега-3 и омега-6 па је врло здрава. Укусног је меса, лако пробављива, богата бјеланчевинама, угљикохидратима, мастима, витаминима, посебице витаминима А, D и Е те минералима. Врло је тражена јер је међу најјефтинијим рибама које се могу набавити свјеже. Често се конзервира, а тако конзервирану у Хрватској је називају сардина. У приморским крајевима се усољава а тако усољена велика је посластица. Најчешће се лови мрежама пливарицама. Заузима око 60 посто цјелокупног излова рибе на Јадрану[1].
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Срдела - најважнија риба Јадрана Архивирано 2014-02-22 на Wаyбацк Мацхине-у (приступљено 6. вељаче 2014.)
- Рибље око - Најслабија карика[мртав линк]
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Срдела | |
Wикиврсте имају податке о: Срдела |