(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Срделе – Википедија/Wikipedija Пређи на садржај

Срделе

Извор: Wikipedija
Датум измене: 12. новембра 2022. у 09:56; аутор: InternetArchiveBot (разговор | доприноси) (Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.2)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Срдела
Срдела
Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Поткољено: Вертебрата
Разред: Ацтиноптерyгии
Ред: Цлупеиформес
Породица: Цлупеидае
Род: Сардина
Врста: С. пилцхардус
Двојни назив
Сардина пилцхардус
Wалбаум, 1792

Срдела (лат. Сардина пилцхардус) је морска риба из породице харинги (Цлупеидае). У Хрватској је још позната као сардина, срђела, шардела, а понегдје као штијавица или жир.

Срдела је риба издужена тијела које је на боковима спљоштено. Горњи дио тијела је модрозеленкаст, а према доњем боја прелази у сребрнасту. Уздуж бокова се протеже модра боја. На боковима има неколико црних мрља, а на шкржним преклопцима урез налик на звијезду. Тијело јој је прекривено повеликим љускама. Срдела нарасте највише до 25 цм дуљине и 8 дкг тежине, док је просјечна тежина око 3 дкг.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Срдела се може наћи у источном дијелу Атлантика између Исланда и Сенегала. Уобичајена је риба у Средоземном мору, поготово на западу Средоземља, Јадрану и Црном мору.

Пелагијска је риба, што значи да је стално у покрету тако да нема стална боравишта или дубине на којима живи. Њена концетрација у Јадрану је највећа око западне обале Истре, лошињски архипелаг, источно од отока Олиб, вањска страна Дугог отока, Паклински отоци, Вис и Палагружа, те јужни крај обале Пељешца и отоци Мљет и Ластово.

Начин живота и исхрана

[уреди | уреди извор]

Срдела се у правилу креће у пловама, нема стално пребивалиште, али се понајвише задржава изнад љуштурастог, кораљастог и каменитог дна или оног обраслог алгама. Храни се планктоном и осталим ситним морским организмима.

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Срделе се мријесте у хладнијим зимским мјесецима кад се повлаче даље од обале у дубину мора. Испуштају огромне количине јајашаца која плутају површином мора. У тим мјесецима их је тешко ловити.

Господарска вриједност

[уреди | уреди извор]
Конзервирана срдела (сардина)

Срдела се сматра краљицом риба. Спада у плаве рибе и богата је незасићеним аминокиселинама омега-3 и омега-6 па је врло здрава. Укусног је меса, лако пробављива, богата бјеланчевинама, угљикохидратима, мастима, витаминима, посебице витаминима А, D и Е те минералима. Врло је тражена јер је међу најјефтинијим рибама које се могу набавити свјеже. Често се конзервира, а тако конзервирану у Хрватској је називају сардина. У приморским крајевима се усољава а тако усољена велика је посластица. Најчешће се лови мрежама пливарицама. Заузима око 60 посто цјелокупног излова рибе на Јадрану[1].

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Срдела
Wикиврсте имају податке о: Срдела