Пингвини

Пингвинке
Краљевски пингвини (Аптенодyтес патагоницус)
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Кољено:	Цхордата
Разред:	Авес
Ред:	Спхенисциформес Схарпе, 1891.
Породица:	Спхенисцидае Бонапарте, 1831.
Род:	Сувремени родови Аптенодyтес Еудyптес Еудyптула Мегадyптес Пyгосцелис Спхенисцус

Пингвини (лат. Спхенисцидае) су група птица које не могу летјети, а живе на јужној полутки. То је једина породица унутар реда Спхенисциформес, подразреда птица Неогнатхае. Пингвине обухваћа шест родова са 17 или 20 врста, што овиси од аутора. Сматра се вјеројатним да су им, развојно гледано, сестринске групе плијенори (Гавииформес) и цјевоноснице (Процелларииформес). Врло их је лако разликовати од свих осталих птица. Изврсно су се прилагодиле животу у мору, а дјеломично и екстремно хладним подручјима земље. Они не могу летјети, али одлично пливају великом брзином.

Анатомија и физички изглед

Пингвини су врло добро прилагођени животу у води. Њихова крила су се преобликовала у "пераје" за роњење и пливање, и не користе их за летење. У води су стога изузетно окретни. У њиховом глатком перју се налази слој зрака који их штити од хладноће, али и помаже при роњењу. Већина врста је само незнатно тежа од тежине воде коју истискују својим тијелом, па им је због тога релативно лако ронити. Под водом могу досећи брзину од 5 до 10 километара на сат, но неке врсте могу пливати брже, до 36 километара на сат. Урон им може трајати и до 20 минута. Приликом брзог пливања веслају крилима. Заправо, ноге користе као весла јер су им прсти спојени кожом, а потисак постижу крилима. Када пливају лагано, користе само ноге.

У дивљини, пингвини најчешће доживе око 20 година (минимално 15 година), но неке врсте пингвина живе и нешто више.

Висина пингвина, што овиси од врсте, може бити од око 40 цм па до 120 цм. Највиша врста пингвина је царски пингвин (Аптенодyтес форстери), чије су одрасле јединке високе око 1,1 м и тешке углавном око 35 кг, обично око 40 кг, те због тога спадају међу највеће чланове подразреда Неогнатхае. Најмања врста је патуљасти пингвин (Еудyптула минор) , који је висок до 43 цм и тежак око 1 кг, те највише може тежити до 1,5 кг. Обично у хладнијим крајевима живе већи, а у умјереним и топлијим подручјима мањи пингвини, што се поклапа с Бергмановим правилом, као и величина и тежина пингвина.

Неки праповијесни пингвини били су јако велики. Они су били тешки или високи као човјек. Њихова станишта нису била ограничена само на Антарктик, већ су настањивали пространа подантарктичка подручја. Фосили који су 2007. године нађени у Перуу, говоре о врсти пингвина који је био висок око 1,5 м с кљуном величине од око 30 цм и који представља највишу до сада познату врсту пингвина на свијету. Фосили су нађени у пустињи Атацама. Откривени фосили су стари око 36.000 година и датирају из једног од најтоплијих раздобља у посљедњих 65 милијуна година. Разлике у величини и тежини различитих врста пингвина су значајне, но грађа тијела и перја је, супротно томе, унутар породице врло хомогено.

Грађа

Збијено тијело с уским, али снажним крилима која су им се обликовала на начин, да их птице користе као пераје и чини их врло добро прилагођеним животу у води.

Хумболдтски пингвин под водом

За разлику од других птица које не лете (нојевке), пингвини имају на прсна кости изражено високо обликован гребен на који се веже снажна летна мускулатура. Због отпора воде код пливања под водом потребно је једнако толико енергије за спуштање као и за подизање крила у зраку. Ради тога имају пингвини већу површину лопатица од свих других птица, јер се на њих "прихваћају" мишићи који покрећу крила. Кости надлактице и подлактице су у лакту круто сраштене у равној црти што крилима преобликованим у пераје даје већу чврстоћу. Кости, које су иначе код других птица шупље, код пингвина су густе и тешке јер им није потребно смањење тежине ради летења, а цјевасте кости су им испуњене густом, уљнатом коштаном сржи.

Бедрене кости су им врло кратке, зглобови кољена крути, а ноге јако помакнуте према натраг што узрокује њихов необичан, гегав усправан ход на копну. Стопала на којима имају пливаће кожице су релативно кратка, па птице на копну стоје на петама при чему им крута репна пера служе као потпорањ. Реп им је врло смањен. Код других птица које роне, реп служи као "кормило", док су код пингвина ту улогу преузеле ноге.

Већина пингвина нема дугачак кљун, али је зато врло снажан. Изнимка су велики пингвини (Аптенодyтес), чији је кљун, вјеројатно због прилагођавања на плијен који су брзе рибе, дугачак, витак и лагано савијен према доље. Пингвини проведу пола свог живота у води, а пола на копну, док по неким изворима проведу чак 75% живота у води.Неке врсте напуштају воду само ради парења и у вријеме митарења.

Регулирање топлине

У свом околишу су пингвини изложени дијелом екстремним климатским увјетима. Томе су се прилагодили разним анатомским особинама.

За топлинску изолацију имају прво и до три центиметра дебели слој масноће изнад које су сложена три реда водонепропусног, густо међусобно преплетеног и по цијелом тијелу равномјерно распоређеног перја. Дијелова коже на којем не расте перје, Аптерин, које имају готово све друге птице, пингвини уопће немају. Једина изнимка су неке тропске врсте које немају перје на лицу. Зрак који се задржава у слојевима перја такођер ефикасно служи у води за спречавање губитка топлине.

Поред тога, пингвини имају врло добро развијен систем "пријеноса топлине" у перајама и ногама. Артеријска крв која долази у екстремитете великим дијелом преноси топлину на венозну крв која се из њих охлађена креће према тијелу и грије ју прије него што уђе у њега, тако да се губитак топлине смањује на минимум.

С друге стране, што можда изненађује, неке врсте које су се удомаћиле у тропским водама, имају проблема с прегријавањем. Како би то спријечили, развили су пераје које у односу на тијело имају већу површину него код других врста како би се повечала површина преко које се може расхладити крв. Осим тога, неке врсте немају перје на лицу, тако да се брже расхладе у сјени коју активно траже.

Перје

Златоухи пингвин (Еудyптес цхрyсоцоме)

Боја перја код готово свих врста је на леђној страни тамно плавосиво које се прелијева у црно, док им је боја с доње, трбушне стране бијела. Сматра се, да им је боја таква, како би се при погледу одозго стопили с тамном бојом дубоког мора, док су с трбушне стране бијели, како би при погледу одоздо према горе одакле допире и свјетлост, поново били мање уочљиви у односу на освијетљену воду. Готово сви пингвини из потпородице Еудyптес имају на глави наранџасто-жути украс који је врло упадљив. Младе животиње су углавном покривене једнобојним паперјем, сивим или смеђим, а само неке врсте имају бијеле бокове и трбух.

Најчешће након сезоне гнијежђења и подизања младунаца, код пингвина наступа митарење, замјена перја. У том раздобљу, које, овисно о врсти, може трајати од два до шест тједана, птице троше своје масне резерве двоструко брже него раније. Код врста жутоноги пингвин (Пyгосцелис папуа) и галапагошких пингвина (Спхенисцус мендицулус) раздобље митарења није одређено и може бити у било које вријеме између двије сезоне гнијежђења. Птице које се не гнијезде, обично се митаре раније него они припадници исте врсте који се гнијезде.

Вид и слух

Очи пингвина су грађене да омогуће оштар вид под водом. Рожница им је екстремно равна, тако да су птице на копну лагано кратковидне. Код врста које дубоко роне, као што су царски пингвини, су осим тога пупиле крајње растезљиве тако да се очи могу врло брзо прилагодити на различиту количину свјетлости присутну на површини воде, па затим на стотињак метара дубине. Према саставу пигмента се сматра да пингвини боље виде у плавом него у црвеном дијелу свјетлосног спектра, те да вјеројатно виде и ултраљубичасто свјетло. Како се црвени дио свјетлосног спектра филтрира и губи већ у горњим слоју воде, ово својство се може разумјети као еволуцијска прилагодба увјетима живота пингвина.

Као већина других птица, нити пингвини немају вањских структура уха. Код роњења, посебно снажна пера их водонепропусно затварају. Код великих пингвина је осим тога руб вањског уха тако повећан, да се може затворити и тако заштитити унутрашње и средње ухо од оштећења до којих може довести притисак код роњења на веће дубине.

Пингвини се на копну међусобно споразумијевају гласањем звуковима који подсјећају на звук трубе. Неки пуштају гласове попут магарећег ревења, па се једна врста и зове магарећи пингвин. Међутим, под водом пингвини не пуштају гласове. Није јасно, да ли се не гласају да не упозоре грабежљивце на своју присутност, или како не би престрашили потенцијалну ловину.

Природни непријатељи и отимање младунца

Највећи природни непријатељи пингвина су неке морске животиње, попут морских леопарда, морских паса и орки. Морски леопард је усамљен ловац, али веома ефикасно лови пингвине гонећи их око ледених санти. Када пингвини поскачу у воду, морски леопард обично проматра испод леденог бријега гдје га пингвини не виде, и када се вода запјенуши, морски леопард их хвата. Ако улови једног и поједе, он се обично повлачи и остала група пингвина могу наставити кретање по води. Процјењује се да годишње од морских леопарда страда око 5% свих Аделијских пингвина. Вјеројатно због ове и других опасности у води, пингвини не могу скакати у воду и постоји велика могућност да стоје много времена на рубу леденог бријега или обали. Кад један од групе пингвина скочи у воду, сви остали пингвини поскачу за њим.

Уколико су младунци или јаја небрањени, лако постају плијен галебова и поморника. Одрасли пингвини се од ових грабљиваца бране својих снажним кљуном. Пингвини се не боје људи, па им лако прилазе. Ако се пингвину, мужјаку или женци, догоди да изгуби младунче или јаје, понекад се догоди да покуша украсти младунче неке друге јединке. У знаности није потпуно јасно зашто се то догађа, тј. "зашто би родитељ одгајао и улагао у туђег младунца", јер се не на неки начин не уклапа у теорију еволуције. Неке претпоставке су, међутим, начињене да објасне ово чудно понашање. Одгајање младунца би повећало искуство отимача у одгајању, чиме би се повећала вјеројатност да и у будућности има младунце. Због наизглед успјешне репродукције, јединка ће бити успјешнија при проналажењу јединке за парење у наредној сезони парења. Отимање може довести и до удруживања са отетим младунцем које јој може помоћи у наредним сезонама парења. Међутим, очигледна је и реална опасност од поврјеђивања од стране правог родитеља за вријеме покушаја отмице, али и трошење енергије и труда око младунчета које је "украдено" од другог пингвина. На тај начин, није сигурно да ли је овакво понашање заиста еволуцијска предност или једноставно грешка код јединки које не препознају своје младунче.

Однос између људи и пингвина

Пингвини су врло популарни код људи, углавном због свог усправног, као људског, положаја и због гегајућег начина хода. Такођер, људи воле пингвине јер их се пингвини не боје, за разлику од већине птица. Пингвини су се често знали приказивати у цртаним филмовима као да носе фрак, због посебне боје њиховог перја. У скорије вријеме је снимљено неколико дугометражних цртаних филмова о пингвинима, попут Плес малог пингвина (енг. Хаппy феет) и Прави сурфери (енг. Сурф'с Уп). Лого оперативног система "Линуx" је пингвин, Тукс.

Људи у сврху прехране прикупљају јаја, која су веома укусна, док месо пингвина није за јело. Ипак, пингвини се не боје човјека и истраживачи им лако прилазе. Разлог је вјеројатно повијесно слабо присуство човјека као грабежљивца у предјелима њихових станишта. Пингвини углавном чувају удаљеност од око три метра, што је и граница која се туристима обично налаже да не прелазе; ако пингвини сами, међутим, приђу ближе, што се често догађа, нема потребе за удаљавањем.

Прехрана пигвина

Огрличасти пингвин са својим младунцем сивкасте боје

Хране се углавном рибом, лигњама, раковима, али и другим ситним морским животињама, крилом и сл. Обично се пингвини који живе ближе Јужном полу хране крилом, док се сјеверније настањени хране више рибом. Плијен хватају кљуном и гутају га цијелог, чим га ухвате у води.

Ако су у води, пингвини могу утажити жеђ водом из ухваћеног плијена или пијући мале количине морске, слане, воде; помоћу такозване слане жлијезде (супраорбиталне гландуле) тик изнад очију уклањају вишак соли из крви.. Сол се избацује као концентризирана течност кроз носнице. Ово је прилагођеност уобичајена за морске организме, па самим тим и за морске птице попут пингвина. Када су на копну, воду могу добити једући мало снијега.[1]

Распрострањеност

Пингвини живе у отвореним морима јужне полутке. Нарочито су чести у обалним водама Антарктика, Новог Зеланда, јужне Аустралије, Јужне Африке, Фалкландима смјештеним испред источних обала Јужне Америке али и на западној обали све до Перуа као и на Галапагоским отоцима у близини екватора. Како пингвини воле хладније предјеле, у тропским подручјима се појављују само ако постоје хладне морске струје. То је случај с Хумболдтовом струјом уз западну обалу Јужне Америке као и с Бенгуелском струјом дуж западне обале Африке која допире све до екватора.

Већина врста живи између 45. и 60. ступња јужне земљописне ширине. Највећи број јединки живи уз Антарктик и на оближњим отоцима.

Животни околиш

Прави животни простор пингвина је отворено море, чему су изванредно прилагођени. На копно долазе само ради гнијеждења. Ту живе на стјеновитим обалама јужних континената, хладним шумама умјерених подручја, подтропским пјешчаним плажама, подручјима охлађене лаве на којима готово уопће нема вегетације, субантарктичким травњацима али чак и на леду Антарктика. Док тропске врсте остају на свом подручју, друге врсте одлазе и више стотина километара далеко од оцеана како би дошле у подручја гдје легу младунце.

Врсте

Подпородица Спхенисцинае:

• Род Аптенодyтес
  • Краљевски пингвин, Аптенодyтес патагоницус
  • Царски пингвин, Аптенодyтес форстери
• Род Пyгосцелис
  • Аделијски пингвин, Пyгосцелис аделиае
  • Огрличасти пингвин, Пyгосцелис антарцтица
  • Жутоноги пингвин, Пyгосцелис папуа
• Род Еудyптула
  • Мали плави пингвин, Еудyптула минор
  • Сјеверни мали пингвин, Еудyптула албосигната
• Род Спхенисцус
  • Магелланов пингвин, Спхенисцус магелланицус
  • Хумболдтов пингвин, Спхенисцус хумболдти
  • Галапагошки пингвин, Спхенисцус мендицулус
  • Афрички пингвин, Спхенисцус демерсус
• Род Мегадyптес
  • Жутооки пингвин, Мегадyптес антиподес
  • Wаитаха пингвин, Мегадyптес wаитаха
• Род Еудyптес
  • Дебелокљуни пингвин, Еудyптес пацхyрyнцхус
  • Снарешки пингвин, Еудyптес робустус
  • Антиподски пингвин, Еудyптес сцлатери
  • Жутоухи пингвин, Еудyптес цхрyсоцоме
  • Еудyптес филхоли
  • Еудyптес моселеyи
  • Макворијски пингвин, Еудyптес сцхлегели

Вањске везе

Остали пројекти

	У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Пингвини
	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Пингвини
	Wикиврсте имају податке о: Пингвинима
	Потражите израз пингвин у W(ј)ечнику, слободном рјечнику.