21. СС брдска дивизија Скендербег

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
21. СС дивизија "Скендербег"

{{{опис_слике}}}

Сегмент СС трупа (нем. Wафен СС)
Јачина 18.520 војника и официра (6.015 Немаца) 20. септембра 1944[1]
Формација .
  • 50. СС брдски ловачки пук (1. албански)
  • 51. СС брдски ловачки пук (2. албански)
  • 21. СС брдски ловачки артиљеријски пук
  • 21. СС извиђачки батаљон
  • 21. СС батаљон оклопних ловаца
  • 21. СС инжењеријски батаљон
Команданти
Командант .
Ангажман
Битке Операција Драуфгенгер јула 1944
Краљевачки мостобран
Битка на Дрини децембра 1944

21. СС оружана брдска дивизија "Скендербег" (21. Wаффен-Гебиргс-Дивисион дер СС Скендербег) или 1. албанска (Албанисцхе Нр. 1) формирана је након капитулације фашистичке Италије, током пролећа 1944. године, од немачких официра и подофицира, и албанских регрута, већином са Косова и Метохије. У састав те СС-дивизије укључено је и више хиљада бивших припадника немачке морнарице чији су бродови потопљени у борбама са западним савезницима.

Дивизија се углавном борила против југословенских и албанских партизана. Од маја 1944, дивизија је у саставу 21. армијског корпуса Друге оклопне армије. Током Андријевичке операције дивизија је демонстрирала малу борбену вредност. У директном сукобу са снагама НОВЈ њене формације су поражене и разбијене, а велики број албанских регрута је дезертирао. Велики постотак дезертера (готово 3.500 у само два мјесеца) довео је до распуштања те јединице, а остатак је назван Кампфгруппе Скендербег и укључен у састав 7. СС добровољачке горске дивизије Принз Еуген. Преформирана борбена група "Скендербег" ушла је у састав обновљене 7. СС дивизије као 14. СС пук "Скендербег".

Током Андријевичке операције јула 1944. ова дивизија заједно са деловима 7. СС дивизије починила је масакр у селу Велика код Плава у којем је убијено преко 500 цивила. Командант дивизије Аугуст Шмитхубер осуђен је 1947. у Београду на смрт за почињене ратне злочине и погубљен.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]