1348

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 13. вијек – 14. вијек – 15. вијек
Деценија: 1310-е  1320-е  1330-е  – 1340-е –  1350-е  1360-е  1370-е
Године: 1345 1346 1347 – 1348 – 1349 1350 1351
1348. по календарима
Грегоријански 1348. (MCCCXLVIII)
Аб урбе цондита 2101.
Исламски 748–749.
Ирански 726–727.
Хебрејски 5108–5109.
Бизантски 6856–6857.
Коптски 1064–1065.
Хинду календари
• Викрам Самват 1403–1404.
• Схака Самват 1270–1271.
• Кали Yуга 4449–4450.
Кинески
• Континуално 3984–3985.
• 60 година Yанг Земља Миш
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11348.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1348 (MCCCXLVIII) била је пријеступна година која почиње у уторак у јулијанском календару.

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 13. 1. - "Црна смрт": куга примећена у Дубровнику (што би могло значити контаминацију у новембру).[1]
  • 15. 1. - Краљица Ивана бежи из Напуља у Провансу, чија је грофица, пошто долази угарски краљ Лудовик (Људевит).
  • 23. 1. - Карло Драчки је погубљен у Аверси по наређењу мађарског краља, који сутрадан улази у Напуљ. Предаје суду остале кривце за братовљеву смрт, проглашава синовца, малог Карла Мартела, за војводу од Калабрије и насљедника пријестола (послан је у Угарску, али умире већ у липњу, или мају).[2]
  • 25. 1. - Разорни земљотрес са епицентром у Фриулима, осетио се од Напуља до Кракова. Истог дана, у Венецији је уочена куга.
  • почетком године? - Византијски гувернер Тесалије Јован Ангел је умро од куге, у земљи је метеж, што ће Душан искористити за ширење.
  • зима - Душан је презимио на Светој Гори, са царицом Јеленом, склањајући се од куге.[3]
    • У ово време је вероватно на српски преведена Синтагма Матије Властара. Скраћеном верзијом се вероватно користе српске судије у јужним, грчким, деловима царства.[4] Припрема се законик, проглашен следеће године.
  • 13. 3. - Млечани шаљу у Напуљ тројицу изасланика да понуде мир краљу Људевиту, нуде му све далматинске градове осим Задра. У том граду има проблема, Млечани истог дана протјерују до 100 сумњивих грађана, затварају луку ланцем и ојачавају зидине (бан Никола Сеч и вјерни хрватски кнезови угрожавају град и Шубиће).[5]
  • март - Куга на Маллорци.[6] Почиње и у Перпигнану и Роуссиллону (могућа зараза из Марсеилла).<реф">Бенедицтоw, 79-80</реф>
  • март - Куга у Фиренци (вероватно стигла из Пизе где је запажена у јануару), такође и у Болоњи и Модени.<реф">Бенедицтоw, 92</реф>
  • март - јул - Напуљска краљица Ивана борави с мужем у папином Авињону: озваничен је њихов брак, на суђењу је ослобођена кривице за убиство претходног мужа Андрије, продала је папи Авињон за 80.000 флорина.

Април/Травањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 7. 4. – У Прагу основан Карлов универзитет. Ових дана почиње и градња прашког Новог града (Новé Мěсто).
  • април - Куга је у долини Нила и Гази, одакле се шири Левантом,[7] у приближно исто време је и у Барки на истоку Либије. Најкасније у овом месецу избија и у Тунису.[8]
  • април - Куга на југу Шпаније,[6] и у Барцелони.[9]
  • април - Побуна у Тунису против мароканске маринидске власти: војска султана Абу ал-Хасан Али ибн Отхмана је поражена код Кајруана. Његов син Абу Инан Фарис, гувернер Тлемсена, одлази у Фез и проглашава се за султана - и Тлемсен се буни. Војске са собом носе кугу.[6]
  • 23. 4. - Едwард III од Енглеске, са 25 витезова, оснива Ред подвезице, највиши витешки ред у британском систему (1.027 одликованих до 2023).
Душаново царство достиже највеће простирање
  • пролеће-лето? - Српска освајања византијских крајева:
    • Душан до јесени,[13] осваја Епир са Јањином и Артом; јужни Епир и Акарнанију добија царев полубрат деспот Симеон; ожењен је Томаидом, кћерком Јована II Орсинија, ранијег владара Епира.[13]
    • Прељуб заузима Тесалију, до млетачког Птелеоса; У Прељубовој војсци има доста Албанаца, Душан им даје предност у односу на Грке.[10] Атинским Каталонцима у Тесалији остаје само Неопатрас.
    • Албанију, са Валоном и Бератом, добија царев шурак деспот Јован Асен.
    • Душанова титула ће гласити "Ја у Христа Бога благоверни и богом постављени Стефан, цар свима Србима и Грцима и западној страни, то јест Албанији, и Поморију и свему Дису (Западу).".[10]
    • Византијска власт је сужена на Тракију, коју Турци (Селџуци) харају изнутра и с мора.
  • 1. 5. - Младен III. Шубић Брибирски, кнез кнез Клиса, Скрадина и Омиша, умро у млетачком Трогиру, након више од два мјесеца боловања.[11] Око скрбништва посмртно рођеног сина Младена IV. се сукобљавају стриц Павао III. (који је тренутно болестан, затим физички слаб[11]) и мајка Јелена (1351-55[14]).
  • мај - Валенциа је покошена кугом, што омогућује Педру IV од Арагона да побегне из заробљеништва Валенцијске уније.
  • свибањ, концем - Краљ Људевит се вратио из Напуља, искрцао се код Биограда.
  • мај-јун - Ајдински емир Умур Бег је погинуо у Смирни у сукобу са крижарима (Јован VI Кантакузен га је звао у поход против Душана, пристао је, али се прво хтео осигурати код куће).

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 6. 7. – Папа Клемент VI издаје папску булу којом кршћанима налаже заштиту Јевреја од прогона и антисемитских погрома потакнутим гласинама да шире Црну смрт, као и још једну у новембру (Qуамвис Перфидиам).
  • јул - Ибна Батута је у Дамаску, где бесни куга (2.400 мртвих на дан); људи посте и иду у процесије. Касније иде у Јерусалим, где је болест попустила.[7]
  • 21. 7. - Битка код Епиле: Педро IV је потукао Валенсијску унију. Звоно које је унија користила ће бити истопљено, метал ће бити саливен у грло лидера уније.
  • српањ, крајем - Угарски посланици започињу преговоре о миру у Венецији. Ни једна страна се не жели одрећи Далмације.[11]
  • 4. 8. - Шведски краљ Магнус IV у походу против Новгорода заузима Орешек али не задуго.
  • 5. 8. - Договорено осмогодишње примирје између Млетака и Угарске.[15]
  • август - Избија Византијско-ђеновски рат: Ђеновљани из Галате нападају Цариград, пошто су Византинци смањили царину, да би привукли трговину на своју страну.
  • август - Извештава се о куги у Истри, из правца Венеције.[1]
  • 17. 8. - Краљица Ивана се вратила у Напуљ.
  • 2. 9. - Спор између загребачког каптола и крбавског бискупа Радослава око десетине у Кладушама и сусједним мјестима: бан Никола Сеч одлучује у корист Каптола.[16]
  • 2. 9. - Енглеска принцеза Јована (14) умире близу Бордоа од куге - била је на путу према Кастиљи, где се требала удати за наследника престола Педра.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
  • октобар - Куга је "напала" Алеп у Сирији.[8] У пуној је снази у Каиру.[6]
  • јесен - Куга је у Аустрији.
  • 1. 11. - Куга у Лондону.
  • новембар - Душанов војсковођа Прељуб је освојио Тесалију, Душан га именује за кесара, столује у Трикали.
  • 22. 11. - Намyсłówски уговор је чешко-пољски мир након трогодишњег рата: Казимир се одриче претензија на Шлезију а Карло на пољски трон.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • "Арханђел Михаило уништава флоту Сарацена", Лесново 1347/48[17]
    "Арханђел Михаило уништава флоту Сарацена", Лесново 1347/48[17]
  • "Арханђел Михаило..."
    "Арханђел Михаило..."

Рођења

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1348.

Смрти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1348.
  • 1. 5. - Младен III. Шубић Брибирски, кнез кнез Клиса, Скрадина и Омиша (* ца. 1315)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 Бенедицтоw, 75
  2. ↑ Клаић, 99
  3. ↑ Историја с.н. I, 5
  4. ↑ Дело цара Душана. растко.рс
  5. ↑ Клаић, 104
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Бенедицтоw, 66
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Бенедицтоw, 64
  8. ↑ 8,0 8,1 Бенедицтоw, 65
  9. ↑ Бенедицтоw, 80
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Стварање српског царства. растко.рс
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 11,3 Клаић, 105
  12. ↑ Тхе Ласт Центуриес оф Бyзантиум, 1261-1453 Бy Доналд M. Ницол, п. 218-9
  13. ↑ 13,0 13,1 Историја с.н. I, 544
  14. ↑ Клаић, 120-2
  15. ↑ Клаић, 105-6
  16. ↑ Клаић, 108
  17. ↑ Историја с.н. I, 576+1
Литература
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1348&oldid=41582314”