1944

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1910-е  1920-е  1930-е  – 1940-е –  1950-е  1960-е  1970-е
Године:	1941 1942 1943 – 1944 – 1945 1946 1947

1944. по календарима

Грегоријански	1944. (MCMXLIV)
Аб урбе цондита	2697.
Исламски	1363–1364.
Ирански	1322–1323.
Хебрејски	5704–5705.
Бизантски	7452–7453.
Коптски	1660–1661.
Хинду календари
• Викрам Самват	1999–2000.
• Схака Самват	1866–1867.
• Кали Yуга	5045–5046.
Кинески
• Континуално	4580–4581.
• 60 година	Yанг Дрво Мајмун (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11944.
Подробније: Календарска ера

Година 1944 (MCMXLIV) била је пријеступна година која почиње у суботу по грегоријанском календару (линк показује календар).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 2. 1. - Завршена тзв. Бујанска конференција - основан НОО Косова и Метохије/Дукађина у Ђаковичкој Малесији, на албанској страни, затражено уједињење Албанаца (КПЈ се противи постављању таквог питања).
• 3. 1. - Савезници бомбардирали Сплит.
• 3. 1. - Окончана Прва бањалучка операција НОВЈ - накратко су ушли у град.
• 4 - 20. 1. - Операција Wалдраусцх, део тзв. Шесте непријатељске офанзиве: немачка офанзива против партизана у западној Босни.
• 4. 1. - Црвена армија ступила на предратну пољску територију, код Сарнија - дипломатски спор са пољском избегличком владом, јер је за Совјете то њихова територија од 1939.
• 8. 1. - Черчил обавештава НКОЈ (партизанску владу) да V. Британија престаје да помаже четнике и да ће сва помоћ ићи партизанима.
• 8. 1. - Црвена армија заузела Кировоград (Кропивницки).
• 9. 1. - Битка за Ивањицу: партизани накратко заузели место, следе борбе са четницима, Немцима и др.
• 10. 1. - Веронско суђење: петорица бивших чланова Великог фашистичког већа, који су гласали против Муссолинија, осуђени на смрт и сутрадан погубљени, међу њима и Галеаззо Циано и маршал Емилио Де Боно.
• 11. 1. - У говору о стању нације, председник Роосевелт предлаже "Другу повељу о слободама", економско-социјалног карактера.
• 11. 1. - Мароканска партија Истиqлал објавила Манифест независности, касније током месеца француска војска мора сузбијати демонстрације.
• 14. 1. - Десет Стаљинових удара: Лењинградско-новгородска операција према тим градовима.
• 15. 1. - Земљотрес у Сан Хуану, Аргентина, убија 10.000 људи - најгора катастрофа у историји те земље. Министар рада Јуан Перóн предводи кампању за помоћ, што му доноси велику популарност а упознаје и глумицу Еву Дуарте.
• 17. 1. - Почиње Битка за Монте Цассино у Италији (до маја).
• 18 - 20. 1. - Неуспешна Друга тузланска операција НОВЈ.
• 20. 1. - Наставак зрачне офензиве на Берлин - бачено 2.300 тона бомби.
• 20 - 22. 1. - Битка на ријеци Рапидо (заправо Гари) код Монте Цассина - Американци покушали пријећи ријеку али имају 2.100 избачених из строја.
• 21. 1. - Операција Стеинбоцк је последња немачка операција стратешког бомбардовања, усмерена на лондонско подручје - прекинута у мају након 329 изгубљених авиона.

Операција Схингле

• 22. 1. - Операција Схингле - искрцавање савезничких снага којим почиње Битка за Анзио југоисточно од Рима, иза леђа немачке линије.
• 26. 1. - Услед притиска САД, председник Аргентине ген. Педро Пабло Рамíрез прекида дипломатске односе са Берлином и Токијом - следећег месеца је принуђен на оставку, следи Еделмиро Јулиáн Фаррелл (до 1946).

Обелиск Граду-хероју Лењинграду

• 27. 1. - Окончана Опсада Лењинграда с огромним жртвама од септембра 1941.
• 27. 1. - Завршен Светосавски конгрес у селу Ба, четнички одговор на Друго заседање АВНОЈ-а.
• 27. 1. - Прва група југословенских избеглица стигла у египатски логор Ел Шат.

Антипартизанска значка

• 29. 1. - У Немачкој уведена Значка за борбу против банди тј. партизана.
• 30. 1. - Браззавиллска конференција Слободних Француза: предвиђена већа аутономија за француске колоније и већа права за њихове становнике.
• 31. 1. - Цалифорниа-Арабиан Стандард Оил Цо. мења име у Арабиан Америцан Оил Цо. (Арамцо).

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Земљотрес Болу–Гереде на северу Турске, страдало близу 4.000 људи.
• 1. 2. - У Варшави убијен локални лидер СС Франз Кутсцхера - Немци сутрадан стрељају 300 талаца.
• 1/2. 2. - Покољ у Поморављу, злочини над осумњиченим комунистима.
• 2. 2. - Немачка победа у бици код Ћистерне, одбијен напад америчких ренџера код Анција - у сутрашњем противнападу Немци блокирају мостобран.
• 2. 2. - Почиње Битка код Нарве (до августа): Совјети не успевају заузети Естонију. На украјинском сектору, Црвена армија заузима Луцк и Ровно.
• 3. 2. - Окончана битка за Кwајалеин у Маршаловим Отоцима - америчка побједа и продор у вањски прстен јапанске сфере. Јапанци посљедњи пут користе одбрану на плажи.
• 5 - 23. 2. - Битка за Админ Боx: савезници на западу Бурме први пут поразили јапанску тактику.
• 8. 2. - Поред Крита потопљен немачки брод СС Петрелла са 2.670 италијанских заробљеника.
• 8. 2. - Близу Јапана потопљен војни транспортер СС Лима Мару са око 2.800 војника.
• 12. 2. - Брод СС Ориа потонуо у олуји код рта Сунион, страдало 4.074 људи, углавном италијанских заробљеника са Додеканеза.
• 12. 2. - Британски транспортер СС Кхедиве Исмаил потопљен у Малдивима са 1.297 жртава.
• фебруар - Електромеханичко рачунало Харвард Марк I достављено свеучилишту Харвард.
• 15. 2. - Тешко бомбардирање самостана Монте Цассино.
• 15. 2. - Приводе се крају Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије.
• 16. 2. - Аца Цветковић и Јован Танић се прикључили "Централи за хумор" (стрељани после ослобођења).
• 17. 2. - Дњепарско-карпатска операција: Црвена армија опколила немачке јединице у Корсунском џепу у централној Украјини.
• 17 - 18. 2. - Операција Хаилстоне: велики амерички напад на Трук у Каролинским острвима изолује овај јапански положај.
• 18. 2. - Након што је сменио Цанариса, Хитлер распушта војну обавештајну службу Абwехр.
• 18. 2. - Американци заузели атол Ениwеток у Маршаловим Отоцима.
• 18. 2. - Операција Јерицхо: британско-комонвелтски удар на затвор у Амиенсу омогућава бекство 258 затвореника (али погинуло их је 102, а већина побеглих су ухваћени).
• 19. 2. - Словеначки НОО преименован у Словенски народноосвободилни свет.
• 20. 2. - Норвешка саботажа тешке воде: на језеру Тинн потопљен ферибот СФ Хyдро.

П-51 Мустанг

• 20. - 25. 2. - Биг Wеек (Операција Аргумент): савезничко бомбардовање немачке авио-индустрије. Бомбардери имају ефективну пратњу "мустанга".
• 22. 2. - Прво веће савезничко бомбардирање Загреба.
• 22. 2. - Црвена армија ослободила Криви Рог у Украјини.
• 22. 2. - Биг Wеек: Американци грешком бомбардовали холандски Нијмеген уместо немачког Клевеа, страдало око 800 цивила.
• 22/23. 2. - Совјетска авијација гађала циљеве око Стокхолма у неутралној Шведској - није јасно да ли је била грешка.
• 23. 2. - У Југославију, код Босанског Петровца, стигла совјетска војна мисија, генерала Корњејева.
• 23. 2. - Почиње Операција Чечевица, депортација Чечена и Ингуша (→ Масакр у Хајбаху 27. 2.), враћају се 1957.
• 24. 2. - Муслимански верски учитељ Заинал Мустафа се побунио на западној Јави против Јапанаца, али ови су га убрзо заробили.
• 25. 2. - Винстон Черчил обавестио маршала Тита да је већ наређено повлачење британских официра из четничких штабова и предлаже му повратак краља Петра у земљу.
• 25. 2. - Америчка подморница УСС Расхер потопила теретњаке Танго Мару са 3.000 радника са Јаве и савезничких заробљеника, као и СС Рyūсеи Мару са 5.000 јапанских војника.
• 26. 2. - По одобрењу маршала Тита, на Вис стигло 500 британских маринаца.
• 27. 2. - 4. 3. - Операција Бура: неуспешна четничка офанзива против партизана у Црној Гори.
• 28. 2. - Масакр у Хути Пиениацкој: најмање 500 Пољака убијено у данашњој Украјини.
• 28. 2. - Ген. Николај Ватутин смртно рањен у заседи украјинских националиста (умире у априлу).
• 29. 2. - Битка код Иста, недалеко од Задра: разарачи Слободних Француза потопили немачки теретњак и корвету.
• 29. 2. - 18. 5. - Кампања на Адмиралитетским острвима, северно од Нове Гвинеје.

Март/Ожујак

• 1 - 8. 3. - Масовни штрајк у Италијанској Социјалној Републици
• 2. 3. - Воз стао у тунелу код Салерна, Италија - угушила се 521 особа.
• 2. 3. - 16. додјела Осцара: најбољи филм је Цасабланца.
• 5. 3. - Уманско-ботошанска операција Црвене армије против Армијске групе Југ, води је све до Румуније (у априлу).
• 6. 3. - Почиње План Транспорт, стратешко бомбардовање циљева у Француској у припреми за искрцавање. У току је и Операција Бодyгуард, прикривање локације инвазије.
• 8. 3. - Четнички илегалци у Београду убили пук. Милоша Масаловића, шефа кабинета председника владе Милана Недића. Масаловић, Цека Ђорђевић и др. су планирали Дражино убиство.
• 8. 3. - Битка код Импхала (до јула): јапанска неуспешна офанзива према Индији представља прекретницу рата у бурманском театру.
• 9. 3. - Краљ Петар II и премијер Божидар Пурић прешли из Каира у Лондон.
• 10. 3. - Прокомунистички ЕАМ у Грчкој установљује паралелну владу, Политички комитет националног ослобођења, познат и као "Планинска влада".
• 12. 3. - Немачки помен палим јунацима на Калемегдану.
• март - Операције Wегwеисер и Сава против партизана у Срему и Семберији, прве акције Ханџар-дивизије, која је извршила Покољ у Рачи (затим су у Босни до лета).
• 15. 3. - Антипартизанска офанзива у источној Босни прољећа 1944.
• 15. 3. - Битка за Монте Цассино, трећи покушај: ново бомбардирање.
• 15. 3. - 20. 5. - Неуспешни Покушај пробоја НОВЈ у Србију.
• 17-23. 3. - Ерупција Везува, погинуло 26 људи, уништено и оштећено 88 авиона Б-25.
• 18. 3. - Акција Бура: пољска Армиа Крајоwа почиње чарке са Немцима.
• 19. 3. - Операција Маргаретхе: Немци започињу фактичку окупацију Мађарске, услед Хортхy-јевих контаката са западним савезницима (совјетски продор у правцу Карпата почео 4. марта).
• 20. 3. - Црвена армија ослободила Виницу.
• 22. 3. - Под немачким притиском, за мађарског премијера постављен Дöме Сзтóјаy (Димитрије Стојаковић) - почетак катастрофе за Јевреје под мађарском влашћу.
• 22. 3. - У бомбардовању уништен стари део Франкфурта, око 1.000 мртвих.
• 23/24. 3. - Британски летни наредник Ницхолас Алкемаде преживео пад са око 5500 метара - спасли га борови и снег.
• 24. 3. - Масакр у Ардеатинским пећинама - након што је италијански покрет отпора претходног дана у Риму убио 28 немачких полицајаца, Немци убијају 335 Италијана.
• 24/25. 3. - "Велики бијег": 76 заробљеника побјегло кроз тунел из Сталаг Луфт III (повод за филм Тхе Греат Есцапе из 1963) - скори сви су ухваћени, 50 их је стријељано (→ Кугел-Ерласс).
• 24/25. 3. - РАФ бомбардовао Берлин са 811 бомбардера, изгубио 72.
• 26. 3. - Немци разбили јединицу француских герилаца на платоу Глиèрес.
• 28 - 29. 3. - Покољ у поткамешничким селима: дивизија "Принц Еуген" убила 1500-1800 Хрвата у Цетинској крајини.
• 29. 3. - Друга призренска лига захтева од Хитлера "милитаризацију Косова" (регрутацију и опремање људства) и исправку граница према Црној Гори и Србији. Овог месеца је формирана СС дивизија Скендербег.
• 30. 3. - Друго савезничко бомбардовање Ниша, и још једно 5. априла.
• 31. 3. - 24. 4. - Грчка побуна на Блиском истоку: грчке трупе се побуниле против избегличке владе у Египту ("Први чин грчке трагедије").

Април/Травањ

Источни фронт дец. 1943 - април 1944.

• 1. 4. - Американци грешком бомбардирали Сцхаффхаусен у Швицарској - 40 мртвих.
• 2. 4. - Совјетске трупе прешле ријеку Прут и ушле у (ужу) Румунију.
• 2. 4. - Оружана побуна против салвадорског председника M. Х. Мартíнеза убрзо је угушена (ипак, принуђен је на оставку у мају).
• 4. 4. - Почиње Битка код Кохиме, "Источни Стаљинград" (до јуна): неуспешни јапански покушај изоловања бранитеља Импхала представља прекретницу.
• 4. 4. - Прво од 17 савезничких бомбардовања Букурешта за четири месеца, страдало је око 5.500 цивила.
• 8. 4. - 6. 6. - Прва јашко-кишињевска офанзива Црвене армије према Румунији није успешна.
• 9. 4. - У Загребу приказан филм "Лисински".
• 9 - 11. 4. - Неуспешни напад НОВЈ на Цазин.
• 9. 4. - 5. 5. - "Операција Буђење пролећа": неуспешан осовински напад на партизане у црногорском Санџаку.
• 10. 4. - Дњепарско-карпатска офанзива се приводи крају: ослобођена Одеса.
• 12. 4. - У Москву стигла војна мисија НОВЈ (ген-лајтнант Велимир Терзић).
• 13. 4. - Борба у Ломници: партизани разбили немачко-недићевске снаге близу Крушевца.
• 14. 4. - Бомбајска експлозија: теретњак СС Форт Стикине, натоварен са 1.395 тона експлозива и балама памука, експлодирао у луци Бомбај, страдало око 800 људи.

Бомбардовање Београда 1944.

Летећа тврђава изнад Ниша

• 16 - 17. 4. - Савезничко бомбардовање Београда, на православни Ускрс (16-тог); велике цивилне жртве, разорено и породилиште.
• 19. 4. - Операција Ицхи-Го (до децембра): низ битака Јапанаца са кинеским националистима.
• 20. 4. - Детонација брода са експлозивом у бергенској луци - 158 мртвих и велика материјална штета у историјском језгру.
• 21. 4. - Први партизански десант на јужном Јадрану: искрцавање на Мљет, што је диверзија за десант на Корчулу.
• 22. 4. - Диверзантска група IX корпуса ЈА дигла у ваздух немачки официрски дом у Трсту - погинула петорица немачких војника, обешен 51 талац)
• 22. 4. - У Либији формирана Прва ескадрила НОВЈ, тј. 352. ескадрон РАФ, са 16 авиона Спитфире - прва борбена мисија 18. августа.
• 22. 4. - Започиње савезничка кампања на западној Новој Гвинеји, убрзо заузета Холландиа.
• 24. 4. - Масакр у Катраници: спаљено 368 људи у Егејској Македонији.
• 24. 4. - Заузећем Маданга се окончава Кампања на полуострву Хуон на Новој Гвинеји.
• 26. 4. - Први напад на јапански конвој Таке Ицхи који превози две дивизије (други 6. маја) - укупно су потопљена четири транспортера са 4.290 војника
• 27. 4. - Хуска Миљковић, контроверзни командантХускине војске, убијен код Мале Кладуше пар месеци након што је прешао партизанима.
• 28. 4. - Операција Тигар (Еxерцисе Тигер) - вежба за Дан-D, Немци напали савезнички конвој, погинуло 946 америчких војника.
• 29. 4. - Четнички масакр у Друговцу код Смедерева.
• 30. 4. - Покољ у селу Липа код Ријеке: село је спаљено и убијено 269 житеља.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Немци стрељали 200 комуниста у атинском предграђу Кесаријани, одмазда за убиство генерала.
• 2. 5. - Први транспорти мађарских Јевреја стижу у Аусцхwитз - до јула стиже преко 400 хиљада, чиме тај логор постаје место највећег масовног убиства.
• 5. 5. - Савезничко бомбардовање Подгорице.
• 6. 5. - Махатма Гандхи пуштен из притвора после две године, из здравствених разлога - у међувремену, Јиннина Муслиманска лига је знатно ојачала и захтева поделу Индије.
• 9. 5. - Црвена Армија ослободила Севастопољ, три дана касније и цео Крим.
• 9. 5. - Обновљен Југословенски Црвени крст.
• 9. 5. - У Топуском се ЗАВНОХ проглашава за највишу законодавну и извршну власт у Хрватској.
• 9. 5. - Салвадорски председник Маxимилиано Хернáндез Мартíнез принуђен генералним штрајком на оставку и бекство из земље, долази Андрéс Игнацио Менéндез (до октобра).
• 10. 5. - Неуспјешни партизански напад на Шолту.
• 10. 5. - Филаделфијска декларација реформулира циљеве Међународне организације рада.

Битка за Монте Цассино: рушевине

• 11. 5. - 4. 6. - Операција Диадем одн. Четврта Битка за Монте Цассино, у долини Лирија.
• 13. 5. - У Дрвару основана ОЗНА (Одељење за заштиту народа). Овај датум ће у другој Југославији бити Дан безбедности.

Тито у Дрвару

• 14. 5. - Припадници дивизије Скендербег ухапсили 281 Јеврејина у Приштини и предали их Немцима.
• мај - Убијен Недићев државни секретар Цветан Цека Ђорђевић.
• мај - Уговор у Либану и споразум о формирању коалиционе владе Грчке на челу са Ј. Папандреуом.
• мај - Депортација преко 100.000 Јевреја из северне Трансилваније (под мађарском влашћу).
• 18. 5. - Немци се повлаче из Монте Касина у Италији - савезничка Пирова победа. Повлаче се на Хитлерову/Сенгерову линију, која је пробијена 24. 5.
• 18. 5. - Бомбардовање Београда (Пашино Брдо, Котеж Неимар) и Ниша.
• 18. 5. - Основан ЈНОФ Хрватске.
• 18. 5. - Депортација кримских Татара.
• 22. 5. - Емигрантска Влада Краљевине Југославије издала проглас којим под претњом казне позива војне обвезнике и грађане да напусте партизане и приступе снагама министра и ђенерала Михаиловића.
• 24. 5. - Пëрметски конгрес: албански комунисти оснивају законодавно тело и привремену владу, по угледу на АВНОЈ.

Десант на Дрвар

• 25. 5. - Десант на Дрвар (операција "Коњички скок") - неуспели немачки покушај уништења Врховног штаба НОВ и ПОЈ (познато и као "Седма непријатељска офанзива").
• 25. 5. - Избегличка влада Божидара Пурића поднела оставку.
• 25. 5. - Пробој из Анзија: савезници заузели Цистерну.
• 28. 5. - "Револуција 28. маја" у Еквадору: Царлос Арроyо дел Рíо одлази услед народне побуне а поново долази Јосé Марíа Веласцо Ибарра (до 1947, други од пет мандата).
• 29. 5. - Операција Ваздушни мост (Халyард): прва евакуација из Прањана, америчких и британских авијатичара спашених од ЈВуО.
• 30. 5. - Британска влада и званично обуставља помоћ Дражиним четницима.
• мај, крајем? - Недићева влада позива шест годишта у српске оружане одреде.

Јун/Јуни/Липањ

Искрцавање у Нормандији

• 1. 6. - Краљ Петар искључио Дражу Михаиловића из избегличке владе у Лондону, тј. мандат за формирање владе добио бан Иван Шубашић, који привремено задржава све ресоре.
• 1. 6. - Нова ројалистичка влада у Бугарској (Иван Багрјанов).
• 2. 6. - Савезници пробили линију Цаесар C, Хитлер наредио да Рим не треба бранити.
• 3. 6. - Савезници бомбардирали Сплит.
• 3. 6. - Цхарлес де Гаулле је председник Привремене владе Француске Републике (до 1946) - савезници га признају тек у октобру.

Савезници у Риму

• 4. 6. - Ослобођен Рим.
• 5. 6. - Италијански краљ Виктор Емануел III предаје преостала овлашћења сину Умберту.
• 5. 6. - Увече почиње операција Тонга, британски падобранци се искрцавају код Цаена. У току су и операције морнаричких обмана како би се сугерисао Цалаис као место искрцавања.
• 5. 6. - Почиње Операција Маттерхорн, стратешко бомбардовање јапанских позиција - прва мисија стратешког бомбардера Б-29, из Индије на Бангкок.
• 6. 6. - Искрцавањем у Нормандији (D-Даy), највећим амфибијским нападом у историји, почиње Битка за Нормандију.
• 7. 6. - Тито стигао на Вис, преко Барија.
• 8/9. 6. - Први пут употребљена бомба Таллбоy од 5,1 т - уништен Саумурски железнички тунел.
• 10. 6. - Злочини СС: уништено француско село Орадоур-сур-Глане са свих 642 становника; у грчком селу Дистомо убијено 214 људи.
• 10. 6. - 9. 8. - Виборшко-петрозаводска операција Совјета против Финаца - заузимају Виборг и источну Карелију, затим пат-позиција.
• 13. 6. - На Лондон лансирана прва летећа бомба V-1.
• 14. 6. - 6. 8. - Операција Житни цвет (Корнблуме - различак) - Немци против сремских партизана, како би осигурали пругу Београд-Винковци и жетву (у четири етапе).

V-1

• 15. 6. - Почиње Битка за Саипан на Пацифику.
• 15/16. 6. - Бомбардирање Yаwате је први амерички напад на јапанско оточје од Доолиттлеовог напада 1942 - зракоплови Б-29 су долетјели из Кине.

Споразуми Тито-Шубашић - на Вису

• 16. 6. - Први (Вишки) Споразум Тито-Шубашић одн. између НКОЈ-а и Краљевске југословенске владе - призната привремена управа АВНОЈ-а и НКОЈ-а, позив на уједињење свих борбених снага са НОВЈ, питање државног уређења неће бити покретано до краја рата.
• 16. 6. - Совјетски бескаматни зајам НКОЈ-у од милион рубаља.
• 17. 6. - Исланд постао независна република, након раскида персоналне уније са Данском.
• 18. 6. - Бомба V-1 погодила Гардијску капелу у Лондону током недељне службе - 121 жртва. Истог дана Британци заузели Ассиси у Италији.
• 19. 6. - Јапанци заузели Цхангсха, главни град Хунана.
• 19 - 20. 6. - Битка у Филипинском мору: одлучна америчка побједа, Јапанци су изгубили три носача авиона и око 600 зракоплова.
• 20. 6. - НОВЈ заузела Подгорач код Нашица.
• 21. 6. - У немачком бомбардовању уништено 47 америчких авиона Б-17 у совјетској бази Полтава, део Операције Франтиц (неуспешни план "шатл" бомбардовања Немачке).
• 22. 6. - Бурманска кампања: одлучујућа савезничка победа у Бици код Кохиме "источном Стаљинграду".
• 22. 6. - Трогодишњица напада на СССР обележена у Београду парадом српских оружаних одреда и отварањем изложбе "Црна Гора под петокраком звездом". Ових дана у Бечу отворена изложба "Борбени простор Југоистока", на којој учествује и Србија.
• 22. 6.-19. 8. - Операција Багратион - летња офанзива Црвене армије протерује немачке снаге из Белорусије и источне Пољске.
• 26. 6. - Американци заузели Цхербоург а Црвена армија Витебск.
• 28. 6. - Совјети заузимају Могиљев, сутрадан и Бобрујск.
• 29. 6. - Транспортер Тоyама Мару потопљен близу Јапана са 5.400 војника и чланова посаде.
• јун/јул - Операција Дüнкирцхен, офанзива против НОВЈ у Жумберку, као и Операција Флорет у Горском Котору; НОВЈ 30. 6. заузела Босиљево између Карловца и Огулина.

Јул/Јули/Српањ

Операција Багратион, јун-август 1944.

• 1. 7. - Предлог одлуке о конституисању ЗАВНОБИХ у највише законодавно и извршно тијело у БиХ.
• 1. 7. - Ауторитарни лидер Гватемале, Јорге Убицо, протестима принуђен на оставку.
• 1-22. 7. - Монетарна и финансијска конференција у Бретон Вудсу.
• 3. 7. - Совјетске трупе ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.
• 3. 7. - Битка код Импхала се завршава важном савезничком победом у Бурманској кампањи.
• 5. 7. - 4. 8. - Топличко-јабланичка операција 1944 (операције Трумпф, Халали и Кехраус) против НОВЈ. У ово доба и Операција Сонненстицх у источној Херцеговини и Андријевичка операција у Црној Гори и Санџаку.
• 6. 7. - У пожару који је у главном шатору циркуса „Ринглинг Бротхерс анд Барнум & Баилеy“ изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд, Цоннецтицут, погинуло је 167 људи.
• 8. 7. - Министар рата и рада Јуан Перóн постаје потпредседник Аргентине. Ове године је основао Национални институт социјалног осигурања.

Битка за Саипан (круг) и друга америчка искрцавања

• 9. 7. - Битка за Саипан на Пацифику окончана важном америчком победом, мада џепови остају до децембра 1945. Са острва ће полетати бомбардери према Јапану.
• 9. 7. - Председник избегличке владе Иван Шубашић обавестио светску јавност о споразуму склопљеним са маршалом Титом.
• 9. 7. - Британске и канадске снаге коначно заузеле остатке Цаена у Нормандији.
• 10. 7. - Покушај војног удара у Колумбији: предс. Алфонсо Лóпез Пумарејо био заробљен један дан.
• 11. 7. - Немачки тешки тенк Тигер II први пут у борби, у Нормандији.
• 13. 7. - Почела је совјетска офанзива на Прибалтик: Армиа Крајоwа и Црвена армија заузимају Вилниус у Литванији (Операција Остра Брама), Совјети затим растурају пољске јединице.
• 14. 7. - ЗАВНО Црне Горе и Боке постаје Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења.
• 14. 7. - Комбиновани начелници штабова одлучују да се изведе искрцавање у јужној Француској - Цхурцхилл се залагао за искрцавање код Трста и продор кроз Љубљанска врата према Аустрији и Мађарској.
• јул - Централни национални комитет Краљевине Југославије (четници) осудили споразум Тито-Шубашић и затражили оставку владе.
• 16. 7. - Први војници Бразилских експедиционих снага стигле у Италију - прва борба у септембру.
• 16 - 27. 8. - Операција Доппелкопф је немачки покушај контраофанзиве у западној Литванији.
• 17. 7. - Фелдм. Ерwин Роммел рањен у Француској када је "спитфајер" митраљирао његова кола.
• 17. 7. - Катастрофа у Порт Цхицаго близу Сан Францисца, у експлозији муниције страдало 320 људи.
• 18. 7. - Јапански премијер Хидеки Тојо подноси оставку - последица пораза на Саипану.
• 18. 7. - Андерсови Пољаци заузели Анкону после једномесечне битке.
• 19. 7. - Американци заузимају Ливорно.

Јулска завјера: уништена барака

• 20. 7.. - Јулска завјера, на челу с пуковником вон Стауффенбергом, покушај је убојства Адолфа Хитлера бомбом у "Вучјој јами" - лакше је повријеђен.
• 21. 7. - 10. 8. - Битка за Гуам на Пацифику.
• 22. 7. - Завршена Бреттон Wоодска конференција, тј. Монетарна и финансијска конференција Уједињених нација: делегати из 44 земље договорили оснивање Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда (→ Бреттон Wоодски систем).
• 22. 7. - Концентрацијски логор Мајданек у Лублину први је ослобођени већи логор. НКВД га затим користи за пољске герилце лојалне лондонској влади.
• 22. 7. - Званично проглашен Пољски комитет народног ослобођења, познат и као Лублински комитет - совјетска марионетска привремена влада.
• 23. 7. - На Лазинама код Даниловграда четници стрељали 52 омладинца и омладинке.
• 25. 7. - Операција Цобра: Американци започињу пробој из Нормандије, Британци и Канађани подржавају Операцијом Спринг.
• 25. 7. - 10. 8. - Битка на Танненбершкој линији: још један неуспешан совјетски покушај заузећа Естоније.

Мессерсцхмитт Ме 262

• 26. 7. - Поручнику Алфреду Сцхреиберу је приписана прва победа са млазним ловцем, Мессерсцхмитт Ме 262.
• 26. 7. - 13. 8. - Битка код Иломантсија је последњи совјетски напад на Финску - неуспех.
• 27. 7. - Лавовски устанак: Пољаци ослобађају град, да би их Совјети затворили.
• 27. 7. - Глостер Метеор, британски и једини савезнички млазни ловац, улази у службу.
• 28. 7. - Ракетни авион Мессерсцхмитт Ме 163 у првој борби.
• 29. 7. - У Београду откривена Илегална штампарија ЦК КПЈ, Бранко Ђоновић и Слободан Јовић извршили самоубиство.
• 29. 7. - Совјетске оклопне дивизије у близини Варшаве.
• 31. 7. - Антоине де Саинт-Еxупéрy полетео на извиђачку мисију са Корзике и није се вратио.

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - Армиа Крајоwа диже Варшавски устанак - град је разорен у двомесечној борби а устанак је угушен у одсуству совјетске подршке.
• 1. 8. - Совјети заузели Каунас.
• 1. 8. - Посљедњи датум који је Анна Франк унијела у свој дневник - обитељ је ухваћена три дана касније.
• 1. 8. - Битка за Тинијан се приводи крају - Тинијан постаје важна авио-база.
• 1. 8. - Кхуанг Апхаиwонг је нови премијер Тајланда уместо профашисте Плаек Пхибунсонгкхрама, тајно помаже антијапански покрет отпора Слободни Тхаи.

Делегати АСНОМ

• 2. 8. - Прво пленарно заседање АСНОМ-а у Прохору Пчињском.
• 2. 8. - Лублинско-брестска операција се завршава заузећем два мостобрана преко Висле.
• 2. 8. - Турска прекида односе са Немачком.
• август - Операција Хацкфлеисцх у источној Босни и Дурмиторска операција у Црној Гори против НОВЈ.
• август - Аунг Сан, министар рата у јапанској марионетској Држави Бурма, формирао са комунистима и социјалистима Антифашистичку организацију.
• 4. 8. - Битка за Србију: Оперативна група дивизија НОВЈ (три дивизије) у борби са Немцима форсирала Ибар између Рашке и К. Митровице.
• 4. 8. - Немци напустили Фиренцу, уништивши све мостове осим Понте Веццхиа.
• 5. 8. - Велико бекство заробљених Јапанаца из Цоwре у Аустралији - од 1.100 заробљених на крају их је страдало 231, делом од самоубиства или колега, остали су ухваћени.
• 5 - 12. 8. - Масакр у Wоли: масовно убиство 40 - 50.000 Пољака у Варшави.
• 6 - 10. 8. - Окршај Оперативне групе НОВЈ са четири четничка корпуса на Копаонику - потиснути су ка Западној Морави.
• 7. 8. - У САД представљен Харвард Марк I, први програмабилни рачунар.
• 8. 8. - Декларација Шубашићеве владе - признаје се привремена управа АВНОЈ и НКОЈ, позива се сав народ да се окупи у јединственом фронту под вођством маршала Тита.
• 10. 8. - Повлачење њемачких трупа с отока Мљета.
• 10. 8. - Престаје организовани јапански отпор на Гуаму - Американци су повратили острво.

Тито и Черчил у Напуљу

• 12. 8. - Сусрет Тита и Черчила у Напуљу.
• 12. 8. - Масакр у Сант'Анна ди Стаззема у Тоскани: у репресалијама СС-оваца и фашиста убијено 560 сељана, укључујући 130 деце.
• 12 - 21. 8. - Битка за Џеп код Фалаисеа - страдало и заробљено 60.000 Немаца који су били окружени код Фалаисеа. Отворен пут према Паризу.
• 12. 8. - Операција Плуто - испод ЛаМанша постављен први подморски нафтовод на свету.
• 15. 8. - Операција Драгоон: искрцавање савезника у јужној Француској.
• 16. 8. - На Вису наставак преговора НКОЈ-а и избегличке југословенске владе.
• 17. 8. - Завршена Битка за Биак поред Нове Гвинеје, погинуло је око 6.100 Јапанаца.

Авиони Прве ескадриле НОВЈ

• 19. 8. - Устанак у Паризу.
• 19. 8. - Вучији чопор америчких подморница напао по тајфуну јапански конвој и потопио бродове Теиа Мару и Таматсу Мару са 2.665 одн. 4.890 људи.
• 20 - 29. 8. - Јашко-кишињевска операција: немачке снаге потучене а Румунија мења страну.
• 21. 8. - Почиње Конференција у Думбартон Оаксу: представници СССР, САД, V. Британије и Кине разговарају у Дамбартон Оуксу о установљењу главних органа Уједињених нација: Савета безбедности, Генералне скупштине, Међународног суда правде и сталних секретаријата.
• 22. 8. - Американци заузели Гренобле.
• 22. 8. - Потопљен јапански евакуациони брод Тсусхима Мару - 1.529 жртава, од чега 775 школске деце.
• 22 - 23. 8. - Акција Гиттер: хапшење бивших политичара с левице и центра у Немачкој (међу којима и Конрад Аденауер).
• 23. 8. - Пуч у Румунији: смењен премијер Ион Антонесцу, краљ Михаил преузима власт, проглашено једнострано примирје. Луфтwаффе следеће ноћи бомбардује Букурешт.

Де Гаулле у Паризу

• 25. 8. - Ослобођење Париза. Командант Диетрицх вон Цхолтитз се оглушио о Хитлерово наређење да разори град.
• 26. 8. - Бугарска проглашава неутралност - СССР не прихвата.
• 26. 8. - Éпуратион лéгале ("легална чистка"): француска скупштина усваја дефиницију "повреде националне части" (индигнитé натионале), што се кажњава одузимањем грађанских права (дéградатион натионале). У току је éпуратион сауваге ("дивља чистка"), погубљења по кратком поступку и јавно понижавање осумњичених колабораната.
• 28. 8. - Ослобођени Марсеј и Ница.

Савезнички пробоји у августу

• 29. 8. - Југословенски краљ Петар II разрешава Дражу Михаиловића дужности начелника штаба Врховне команде Југославије и признаје Тита као вођу отпора у Југославији.
• 29. 8. - Превентивна немачка окупација Словачке - почиње национални устанак са седиштем у Банској Бyстрици.
• 29. 8. - Хортхy изнудио оставку Дöме Сзтóјаyа, нови премијер је ген. Гéза Лакатос (до октобра).
• 29/30. 8. - РАФ разорио центар Кöнигсберга.
• 30. 8. - Урота Лорковић-Вокић: Анте Павелић спречава могући пуч и остаје вјеран Њемачкој.
• 30. 8. - Совјети заузели румунска нафтна поља у Плоештију.
• 30. 8. - Титов позив домобранима, четницима и другима да напусте непријатељске формације; свако ко се после 15. септембра затекне у истима биће кажњен најстрожијом казном.
• 31. 8. - Црвена армија ушла у Букурешт. Окончан немачки отпор у Румунији.

Септембар/Рујан

Ослобођена територија, сеп. 1944.

• 1. 9. - Дража Михаиловић наређује општу мобилизацију.
• 1 - 7. 9. - Операција Ратwеек, напади НОВЈ и савезничког ваздухопловства на железничке комуникације у Југославији.
• 2. 9. - У Бугарској именована проруска влада, на челу са Константином Муравјевим.
• 2. 9. - Финска прекида дипломатске односе са Немачком.
• 3. 9. - Ослобођен Брисел. Влада стиже 8. 8. а принц Карло, гроф од Фландрије постаје регент свом брату Леополду III који је у Немачкој (до 1950).
• 3. 9. - Формирана нова грчка коалициона влада.
• 4. 9. - Британци заузимају Антверпен, чија лука сада постаје главна немачка мета - саобраћај конвоја омогућен у новембру.
• 5. 9. - СССР објавио рат Бугарској.
• септембар - Почиње Пробој Армијске групе Е из Грчке.
• 6. 9. - Јединице 3. украјинског фронта Црвене армије (генерал па маршал Фјодор Толбухин) избиле на југословенску границу, код Турн Северина.
• 6. 9. - 12. корпус НОВЈ код Вишеграда прешао Дрину и ушао у Србију.
• 6. 9. - Савезничко бомбардовање Лесковца.
• 7. 9. - Ослобођени Приједор и Љубија.
• 7. 9. - Потопљен брод Схинyō Мару са 688 америчких заробљеника.

Пресек V-2

• 8. 9. - Црвена армија улази у Бугарску, која мења страну и објављује рат Немачкој.
• 8. 9. - Десничари из ВМРО-а проглашавају Независну Државу Македонију.
• 8. 9. - Прва ракета V-2 пада на Лондон.
• 8. 9. - Некадашњи луксузни италијански брод Реx потопљен од РАФ-а у Копарском заливу.
• 9. 9. - Битка на Јеловој гори, одлучујући пораз четника у Србији.
• 9. 9. - Преврат у Бугарској: на власт долази Отаџбински фронт на челу са Кимоном Георгиевим (до 1946).
• 11. 9. - Формирана Југословенска речна ратна флотила.
• 12. 9. - Краљ Петар II Карађорђевић позвао борце Драже Михаиловића да се прикључе партизанским снагама.
• 12. 9. - Румунија потписала примирје са савезницима, признаје совјетска заузећа из 1940, обезбеђује 12 дивизија за борбу, као и робу и сировине за СССР. Црвена армија данас заузела Темишвар.
• 12. 9. - Роетген је прво немачко место у рукама западних савезника.
• 12. 9. - Потопљен јапански брод Ракуyō Мару са 1.159 британских и аустралских заробљеника.
• 12 - 16. 9. - Друга квебечка конференција (Оцтагон): тема су окупационе зоне у Немачкој, Моргентхауов план итд.
• 13. 9. - НОВЈ ступила у контакт са Црвеном армијом, у околини Неготина.
• 13. 9. - Ослобођен Цазин.

Исток Европе авг-дец. 1944.

• 15. 9. - Операција Параване: немачки Тирпитз је онеспособљен.
• 16. 9. - Трећи украјински фронт стигао у Софију.
• 17. 9. - Ослобођење Брача.
• 17. 9. - Друго и коначно ослобођење Тузле.

Битка за Арнхем: витални мост

• 17-25. 9. - Операција Маркет Гарден - највећи ваздужни десант рата с циљем успостављања мостобрана на Рајни, али Британци разбијени код Арнхема.
• 18. 9. - Ослобођење Ваљева.
• 18. 9. - Јапански "паклени брод" Јун'yō Мару потопљен поред Суматре са 5.620 људи, углавном јаванских радника и савезничких заробљеника.
• 19. 9. - Московско примирје између Финске и савезника (тј. СССР, чиме је окончан Настављени рат). Финска има обавезу да протера или разоружа немачке трупе (→ Лапландски рат).
• 19. 9. - Американци коначно заузели Брест, али лука је неупотребљива.
• 19. 9. - Почиње двомесечна Битка у Хüртгенској шуми, немачки дефанзивни успех на граници са Белгијом.
• 20. 9. - Ослобођење Аранђеловца, али борбе се настављају до 10. октобра.
• 21. 9. - Тито отпутовао у Москву на разговоре о координацији Црвене армије и НОВЈ (C.а. ће формално замолити за улаз у Југославију, коју ће напустити одмах по завршетку војних дејстава).
• 21. 9. - Битка за Римини: грчка јединица заузела град. Овим је формално пробијена Готска линија, али Кесселрингове снаге се уредно повлаче све до марта/априла 1945.
• 22. 9. - Јединице 113. дивизије Црвене армије прешли Дунав код Кладова и Брзе Паланке.
• 22. 9. - Црвена армија заузима Талин након неколико дана деловања естонске владе Отто Тиефа.

Италија 1944.

• 27. 9. - Потопљен транспортно-болнички брод Урал Мару, око 2.000 страдалих.
• 28. 9. - Делови 68. и 75. корпуса Црвене армије из Румуније и Бугарске почеле продор у Србију.
• 29. 9. - 5. 10. - Масакр у Марзаботту код Бологне: у немачким репресалијама убијено најмање 770 цивила.
• 29. 9. - У служби је њемачка подморница У-2511, једна од само двије подморнице типа XXI - наћи ће се у патроли посљедњих дана рата.
• 30. 9. - Црвена армија ослободила Неготин.
• септембар? - Дража Михаиловић одлази у источну Босну.
• септембар - Почиње глад у Холандији.

Октобар/Листопад

Битка за Србију

• 2. 10. - Сломљен Варшавски устанак, страдало је бар 150.000 цивила.
• 2. 10. - Продор кроз Западни зид у Немачку.
• 3. 10. - Црвена Армија и партизани ослободили Петровград (Зрењанин).
• 3. 10. - Распуштен Бањички логор.
• 5. 10. - Британци се искрцавају у Грчкој.
• 5. 10. - Ослобођено Панчево.
• 5. 10. - У Крајови споразум НКОЈ и бугарске владе Отаџбинског фронта о војној сарадњи.
• 5. 10. - Јапанци заузели кинеску луку Фузхоу.
• 6. 10. - Повлачење колаборациониста: Милан Недић побегао из Београда.
• 6. 10. - Руси ушли у Мађарску, источно од Сегедина, почиње Дебрецинска операција (до 29. 10.).
• 7. 10. - Александријски протокол предвиђа организацију арапских држава (→ Арапска лига).
• 8. 10. - Бугарска започиње ратне операције против Немачке.
• 9 - 19. 10. - Четврта Московска конференција (Толстоy). Черчил и Стаљин постижу тајни Споразум о процентима (Југославија 50:50).
• 9. 10. - Црвена армија избила на Балтик код Мемела - немачки Курландски џеп је одсечен до краја рата.
• 9. 10. - Титово наређење 2. ударном корпусу НОВЈ да се руше комуникације ка Босни и Далмацији, ради спречавања извлачења немачке групе Е из Грчке.
• 10. 10. - Ослобођено Ливно.
• 10. 10. - Дебреценска операција: Црвена армија избила на Тису у Мађарској.
• 10. 10. - Ослобођена Суботица.
• 11. 10. - Заузети Клуж у Румунији, Сегедин у Мађарској и Књажевац у Србији.
• 12. 10. - Немци напустили Атину - напуштају целу Грчку како не би били одсечени. Британци стижу 14. 10. а грчка влада Јоргоса Папандреуа 18-тог.
• 13 - 17. 10. - Битка за Копривницу је неуспјех НОВЈ.
• 14. 10. - Ниш је ослобођен од Немаца. У Крушевац прво улазе Кесеровићеви четници па Црвена армија и партизани.

Медаља "За ослобођење Београда"

• 14. 10. - Почетак борби за ослободење Београда (Београдска операција).
• 14. 10. - Ерwин Роммел користи опцију самоубиства како не би био извођен на суд.
• 15. 10. - Почиње Косовска операција, бугарске, југословенске и албанске снаге против дела Армијске групе Е.
• 15. 10. - Операција Панзерфауст: одмах након што је мађарски регент Хортхy прогласио примирје са Савезницима, Немци извели преврат - постављен Ференц Сзáласи из Партије Стреластог Крста.
• 15. 10. - Совјети заузели Ригу.
• октобар - Италијанска кампања: савезници покушавају продор према Бологни, али јак немачки отпор, замор и лоше време значе да до пролећа неће бити значајнијег напредовања.
• октобар - Почиње Глад у Вијетнаму - до краја следеће године умрло најмање 400.000 људи, што ће имати и политичке последице.
• ца. 16. 10. - Тито тражио од маршала Толбухина да бугарске снаге напусте Србију због "нелојалног држања" (није прихваћено).
• 17. 10. - Војна управа за Банат, Бачку и Барању.
• 17 - 19. 10. - Кубанско-флоридски ураган односи 300 жртава и наноси велику штету (тек ће Андреw 1992. бити разорнији).
• 18. 10. - Ослобођен Дубровник.
• 18. 10. - Први број листа "Глас слободног Ниша" (касније Народне новине)
• 18. 10. - Репресивне мере против Немаца у Банату (забрањен немачки језик на јавним местима и излазак из села).
• 18. 10. - Хитлер наредио оснивање Волксстурм-а ("Народна војска").
• 19. 10. - "Октобарска револуција" у Гватемали: војни удар Јацоба Áрбенза и другова против Ваидеса, марионете бившег диктатора Јорге Убицоа - следи "10 година пролећа" до ЦИА-иног пуча 1954..
• 19 - 24. 10. - Инвазија на Арáнску долину: комунистичка Шпанска национална унија покушала упад у Франкову Шпанију.

Смотра на Позоришном тргу

• 20. 10. - Ослобођење Београда: Црвена армија и НОВЈ ослободиле Београд. Учитељ Миладин Зарић спасао стари Савски мост.
• 20. 10. - Битка за Филипине: генерал Доуглас МацАртхур се вратио на Филипине, почиње Битка за Лејте (до краја године) а кампања траје до краја рата.
• 20 - 22. 10. - Напад НОВЈ на Травник 1944.
• 21. 10. - Ослобођен Крагујевац (тачно три године након стрељања).
• 21. 10. - Успостављен Сремски фронт (до априла).
• 21. 10. - Аацхен је први немачки град заузет од савезника, али не успевају прећи Рур нити заузети бране.
• 21. 10. - Током неуспешне Гумбинненске операције (Прве пруске офанзиве), Совјети починили Масакр у Неммерсдорфу.
• 22. 10. - Завршена Мемелска битка: немачке снаге блокиране у малом мостобрану око Мемела.
• 22. 10. - 13. 11. - Борбе за Рогатицу и на Романији.
• 23. 10. - Ослобођен Нови Сад.
• 23. 10. - Енвер Хоџа на челу привремене албанске владе.

Битка у заливу Леyте, америчка армада

Доуглас МацАртхур се враћа на Филипине

• 23-26. 10. - Поморска Битка у заливу Леyте, Филипини, савезничка победа у можда највећој поморској бици у историји. Први напади камиказа.
• 25. 10. - Румуни и Црвена армија ослобађају Трансилванију од мађарске војске.
• 25. 10. - Киркенес је прво норвешко ослобођено место (Црвена армија).
• 25. 10. - Амерички ескортни носач авиона УСС Ст. Ло први је већи брод потопљен у нападу камиказа.
• 25 - 27. 10. - Покољ на Дакси осумњичених колабораната из Дубровника.
• 26. 10. - Војни суд Првог корпуса НОВЈ у Београду почиње да суди сарадницима окупатора и ратним злочинцима (до 18. 11., осуђено 105 лица, али осуђених или ликвидираних је много више).
• 27. 10. - Црвена армија заузела Ужгород, центар Карпатске Рутеније (од 1946. Закарпатска област Украјинске ССР).
• 28. 10. - Примирје између антифашистичке коалиције и Бугарске (у року од две недеље морају евакуисати окупиране југословенске и грчке територије).
• 28. 10. - Немци угушили словачки устанак, после два месеца. Истог дана завршена и крвава Источнокарпатска операција.
• 28. 10. - Изашао први послератни број Политике.
• 29. 10. - Будимпештанска офензива (до фебруара).
• 30. 10. - Ослобођен Солун.

Новембар/Студени

• 1. 11. - Други (београдски) Споразум Тито-Шубашић - предвиђено оснивање заједничке владе ДФЈ одговорне АВНОЈ-у и оснивање краљевског намесништва, које би у одсуству краља вршило краљевску власт (остварено 1945).
• 1. 11. - Акција од 1. новембра 1944. или Заседа код Пага: Британци потопили две немачке корвете и један разарач у Кварнеру.
• 4. 11. - Основано Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС).
• 5. 11. - Прво савезничко бомбардовање Сингапура, оштећен суви док.
• 6. 11. - Британски министар резидент за Блиски исток Wалтер Гуиннесс, барон Моyне, убијен у Каиру од јеврејских терориста (Лехи, под вођством Yитзхака Схамира).
• 7. 11. - Ф.D. Роосевелт победио Деwеyа са 432:99 електора и добио четврти мандат председника САД (али умире у априлу). Потпредседник ће бити Харрy С. Труман.
• 7. 11. - Нишки инцидент: амерички авиони митраљирали совјетску колону а затим је дошло и до ваздушне борбе - САД упутиле извињење.
• 7. 11. - У Београду штампан први број листа "Глас", обновљена прва трамвајска линија (Вуков споменик - Електр. централа, са 5 кола).
• 8. 11. - Завршена Битка на Сцхелдту: савезници отворили водени пут према луци Антwерпен - први конвој стиже 29. новембра, након деминирања луке. Канађани су претрпели велике губитке у борбама, у земљи долази до регрутне кризе.
• 9-12. 11. - У Београду прво заседање Велике антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије.
• 10. 11. - Радио Београд обновио рад.
• 10. 11. - Формална немачка предаја у Сплиту, на палуби брода ХМС Делхи.
• 10. 11. - Брод УСС Моунт Хоод натоварен са 3.400 тона муниције експлодирао на острву Манус (Папуа Нова Гвинеја) - 432 погинулих, велика штета.
• 11. 11. - АСНО Србије основао Специјални суд за суђење злочина и преступа против српске националне части (осим велеиздаје и помагања ратних злочина, ради од следећег јануара).
• 11. 11. - После више од две године завршава се Штрајк музичара у САД: ненамерна последица је опадање биг бандова и долазак вокалиста у први план.

Батинска битка - део споменика

• 11 - 29. 11. - Батинска битка - ослобођена Барања.
• 12. 11. - Операција Цатецхисм: немачки бојни брод Тирпитз је коначно потопљен, из деветог покушаја.
• 13. 11. - Ослобођено Скопље, као и Цазин.
• 14. 11. - Немци основали у Прагу Комитет ослобођења народа Русије на челу са Андрејем Власовим.
• 15. 11. - Први број листа "Борба" у Београду.
• 17. 11. - Ослобођена Тирана.
• 17. 11. - Потопљен јапански носач десантних пловила Маyасан Мару, страдало 3.536 људи.
• 17 - 24. 11. - Битка за Нашице, Нијемци задржали град.
• 18. 11. - У Глини основано Српско културно друштво "Просвјета".
• 18. 11. - Американци ушли у Метз.
• 19. 11. - Ослобођењем Тетова, довршено ослобођење вардарске Македоније.
• 20-23. 11. - Југословенска делегација у Москви (др Иван Шубашић, председник избегличке владе и Едвард Кардељ, потпред. НКОЈ).
• 21. 11. - Основана Војна академија копнене војске у Београду.
• 21. 11. - Председништво АВНОЈ донело одлуку о преласку у државну својину целокупне "непријатељске имовине" (имовина Трећег Рајха, немачке националне мањине, ратних злочинаца и сарадника окупатора) и о секвестрацији имовине коју су окупатори присилно одузели (објављено у фебруару?).
• 21. 11. - Председништво АВНОЈ-а доноси одлуку о општој амнестији за оне који нису починили злочине.
• 21. 11. - Титова сагласност генералу Вилсону да се луке Сплит, Шибеник и Задар ставе на располагање савезничким поморским јединицама (на ограничен рок, луке под командом НОВЈ).
• 22. 11. - Крај Косовске операције: бугарске и јединице НОВЈ ослободиле Косовску Митровицу, истог дана ослобођен и рудник Трепча - то је ослобођење Космета.
• новембар - Операција Зелени пут I и II - извлачење Армијске група Е од Косовске Митровице до Вишеграда и пробој кроз источну Босну.
• 23. 11. - Француске снаге ослободиле Страсбоург - испуњење Завета из Куфре (1941).
• 24. 11. - Формиран први аустријски партизански батаљон код Чрномеља.
• 24. 11. - Операција Ицхи-Го - Битка код Гуилин–Лиузхоуа: кинеска национална армија потучена од Јапанаца у Гуангxију. Јапанци су повезали своје поседе у Кини и Индокини, али немају довољно људства за контролу. Елиминисали су америчке авио-базе, али ови су освојили базе на пацифичким острвима.
• 24. 11. - Амерички бомбардери са Маријанских острва први пут нападају Токио.

Полазак на Сремски фронт

• 25. 11. - Почиње Книнска операција у ужем смислу.
• 25. 11. - Најсмртоноснија експлозија V-2: код робне куће у лондонском крају Неw Цросс погинуло 168 људи.
• 26. 11. - Хеинрицх Химмлер наредио уништавање крематорија у Аусцхwитзу, како би се уништили докази, овог месеца је окончао и убијања гасом.
• 27. 11. - Експлозија РАФ Фаулд - између 3.500 и 4.000 тона бомби и муниције експлодирало у Стаффордсхире-у, највећа експлозија икад у Енглеској.
• 27. 11. - Поред Норвешке потопљен брод Ригел, страдала је 2.571 особа, углавном ратних заробљеника (међу њима и југословенских).
• 29. 11. - Падом Скадра, цела Албанија је ослобођена од Немаца.
• 29. 11. - Руси заузели Печуј.
• 29. 11. - Американци потопили јапански носач авиона Схинано, највећи икад направљен (али с грешкама).
• 30. 11. - Писмо Миладина Поповића, секретара ОК КПЈ за Космет, са упутствима за борбу против наоружаних банди и придобијање народа.

Децембар/Просинац

• 30. 11./1. 12. - Масакр у Тхиароyеу: убијено је најмање 35 Сенегалских стрелаца који су се побунили у кампу код Дакара.
• 2. 12. - Балисти упали у Урошевац, избачени сутрадан. Ово се сматра почетком "контрареволуције" на Косову.
• 3. 12. - Декемвриана у Атини: крвопролиће на демонстрацијама поводом наредбе за разоружање герилских снага - претходница грађанског рата између Владе, коју је подржавала Велика Британија, и Фронта националног ослобођења. Сукоби у Атини трају целог месеца.
• 4. 12. - Након једномјесечних борби, постројбе партизанског 8. далматинског корпуса ослободиле Книн, чиме је ослобођена и јужна Хрватска.
• 4. 12. - РАФ-ово бомбардовање Хеилбронна односи 6.500 жртава.
• 6. 12. - Прорадила пруга Београд - Ниш.
• 7. 12. - Усташе на загребачком колодвору извукле из немачког транспорта и стрељале 39 љотићеваца на челу са мај. Милорадом Мојићем.
• 7. 12. - Чикашком конвенцијом основана Међународна организација цивилне авијација - ИЦАО (на снази од 1947).
• 7. 12. - Земљотрес Тōнанкаи у Јапану, праћен цунамијем и до 10 метара - преко 1.200 мртвих.
• 7/8. 12. - Десант НОВЈ и ЦА преко Дунава код Вуковара - поражени након три дана уз велике жртве.
• 8. 12. - 28. 12. - Офанзива ЈВуО у источној Босни 1944., с покушајем заузимања Тузле.
• 10. 12. - У Неw Yорку додељене прве Нобелове награде од 1939.
• 10. 12. - Француска и СССР закључили уговор о савезу и узајамној помоћи.
• 13. 12. - Напад камиказе на УСС Насхвилле, погинула 133 члана посаде.
• 14. 12. - Основано издавачко предузеће "Просвета".
• 14. 12. - ХМС Алденхам је последњи британски разарач потопљен у овом рату - налетео је на мину код Пага, страдало 126 чланова посаде, као и двојица припадника НОВЈ.
• 15. 12. - Авион са Гленном Миллером нестао по лошем времену изнад Ла Манша.
• 15. 12. - Америчка инвазија филипинског острва Миндоро - добијене су важне авио-базе.

Арденска офанзива: амерички положај

• 16. 12. - Почиње велика немачка Арденска офанзива ("Подухват Стража на Рајни" или Битка на избочини): изненађеним савезницима су нанесени велики почетни губици.
• 17. 12. - Савезници заузели Фаензу, најближе што су пришли Бологни пре зиме.
• 17. 12. - Масакр у Малмедyју: СС-овци убили 84 заробљена Американца - иста јединица је починила још неколико злочина ових дана.
• 18. 12. - Пробој њемачког 21. корпуса из окружења у Црној Гори.
• 18. 12. - Тајфун Цобра: три америчка разарача потонула од олује у Филипинском мору, 790 погинулих.
• 19. 12. - Ослобођена Подгорица.
• 19. 12. - Први број париских новина Ле Монде (замењује Ле Темпс).
• 19. 12. - Англо-етиопски споразум: Британци се одричу неких повластица, појашњено да је Етиопија савезник а не окупирано подручје.

Фронтови у Европи крајем године

• 20. 12. - Заповест оперативног штаба НОВ и ПО КиМ за "активизирање" јединица у чишћењу од разних банди на Космету.
• 22. 12. - Основана Вијетнамска народна армија, командант је Вõ Нгуyêн Гиáп.
• 23. 12. - После уличних борби балисти одбијени од Гњилана.
• 23. 12. - Арденска офанзива: време се поправља, што омогућава савезничке ваздушне ударе.
• 24. 12. - У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику "Сабад Вајдашаг", који је у септембру 1945. променио назив у "Мађар со". Истог дана у Приштини први број листа "Јединство".
• 24. 12. - Прва послератна изложба у београдском павиљону "Цвијета Зузорић", приход намењен рањеним ослободиоцима.
• 24. 12. - У Ла Маншу потопљен Лéополдвилле са 819 људи, углавном америчких војника.
• 26. 12. - Битка за Будимпешту: совјетске и румунске трупе затвориле обруч - опсада траје до фебруара.
• 26. 12. - Деблокиране америчке снаге код Бастогне-а.
• 26 - 28. 12. - Битка код Гарфагнана или Операција Wинтергеwиттер: успешан осовински напад на западном делу Готске линије у Италији.
• 30. 12. - Немци испалили на Луксембург прве гранате из супертопа В3.
• 31. 12. - Основано Удружење књижевника Србије.

Кроз годину

• Глад у Бенгалу 1943.: последично повећан морталитет од болести.

1944. у темама

Руководство земље (влада у избеглиштву; Демократска Федеративна Југославија):

• • Шеф државе: Краљ Петар II Карађорђевић (у избеглиштву, међународно признат).
  • Председник Владе: Божидар Пурић, од 8. 7. Иван Шубашић (у избеглиштву); у земљи, на ослобођеним територијама, маршал Јосип Броз Тито (генерални секретар КПЈ и председник НКОЈ); другде квислиншке власти и окупациона управа.
  • Председник привремене Народне скупштине: Иван Рибар.
• Филм: Доубле Индемнитy, Гаслигхт, Гоинг Мy Wаy, Арсениц анд Олд Лаце (→ 1944. на филму).
• Наука и техника:
  • У Шведској смислили начин да млеко пакују у папир и основали компанију Тетра Пак.
  • Аверy–МацЛеод–МцЦартyјев експеримент: ДНК преноси наследне црте.
  • Доналд Гриффин и Г. W. Пиерце установили да шишмиши користе ехолокацију.
  • Рачунар Харвард Марк I.
  • У оквиру пројекта Манхаттан откривени киријум и америцијум.
  • Описан Аспергеров синдром.

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Омар ал-Басхир, председник Судана
• 1. 1. - Ђуро Бродарац, генерал ХВ, полицајац († 2011)
• 2. 1. - Нородом Ранариддх, камбоџански принц и политичар († 2021)
• 5. 1. - Бранко Луковац, шеф цг. дипломатије († 2023)
• 9. 1. - Јиммy Паге, гитариста и лидер Лед Зеппелин
• 12. 1. - Јое Фразиер, боксер († 2011)
• 15. 1. - Весна Гирарди-Јуркић, археологиња, министрица РХ († 2012)
• 16. 1. - Зденка Ковачичек, хрватска пјевачица
• 18. 1. - Чедомир Мирковић, књижевник, директор ТВ Београд и "Просвете" († 2005)
• 19. 1. - Јосип Мрзљак, вараждински бискуп
• 23. 1. - Рутгер Хауер, глумац († 2019)
• 23. 1. - Сергеј Белов, кошаркаш († 2013)
• 24. 1. - Клаус Номи, немачки певач, глумац († 1983)
• 26. 1. - Ангела Давис, политичка активисткиња и феминисткиња
• 27. 1. - Ницк Масон, енглески бубњар Пинк флојд.
• 17. 1. - Франçоисе Хардy, француска пјевачица и глумица († 2024)
• 29. 1. - Патрицк Липтон Робинсон, судија, председник ИЦТY
• 31. 1. - Цонние Боотх, глумица

Фебруар/Вељача

• 2. 2. - Ратко Перић, мостарско-дувањски бискуп
• 3. 2. - Предраг Ћерамилац, глумац († 2011)
• 8. 2. - Рогер Ллоyд-Пацк, глумац († 2014)
• 9. 2. - Алице Wалкер, америчка списатељица
• 11. 2. - Лордан Зафрановић, режисер
• 13. 2. - Јеррy Спрингер, ТВ личност и политичар († 2023)
• 14. 2. - Фарук Беголи, глумац († 2007)
• 14. 2. - Царл Бернстеин, истраживачки новинар, глумац
• 22. 2. - Никола Шпеар, тенисер
• 22. 2. - Јонатхан Демме, режисер († 2017)
• 24. 2. - Ивица Рачан, хрватски политичар († 2007)
• 28. 2. - Мома Димић, српски књижевник и преводилац († 2008)
• 29. 2. - Деннис Фарина, глумац († 2013)

Март/Ожујак

• 1. 3. - Лазар Стојановић, филмски и позоришни редитељ, књижевник, новинар († 2017)
• 3. 3. - Радомир Андрић, књижевник и новинар Радио Београда
• 4. 3. - Боббy Wомацк, кантаутор, музичар († 2014)
• 6. 3. - Кири Те Канаwа, новозеландска сопранистица
• 15. 3. - Мухидин Шарић, босанскохерцеговачки пјесник и драмски писац
• 15. 3. - Иван Ћурковић, голман, председник Олимпијског комитета Србије
• 19. 3. - Сирхан Сирхан, атентатор на РФК
• 24. 3. - Војислав Коштуница, председник СРЈ, премијер Србије
• 26. 3. - Диана Росс, певачица, глумица
• 28. 3. - Кићо Слабинац, пјевач, гитарист, складатељ († 2020)
• 31. 3. - Благо Задро, часник ХВ († 1991)

Април/Травањ

• 4. 4. - Цраиг Т. Нелсон, глумац
• 7. 4. - Герхард Сцхрöдер, канцелар Немачке
• 11. 4. - Јохн Милиус, режисер, сценариста, продуцент
• 12. 4. - Жељко Малнар, пустолов, ТВ водитељ († 2013)
• 15. 4. - Душица Жегарац, српска глумица († 2019)
• 15. 4. - Јефрем Милутиновић, епископ бањалучки
• 15. 4. - Рале Ћајић, певач, композитор († 2008)
• 15. 4. - Џохар Дудајев, совјетски генерал, чеченски председник († 1996)
• 18. 4. - Роберт Ханссен, агент ФБИ, руски шпијун († 2023)
• 22. 4. - Стеве Фоссетт, милионер и авантуриста († 2007)
• 30. 4. - Мирослав Радман, хрватски биолог

Свибањ/Мај

• 5. 5. - Јохн Рхyс-Давиес, глумац
• 8. 5. - Гарy Глиттер, певач, музичар
• 10. 5. - Јим Абрахамс, режисер, сценариста
• 14. 5. - Георге Луцас, амерички филмски режисер
• 20. 5. - Јое Цоцкер, певач († 2014)
• 21. 5. - Марy Робинсон, председница Ирске, функционерка УН
• 22. 5. - Момчило Перишић, генерал-пуковник ВЈ, начелник генералштаба, политичар
• 25. 5. - Франк Оз, амерички глумац, редатељ и луткар
• 28. 5. - Рудy Гиулиани, бизнисмен и политичар, градоначелник НYЦ
• 28. 5. - Гладyс Книгхт, певачица
• 28. 5. - Јеан-Пиерре Лéауд, глумац
• 29. 5. - Маурице Бисхоп, гренадски политичар и револуционар († 1983.)

Липањ/Јун

• 4. 6. - Мицхелле Пхиллипс, чланица Тхе Мамас & тхе Папас
• 13. 6. - Бан Ки-моон, генерални секретар УН
• 21. 6. - Тонy Сцотт, филмски режисер и продуцент († 2012)
• 21. 6. - Крунослав Шарић, глумац († 2023)
• 23. 6. - Ђани Маршан, пјевач, складатељ
• 24. 6. - Јефф Бецк, роцк гитарист († 2023)
• 26. 6. - Генадиј Зјуганов, руски политичар
• 28. 6. - Александар Ристић, босанскохерцеговачки фудбалер и тренер
• 29. 6. - Гарy Бусеy, глумац

Јул/Јули/Српањ

• 7. 7. - Слободан Ђурић, глумац († 1976)
• 11. 7. - Сали Берисха, албански политичар и државник
• 13. 7. - Ернő Рубик, проналазач
• 18. 7. - Милка Цанић, лектор и супервизор на РТС († 2016)
• 18. 7. - Јелена Шантић, примабалерина, активисткиња за мир († 2000)
• 24. 7. - Никола Петровић, праунук краља Николе, глава куће
• 28. 7. - Јозо Крижановић, члан Предсједништва БиХ († 2009)
• 31. 7. - Гералдине Цхаплин, глумица

Август/Аугуст/Коловоз

• 4. 8. - Рицхард Белзер, глумац († 2023)
• 7. 8. - Јохн Гловер, амерички глумац
• 8. 8. - Јохн C. Холмес, амерички порнографски глумац († 1988.)
• 11. 8. - Иан МцДиармид, глумац
• 15. 8. - Yоwери Мусевени, председник Уганде
• 20. 8. - Рајив Гандхи, премијер Индије († 1991)
• 21. 8. - Петер Wеир, режисер

Септембар/Рујан

• 2. 9. - Абас Арсланагић, босанскохерцеговачки рукометни голман и тренер
• 5. 9. - Дарио Беллезза, италијански песник и писац († 1996)
• 7. 9. - Бора Милутиновић, фудбалер и тренер
• 11. 9. - Милован Витезовић, књижевник († 2022)
• 12. 9. - Баррy Wхите, певач († 2003)
• 13. 9. - Јацqуелине Биссет, глумица
• 17. 9. - Реинхолд Месснер, планинар
• 21. 9. - Милан Јелић, редитељ, глумац, сценариста († 2023)
• 21. 9. - Добривоје Топаловић, певач († 2020)
• 25. 9. - Мицхаел Доуглас, глумац и продуцент
• 28. 9. - Милош Земан, председник Чешке

Октобар/Листопад

• 2. 10. - Абдулах Сидран, бх. књижевник и сценарист († 2024)
• 14. 10. - Удо Киер, немачки глумац
• 15. 10. - Давид Тримбле, северноирски политичар, нобеловац за мир († 2022)
• 18. 10. - Горан Бабић, књижевник, полемичар
• 19. 10. - Петер Тосх, реггае музичар († 1987)
• 28. 10. - Деннис Франз, амерички глумац

Новембар/Студени

• 1. 11. - Ибрахим Кајан, босанскохерцеговачки књижевник
• 1. 11. - Рафик Харири, премијер Либана († 2005)
• 10. 11. - Аскар Акајев, председник Киргистана
• 17. 11. - Даннy ДеВито, глумац, режисер, продуцент
• 17. 11. - Рем Коолхаас, архитекта
• 21. 11. - Харолд Рамис, глумац, режисер († 2014)
• 24. 11. - Цандy Дарлинг, америчка глумица († 1974)
• 26. 11. - Целестин Сарделић, хрватски политичар († 2009)

Децембар/Просинац

• 2. 12. - Ибрахим Ругова, први председник Косова († 2006)
• 4. 12. - Деннис Wилсон, бубњар Беацх Боyс-а († 1983)
• 8. 12. - Ратко Марковић, српски правник и политичар († 2021)
• 15. 12. - Ибрица Јусић, пјевач
• 15. 12. - Милан Живадиновић, фудбалер и тренер († 2021)
• 19. 12. - Рицхард Леакеy, палеоантрополог († 2022)
• 23. 12. - Wеслеy Цларк, амерички генерал, командант НАТО

Кроз годину

• Клара Мандић, српска политичарка († 2001)
• Владимир Рубчић, роцк пјевач у "Бијелим стријелама", глумац, адвокат († 2011)
• Славко Лисица, генерал ВРС († 2013)
• Мирослав Лукачић, суоснивач "Црвених кораља" († 2014)
• Миланче Радосављевић, певач

Смрти

Јануар/Сијечањ

• 2. 1. - Павле Горанин Илија, народни херој (* 1915)
• 6. 1. - Ида Тарбелл, пионирка истраживачког новинарства (* 1857)
• 6. 1. - Мара Јанковић, учесница НОБ (* 1925)
• 9. 1. - Антанас Сметона, бивши председник Литваније (* 1874)
• 11. 1. - Галеаззо Циано, бивши министар иностраних послова Италије (стрељан) (* 1903)
• 18. 1. - Марија Фреуденреицх, хрватска оперна пјевачица (* 1863.)
• 23. 1.- Едвард Мунцх, норвешки сликар (* 1863)
• 31. 1. - Јеан Гираудоуx, књижевник (* 1882)

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Пиет Мондриан, сликар (* 1872)
• 7. 2. - Христијан Тодоровски Карпош, учесник НОБ (* 1921)
• 12. 2. - Јован Ердељановић, етнолог (* 1874)

Март/Ожујак

• 9. 3. - Фрањо Сударевић, књижевник, просвјетар, пчелар (* 1861)
• 12. 3. - Артур Гаваззи, географ (* 1861)
• 17. 3. - Милан Јовановић (фотограф) (* 1863)
• 18. 3. - Софија Ристић, народни херој (* 1902)
• 19. 3. - Андрија Лубурић, историчар, сакупљач песама (* 1891)
• 22. 3. - Пиерре Броссолетте, припадник француског отпора (* 1903)
• 29. 3. - Светко Качар Качо, народни херој (* 1914)

Април/Травањ

• 9. 4. - Јевгенија Рудњева, херој СССР (* 1920)
• 15. 4. - Гиованни Гентиле, профашистички филозоф (* 1875)
• април - Мирко Кесић, народни херој (* 1923)
• април - Миодраг Миловановић Луне, народни херој (* 1921)
• 17. 4. - Бранислав Р. Милосављевић, официр краљевске војске, песник (* 1879)
• 21. 4. - Ханс-Валентин Хубе, немачки генерал (* 1890)
• 23. 4. - Бранко Сурла, народни херој (* 1922)
• 25. 4. - Георге Херриман, цртач стрипа Кразy Кат (* 1880)
• 27. 4. - Јанко Јанковић, сарадник НОБ (* 1909)
• 27. 4. - Хусеин Миљковић Хуска, герилски командант (* ца. 1905)
• 29. 4. - Јоже Шуран, народни херој (* 1890)
• 29. 4. Биллy Битзер, камерман, директор фотографије (* 1874)
• 30. 4. - Паул Поирет, модни креатор (* 1879)

Мај/Свибањ

• мај, почетком - Саво Јовановић Сирогојно, народни херој (* 1926)
• 5. 5. - Ђорђије Лашић, четнички командант (* 1906)
• 14. 5. - Крста Смиљанић, краљевски генерал и сенатор (* 1868)
• 15. 5. - Патријарх московски Сергије (* 1867)
• мај - Јеврем Симић, пуковник ЈВуО (* )
• 21. 5. - Василије Ђуровић Жарки, народни херој (* 1920)
• 23. 5. - Вера Јоцић, народни херој (* 1923)
• 25. 5. - Милка Боснић, народни херој (* 1928)
• 25. 5. - Марко Јокић, народни херој (* )
• 25. 5. - Рада Врањешевић, народни херој (* 1918)
• 25. 5. - Коста Пећанац, четнички војвода (* 1879)
• 28. 5. - Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклорист (* 1868)
• 29. 5. - Илија Енгел, народни херој (* 1912)
• 31. 5. - Урош Дреновић, четнички војвода (* 1911)

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Тина Морпурго, сликарица (* 1907)
• 1. 6. - Владо Багат, народни херој (* 1915)
• 2. 6. - Алекса Бацковић, народни херој (* 1911)
• 2. 6. - Влада Обрадовић Камени, народни херој (* 1912)
• 8. 6. - Милица Павловић Дара, народни херој (* 1915)
• јун - Вељко Лукић Курјак, народни херој (* 1917)
• 22. 6. - Маријан Бадел, народни херој (* 1920)
• 26. 6. - Иван Wернер, градоначелник Загреба (* 1887)
• 27. 6. - Милан Хоџа, бивши премијер Чехословачке (* 1878)
• 27. 6. - Милан Ћуп, народни херој (* 1917)
• 28. 6. - Пхилиппе Хенриот, песник, новинар, вишијевски пропагандиста (* 1889)

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Никола Миљановић Караула, народни херој (* 1914)
• 3. 7. - Милутин Јанковић, четнички војвода (* 1913)
• 6. 7. - Хероине отпора:
  • Андрéе Боррел (* 1919)
  • Вера Леигх (* 1903)
  • Сонyа Олсцханезкy (* 1923)
  • Диана Роwден (* 1915)
• 6. 7. - Цхūицхи Нагумо, јапански адмирал (* 1887)
• 7. 7. - Георгес Мандел, француски политичар, лидер покрета отпора (* 1885)
• 14. 7. - Милош Кљајић, народни херој (* 1916)
• јул - Слободан Бајић Паја, народни херој (* 1916)
• јул - Бранко Поповић (народни херој) (* 1917)
• 18. 7. - Мате Мартин Богдановић, амерички индустријалац (* 1882)
• 21. 7. - Лудwиг Бецк, немачки генерал, део отпора (* 1880)
• 21. 7. - Цлаус вон Стауффенберг, немачки пуковник, лидер отпора (* 1907)
• 26. 7. - Реза-шах Пахлави, шах Ирана (* 1878)
• 26. 7. - Мехмед Ханџић, исламски учењак, политичар (* 1906)
• 29. 7. - Бранко Ђоновић, народни херој (* 1916)
• 29. 7. - Слободан Јовић, народни херој (* 1918)
• 30. 7. - Николај Поликарпов, конструктор авиона (* 1892)
• 31. 7. - Антоине де Саинт-Еxупéрy, француски књижевник и пилот (* 1900)

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - Мануел L. Qуезон, председник Филипина (* 1878)
• 4. 8. - Крзyсзтоф Камил Бацзyńски, песник, припадник отпора (* 1921)
• 9. 8. - Фрањо Шимић, домобрански генерал (* 1900)
• 10. 8. - Никола Совиљ Нина, народни херој (* 1919)
• 12. 8. - Јосепх П. Кеннедy, Јр., старији брат каснијег председника (* 1915)
• 12. 8. - Сузанне Спаак, хероина отпора (* ца. 1905)
• 19. 8. - Гüнтхер вон Клуге, немачки фелдмаршал (* 1882)
• 22. 8. - Душан Томашевић Ћирко, народни херој, песник (* 1920)
• 23. 8. - Абдул Меџид II, последњи османски калиф (* 1868)
• 26. 8. - Естреја Овадија Мара, народни херој (* 1923)
• 27. 8. - Мафалда Савојска, италијанска принцеза (* 1902)
• 29. 8. - Владан Ђурановић, народни херој (* 1924)

Септембар/Рујан

• 4. 9. - Методије Шаторов Шарло, македонско-бугарски комуниста (* 1897)
• 6. 9. - Никола Демоња, народни херој (* 1919)
• 7. 9. - Србијанка Букумировић, народни херој (* 1920)
• 7. 9. - Вера Милетић, учесница НОБ, мајка Мирјане Марковић (* 1920)
• 7. 9. - Марко Дошен, хрватски политичар (* 1859.)
• 9. 9. - Роберт Беноист, ауто-тркач, ратни херој (* 1895)
• 11. 9. - Богдан Болта, народни херој (* 1922)
• 13. 9. - Шпијунке СОЕ:
  • Yоланде Беекман (* 1911)
  • Маделеине Дамермент (* 1917)
  • Ноор Инаyат Кхан (* 1914)
• 13. 9. - W. Хеатх Робинсон, карикатуриста (* 1872)
• 14. 9. - Канадски ратни хероји:
  • Јохн Кеннетх Мацалистер (* 1914)
  • Франк Пицкерсгилл (* 1915)
  • Ромéо Сабоурин (* 1923)
• 14. 9. - Фрањо Клуз, војни пилот НОВЈ, народни херој (* 1913)
• 21. 9. - Мило Бошковић, народни херој (* 1911)
• 21. 9. - Артур Пхлепс, генерал СС (* 1881)
• 22. 9. - Хајдар Дусхи, народни херој (* 1916)
• 22. 9. - Дара Драгишић, народни херој (* 1921)
• 27. 9. - Аристиде Маиллол, скулптор, сликар (* 1861)
• 27. 9. - Сергеј Прокудин-Горски, пионир колор фотографије (* 1863)

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Маx Ехрлицх, глумац, комичар (* 1892)
• 2. 10. - Влахо Паљетак, хрватски шансонијер и складатељ (* 1893.)
• 8. 10. - Wенделл Wиллкие, амерички политичар (* 1892)
• 10. 10. - Вера Мишчевић, народни херој (* 1925)
• 14. 10. - Марко Мурат, сликар (* 1864)
• 14. 10. - Ерwин Роммел, немачки фелдмаршал (* 1891)
• октобар? - Пуниша Рачић, бивши српски политичар, атентатор на хрватске посланике (* 1886)
• 17. 10. - Блажо Попивода, народни херој (* 1911)
• 18. 10. - Wалтер Стеттнер, немачки генерал (* 1895)
• 19. 10. - Махмут Ибрахимпашић, народни херој (* 1922)
• 20. 10. - Јосип Мажар Шоша, народни херој (* 1912)
• 20. 10. - Владо Ћетковић, шпански борац, генерал НОВЈ, народни херој (* 1911)
• 21. 10. - Нелл Бринклеy, илустраторка, цртач стрипова (* 1886)
• 22. 10. - Петар Мећава, народни херој (* 1914)
• 23. 10. - Цхарлес Гловер Баркла, британски физичар, нобеловац (* 1877)
• 23. 10. - Иван Милутиновић, генерал-латнант НОВЈ, народни херој (* 1901)
• 24. 10. - Петар Перица, католички свећеник (* 1881)
• 25. 10. - Нико Копривица, градоначелник Дубровника (* 1899)
• 25. 10. - Маријан Блажић, фрањевац (* 1897)
• 26. 10. - Беатрице, последње дете краљице Викторије (* 1857)
• октобар, новембар? - Јован Микић Спартак, фудбалер (* 1914)

Новембар/Студени

• 1. 11. - Цхарлес Диехл, француски историчар-византолог, дописни члан српске академије (* 1859)
• 2. 11. - Тхомас Мидглеy, Јр., супроналазач оловног бензина и фреона (* 1889)
• 3. 11. - Равијојла Јанковић Рава, народни херој (* 1919)
• 7. 11. - Богдан Поповић, књижевни критичар, академик (* 1864)
• 7. 11. - Ранко Шипка, народни херој (* 1917)
• 7. 11. - Франц Розман, шпански борац, генерал-лајтнант НОВЈ, народни херој (* 1911)
• 7. 11. - Рицхард Сорге, совјетски обавештајац (* 1895)
• 8. 11. - Wалтер Ноwотнy, немачки летачки ас (* 1920)
• 15. 11. - Едитх Дурхам, путница, списатељица (* 1863)
• новембар - Рагиб Џиндо, народни херој (* 1923)
• новембар - Светислав Стефановић, књижевник, лекар, присталица фашизма (* 1877)
• новембар - Милош Тривунац, германиста, професор, министар у Недићевој влади (* 1876)
• 22. 11. - Артхур Еддингтон, астроном, физичар, филозоф (* 1882)
• 27. 11. - Бранко Поповић, сликар, ликовни критичар (* 1882)
• 27. 11. - Момчило Јанковић, министар у Недићевој влади (* 1883)
• 29. 11. - Бошко Дедеић Поп, народни херој (* 1907)

Децембар/Студени

• 2. 12. - Филиппо Томмасо Маринетти, песник футуристичког покрета (* 1876)
• 11. 12. - Омер Осмић, вијећник АВНОЈ и ЗАВНОБИХ (* 1883)
• 13. 12. - Василиј Кандински, руско-њемачки сликар (* 1866)
• 14. 12. - Лупе Вéлез, глумица (* 1908)
• 15. 12. - Гленн Миллер, бендлидер, музичар, аранжер, композитор (* 1904)
• 15. 12. - Предраг Раковић, официр ЈВуО (* )
• 18. 12. - Тоне Жнидаршич, шпански борац, потпуковник НОВЈ, народни херој (* 1913)
• 19. 12. - Милета Протић, војни пилот НОВЈ (* 1913)
• 19. 12.? - Аббас II, бивши и последњи кедив Египта и Судана (* 1874)
• 24. 12. - Ендре Бајцсy-Зсилинсзкy, мађарски политичар (* 1886)
• 25. 12. - Ахмет Фетахагић, шпански борац, учесник НОБ, народни херој (* 1913)
• 27. 12. - Милан Станивуковић Официр, народни херој (* 1912)
• 27. 12. - Петар Данов, бугарски мистик (* 1864)
• 30. 12. - Ромаин Ролланд, француски романописац, драматичар и музиколог (* 1866)
• 30. 12. - Јосип Јутриша, народни херој (* 1920)
• децембар? - Мане Роквић, четнички војвода (* )

Кроз годину

• Милица Томић, политичарка, феминисткиња (* 1859)
• Драгутин Ренарић, сликар и графичар (* 1872)
• Јован Пламенац, црногорски политичар, колаборант (* 1873)
• Едо Миклосз Сцхреинер, загребачки архитект (* 1876)
• Војислав Илић млађи, песник (* 1877)
• Атанасије Пуљо, пионир стоматологије у Србији (* 1878)
• Емануел Маша Муановић, сликар (* 1880)
• Михајло Недељковић, краљевски генерал (* 1888)
• Шефкија Селимовић, официр НОВЈ, Мешин брат

Нобелове награде

• Физика: Исидор Исаац Раби (метод резонанције за бележење магнетских својстава атомских језгара)
• Кемија: Отто Хахн (откриће фисије тешких језгара)
• Физиологија и медицина: Јосепх Ерлангер и Херберт Спенцер Гассер (открића у вези високо диференцираних функција појединачних нервних влакана)
• Књижевност: Јоханнес Вилхелм Јенсен (ретка снага и плодност његове поетске имагинације с којима је комбинована интелектуална знатижеља широког распона и смели, свеже креативни стил)
• Мир: Међународни одбор Црвеног крижа (рад у име ратних заробљеника)

Такође погледати

• Кронологија Другог свјетског рата у Југославији
• Списак осовинских операција у Југославији
• Списак антипартизанских операција у НДХ
• Списак немачких операција против четника у Другом светском рату
• Хронологија усташких злочина 1944.
• Хронологија четничких злочина 1944. године

Литература/Спољне везе

• Историјска читанка 4, Други светски рат [1]
• * Хронологија народноослободилачког рата 1941-1945, догађаји 1944, партизанска перспектива: јануар, фебруар, март, април, мај, јун, јул, август, септембар, октобар, новембар, децембар (има доста словних грешака).

Вањске везе

1944 на Wикимедијиној остави