Афродизија

Афродизија
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Турска
Регистриран:	2017.
Врста:	Културно добро
Мјерило:	ии, иии, ив, ви
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Афродизија био је мали старогрчки хеленистички град у хисторијској културној регији Карија у западној Анадолији, југозападна Турска. Налази се у близини модерног села Геyре, око 100  км. у унутрашњости од обале Егејског мора и 230  км. југоисточно од Измира.

Афродизија је око 3. вијека п.н.е. добила име по Афродити, грчкој богињи љубави, која је овдје имала свој јединствени култни лик, Афродита Афродизијска. Била је препознатљива локална богиња која се, по интерпретатио граеца, поистовјећивала с грчком Афродитом. Њен канонски лик, типичан за анатолске култне слике, показује да је у сродству са Госпом од Ефеза.

Град је имао још три ранија назива: Лелéгōн Пóлис, Мегáлē Пóлис и Нинóē, према асирском владару који је наводно основао град, Нину, а који је основао и град Ниниву у Асирији. Нешто прије 640. године, у касноантичком периоду када је град био у саставу Бизантијског Царства, преименован је у Стауроúполис.

Археологија

Прва ископавања од 1904. – 1905. изведена су у организацији француског жељезничког инжењера Паваа Гаудина. Неки од архитектонских налаза (углавном фризе, пиластери и капителе) које је открио на том мјесту данас се налазе у Британском музеју. Од 1962. године истрађивања је водио Кенан Ерим са Свеучилишта у Неw Yорку. Посљедња истраживања водила је екипа (Универзитета у Оxфорду). Они су открили да је најобимнију изградњу града подузео Гај Јулије Зоилус, локални Грк који је био роб Гаја Јулија Цезара, а којега је ослободио цар Октавијан. Када се Зоилус вратио као ослобођеник у свој родни град, обдарен угледом и богатим наградама за своју службу, проницљиво је поступио и град приклонио Октавијану у његовој борби за моћ против Марка Антонија. То је осигурало Октавијанову трајну наклоност у облику финансијских привилегија које су омогућавале граду да напредује.

Апхродизија је била главни град римске провинције Карија. Током римског и бизантијског периода, са падина у близини града вршена је експлоатација бијелог и плавосивог каријског мрамора који се употребљавао за израду фасада и скулптура. Мермерне скулптуре и скулптори из Афродизије постали су познати у римском свијету.

Свјетска баштина

На локалитету се налазе остаци објеката:

• Монументална капија, или тетрапилон, стоји на крају пута који води од главне градске улице сјевер-југ у велико предворје испред светишта Афродите Афродизијск.
• Афродитин храм
• Одеон
• Себастеион, или Аугустеум
• Стадион

Квалитет мрамора у Афродизији резултирао је неуобичајено великим бројем исписаних предмета (више од 2000 натписа) који су преживјели у граду. Како су многи комади монументалног ломљеног камена поново употријебљени у касноантичким градским зидинама, многи натписи су могли и могу се лако прочитати без икаквог ископавања. Град је стога посјећиван и његови натписи су више пута забиљежени у модерним временима, почевши од раног 18. стољећа. Већина натписа је из царског периода, а посебно су заступљени погребни и почасни текстови, али постоји прегршт текстова из свих периода од хеленистичког до византијског.

Афродизија је 1987. године уврштена на листу УНЕСЦО-ове свјетске баштине.

Галерија

• 
  Тетрапилон
• 
  Афродитин храм
• 
  Одеон
• 
  Себастеион (Аугустеум)
• 
  Стадион

Извори

Афродизија на Wикимедијиној остави