Андроник II Палеолог
| Андроник II Палеолог Ανδρόνικος | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Владавина | 1272. - 1258 |
| Претходник | Јанис III Дука Ватац |
| Насљедник | Андроник III Палеолог |
| Супруга | Ана Угарска (кћер Стјепана V |
| Дјеца | |
| Михајло IX Палеолог Константин Палеолог Јанис Палеолог Теодор I Монтферратски Димитрије Палеолог Симонида Немањић | |
| Династија | Палеолози |
| Отац | Михајло VIII Палеолог |
| Мајка | Теодора Дука Ватац |
| Рођење | око 1260. Констатинополис |
| Смрт | 13. фебруар 1332. Констатинополис |
Андроник II Палеолог (грчки: Ανδρόνικος
Током његове владавине Бизантско царство спало је на малу државу, стиснуту у Анадолији Турцима Селџуцима, а на Балкану Србијом.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Андроник је био син бизантског цара Михајла VIII Палеолога [1](владао од 1259. до 1282.) и Теодоре Дуке Ватац, унуке цара Јаниса III Дуке Ватаца.
Андроник је био више интелектуалац и теолог, него државник или војник, па је смањио бизантске копнене снаге за неколико хиљада коњаника и пјешадинаца, а морнарицу потпуно укинуо, у замјену за то ослонио се геновешку најамничку флоту. Како га ратовање није превише интересирало, недостајало му је иницијативе, а то су искористили Турци Селџуци и овладали готово цијелом Анадолијом до 1300.[1] Још се катостафалнијом показала његова одлука да 1304. ангажира каталонске плаћенике који су се показали ревнијим у пљачкању бизантских градова неголи у борби с Турцима. Једнако тако лош и непромишљен потез био му је сврставање на страну Републике Генове у рату против Млетачке Републике, па је тим потезом навукао на себе гњев далеко супериорније млетачке морнарице.[1]
Једнако тако Андроник се показао и као лош владар на унутрашњем плану, јер се за његове владавине царство убрзано дезинтегрирало, и опадао ауторитет централне власти, уз велике економске тешкоће и кризу. Његов напор концентрирао се на оживљавање бизантске умјетности и културе и снажну подршку православној цркви и њеној независности. Његова владавина била је златно доба Свете горе - Атос кад је изграђено пуно манастира.[1]
Андроник је једнако несретан био и у својим породичним односима, јер се 1328. толико посвадио са својим унуком - имењаком Андроником (каснији цар Андроник III) да га је искључио из насљедства. Управо га је он у грађанском рату свргнуо с трона, а након тог одстранио са двора и послао у манастир.[1]
| Претходник: Михајло VIII Палеолог (1259. - 1282.) |
Бизантски цар (1272. - 1328.) | Наслједник: Андроник III Палеолог (1328. - 1341.) |
