Бхаскара II
Не треба изједначавати са Бхāскара I.
Бхāскара[1] (такођер познат као Бхāскара II и Бхāскарāцхāрyа ("Бхāскара учитељ"), (1114–1185), био је индијски математичар и астроном родом из Вијјадавиде (Бијāпур у данашњој држав Карнатака). Бхāскара је по предаји био начелник астрономске опсерваторије у Ујјаину, главне научне институције у древној индији. Живио је у области Сахyадри (Патнадеви, Јалгаон, Махарасхтра).[1]
Бхāскара и његово дјело се сматрају значајним доприносом математичком и астрономском знању 12. вијека. Називан је највећим математичаром средњовјековне индије.[2] Најважније дјело му је Сиддхāнта Схиромани, ("Круна трактатат" на санскриту [3]), подијељено на четири дијела - Лилāвати, Бијаганита, Грахаганита анд Голāдхyāyа.[4] Они се баве аритметиком, алгебром, математиком планате и сфера. Такођер је написао трактакт под називом Карна Каутоохала.
Бхāскарино дјело о калкулусу претходи Неwтоном и Леибнизом више од пола милениујума.[5][6] Посебно је познат по открићу диференцијалног рачуна и његовој примјени у астрономији. [7]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Пингрее 1970: стр. 299
- ↑ Цхопра 1982: стр. 52–54
- ↑ Плофкер 2009: стр. 71
- ↑ Поулосе 1991: стр. 79
- ↑ Сеал 1915: стр. 80
- ↑ Саркар 1918: стр. 23
- ↑ Гоонатилаке 1999: стр. 134
Литература
[уреди | уреди извор]- Саркāр, Беноy Кумар (1918), Хинду ацхиевементс ин еxацт сциенце: а студy ин тхе хисторy оф сциентифиц девелопмент, Лонгманс, Греен анд цо.
- Сеал, Сир Брајендранатх (1915), Тхе поситиве сциенцес оф тхе анциент Хиндус, Лонгманс, Греен анд цо.
- Пингрее, Давид Едwин (1970), Ценсус оф тхе Еxацт Сциенцес ин Санскрит, Волуме 146, Америцан Пхилосопхицал Социетy, ИСБН 978-0-87169-146-0
- Плофкер, Ким (2009), Матхематицс ин Индиа, Принцетон Университy Пресс, ИСБН 978-0-691-12067-6
- Цолеброоке, Хенрy Т. (1817), Аритхметиц анд менсуратион оф Брахмегупта анд Бхаскара
- Wхите (1978), „Тибет, Индиа, анд Малаyа ас Соурцес оф Wестерн Медиевал Тецхнологy”, Медиевал религион анд тецхнологy: цоллецтед ессаyс, Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 978-0-520-03566-9
- Селин, Хелаине, ур. (2008), „Астрономицал Инструментс ин Индиа”, Енцyцлопаедиа оф тхе Хисторy оф Сциенце, Тецхнологy, анд Медицине ин Нон-Wестерн Цултурес (2нд едитион), Спрингер Верлаг Нy, ИСБН 978-1-4020-4559-2
- Схукла, Крипа Сханкар (1984), „Усе оф Цалцулус ин Хинду Матхематицс”, Индиан Јоурнал оф Хисторy оф Сциенце 19: 95–104
- Цооке, Рогер (1997), „Тхе Матхематицс оф тхе Хиндус”, Тхе Хисторy оф Матхематицс: А Бриеф Цоурсе, Wилеy-Интерсциенце, пп. 213–215, ИСБН 0-471-18082-3
- Поулосе, К. Г. (1991), К. Г. Поулосе, ур., Сциентифиц херитаге оф Индиа, матхематицс, Волуме 22 оф Равиварма Самскр̥та грантхāвали, Говт. Санскрит Цоллеге (Трипунитхура, Индиа)
- Цхопра, Пран Натх (1982), Религионс анд цоммунитиес оф Индиа, Висион Боокс, ИСБН 978-0-85692-081-3
- Гоонатилаке, Сусантха (1999), Тоwард а глобал сциенце: мининг цивилизатионал кноwледге, Индиана Университy Пресс, ИСБН 978-0-253-21182-8
- Селин, Хелаине; D'Амбросио, Убиратан, ур. (2001), Матхематицс ацросс цултурес: тхе хисторy оф нон-wестерн матхематицс, Волуме 2 оф Сциенце ацросс цултурес, Спрингер, ИСБН 978-1-4020-0260-1
- Стиллwелл, Јохн (2002), Матхематицс анд итс хисторy, Ундерградуате теxтс ин матхематицс, Спрингер, ИСБН 978-0-387-95336-6
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Бхаскара Биограпхy Архивирано 2011-07-07 на Wаyбацк Мацхине-у
- Цалцулус ин Керала Архивирано 2006-08-06 на Wаyбацк Мацхине-у
