Бхаскара II

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Не треба изједначавати са Бхāскара I.

Бхāскара[1] (такођер познат као Бхāскара II и Бхāскарāцхāрyа ("Бхāскара учитељ"), (1114–1185), био је индијски математичар и астроном родом из Вијјадавиде (Бијāпур у данашњој држав Карнатака). Бхāскара је по предаји био начелник астрономске опсерваторије у Ујјаину, главне научне институције у древној индији. Живио је у области Сахyадри (Патнадеви, Јалгаон, Махарасхтра).[1]

Бхāскара и његово дјело се сматрају значајним доприносом математичком и астрономском знању 12. вијека. Називан је највећим математичаром средњовјековне индије.[2] Најважније дјело му је Сиддхāнта Схиромани, ("Круна трактатат" на санскриту [3]), подијељено на четири дијела - Лилāвати, Бијаганита, Грахаганита анд Голāдхyāyа.[4] Они се баве аритметиком, алгебром, математиком планате и сфера. Такођер је написао трактакт под називом Карна Каутоохала.

Бхāскарино дјело о калкулусу претходи Неwтоном и Леибнизом више од пола милениујума.[5][6] Посебно је познат по открићу диференцијалног рачуна и његовој примјени у астрономији. [7]

  1. 1,0 1,1 Пингрее 1970: стр. 299
  2. Цхопра 1982: стр. 52–54
  3. Плофкер 2009: стр. 71
  4. Поулосе 1991: стр. 79
  5. Сеал 1915: стр. 80
  6. Саркар 1918: стр. 23
  7. Гоонатилаке 1999: стр. 134

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]