Бирка

Бирка и Ховгåрден
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Шведска
Регистриран:	1993. (17. засједање)
Врста:	културно добро
Мјерило:	иии, ив
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Положај отока Бјöркö у Шведској

Бирка (старорнордијски: Биеркø, латински: Бирца) је био средњовјековни викиншки град на отоку Бјöркö (шведски за "Оток бреза") у Шведској. Оток се налази на језеру Мäларен, 30 км западно од данашњег Стоцкхолма, у опћини Екерö.

Бирка је била важно трговачко средиште које је прометовало робама из Скандинавије, али и средишње и источне Еуропе, па чак и Блиског Истока. Заједно с градом Ховгåрденом на оближњем отоку Аделсö, Бирка чини археолошки комплекс који показује сложену трговачку мрежу скандинавских Викинга и њихов утјецај на еуропску повијест. Он је као најстарији шведски град (заједно с Ховгåрдененом), уписан на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Еуропи 1993. године.

Повијест

Карта данашње свјетске баштине Бирка

Модел негдашњег изгледа Бирке у музеју

Бирка је основана у 8. стољећу и брзо је постала важним трговачким мјестом за луксузне декоративне предмете која је трговала с другим трговачким мјестима на Сјеверном мору и Балтику као што су Рибе (основан око 710.), Хедебy (810.), Скирингссал (Каупанг) (800.), Дорестад, Qуентовиц и Хамwитх. Градови су били пажљиво лоцирани како би омогућили трговину бродовима на највећем могућем подручју као дио интернационалне трговине. Локални занатлије су своје драгоцјене предмете трампили за жељезо и крзна локалних трговаца, а ове предмете су трговали за арапски накит и тканине из Бизанта које су стизале бродовима ријеком Рајном, Сјеверним морем и Балтиком.

Дрвени град Бирка је растао око огромног трга који се настављао на унутарњу луку и имао је правилну мрежу улица. Процјењује се да је у 9. стољећу Бирка имала око 700 сталних становника и око 3.000 тијеком тржних дана. Недавно је откривено око 3,000 гробних хумака на отоку Бјöркö. На отоку Аделсö, којег од Бирке дијели уски тјеснац, налазио се краљевски дворац Ховгåрден којег је наводно дао изградити краљ Свеан.

Бирка је била и мјесто првог покрштавања Викинга које је подузео бенедиктински опат Ансгар 829. године. Њега је послао франачки краљ Лудовик I. Побожни, но Ансгар је касније навео како је у мјесту већ постојала малена црква и одређени број кршћана, иако су већина ипак били погани многобошци. Иако све наводи да је Ансгар описао Бирку, постоји могућност да је ријеч о другим градовима као што су: Åланд, Бјарке у Вäстергöтланду, Кöпингсвик у Öланду и Врета код Линкöпинга.

Град је напуштен око 960-их када је његов улогу трговачког средишта преузео трговачки град Сигтуна, такођер на обалама језера Мäларен. Једна од могућности зашто је град напуштен је уздизање тла због којег је бродовима било отежано пловити кроз Сöдертäље до Бирке (слично се догодило и другим лучким балтичким градовима у повијести, попут Лулеå).

Адам Бременски у свом дјелу "Дјела хамбуршких бискупа" (Геста Хаммабургенсис еццлесиае понтифицум) из 1076. године, неколико пута спомиње град Бирку као напуштен и заборављен, некада славни трговачки град.

Хјалмар Столпе је започео суставна искапања у Бирки 1870-их, а значајна открића су се догодила за вријеме истраживања која је провео Амбросиани Бјöрн 1970-их и 1990-их.

• 
  Реконструкција кућа у Бирки
• 
  Искапања у Бирки 1991. год.
• 
  Локот пронађен у Бирки
• 
  Сребрни крижеви пронађени у женском гробу у Бирки

Вањске везе

Бирка на Wикимедијиној остави

• Бирка и Ховгåрден Архивирано 2006-07-18 на Wаyбацк Мацхине-у на страницама Шведског уреда за националну баштину (sv)
• = 25. 10. 2009.+04:11:38 Реконструкције фрула од кости из Бирке (en)