Цамбридгесхире
Цамбридгесхире
| |
|---|---|
| |
| У саставу | Енглеске |
| Управни облик | грофовија |
| Главни град | Цамбридге |
| Лорд поручник Високи шериф |
Хугх Дуберлy Давид Арцулус |
| Површина | 3387 км² |
| Становништво | 804.841 |
| Густоћа | 238 становника на км² |
Цамбридгесхире (скраћено Цамбс, чита се Кембриџшир) је енглеска хисторијска и церемонијална грофовија у Источној Англији.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Цамбридгесхире лежи у регији Источна Енглеска, има површину од 3387 км², на којој живи 804.841 становника.[1]
Граничи на сјеверу с грофовијом Линцолнсхире, на сјевероистоку с Норфолком, на истоку са Суффолком, на југу с Ессеxом и Хертфордсхиреом, те на западу с Бедфордсхиреом и Нортхамптонсхиреом.[1]
Цамбридгесхире је административно подјељен на пет дистрикта; Еаст Цамбридгесхире, Фенланд, Хунтингдонсхире, Соутх Цамбридгесхире, град Цамбридге и унитарну јединицу Петербороугх.[1] Град Цамбридге је административни центар.[1]
Заљев Сјеверног мора данас познат као Wасх, за прахисторије је улазио много дубље у унутрашњост Британског отока. Тако да је тај крај између мора и копна, био често плављен и засипан великим наслагама тресета, блата и глине. Данас је то равница окружена ниским брежуљцима. Некадашњи јужни дио заљева Фенс, данас је исушенен и искрчен. Поразбацани ниски гребени, који разбијају монотонију те равнице, су заправо некадашњи отоци Највећи од њих - Елy, био је сигурно уточиште Англосаксонцима и њиховом лидеру Хереwарду Будном, који се успротивио Wиллиаму Освајачу и Норманској инвазији.[1]
Цамбридгесхире оплакују двије веће ријеке Нене и Греат Оусе (са притоком Цам).[1] Временом је терен Цамбридгесхира мелиориран, па је постао погодан за пољопривреду. Данас се по његовом вапненачком источном рубу узгајају житарице, крумпир и шећерна репа, који се прерађују у граду Елyу.[1] Поврће се узгаја по Фенсу, а воће за конзервирање и пекмез по падинама бивших отока и око Wисбецха.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Данашњи Цамбридгесхире је формиран 1974., на територију на којој се некад простирао хисторијски Цамбридгесхире, али и добар дио хисторијске грофовије Хунтингдонсхире (то је данас дистрикт Хунтингдонсхире).[1]
Прахисторијиски трагови и археолошки налази указују на то да је Фенс, задуго остао мочварни крај. За римских времена долина ријеке Цам била је најнасељенија, а већ су Римљани почели са његовом мелиорацијом. Прва англосаксонска насеља појављују се у 5. вијеку. Између 9. и 11. вијека, тај крај запосједају Англосаксонци и Данци.[1]
Почевши од средњег вијека, Цамбридгесхиром и сусједним Хунтингдонсхиром управља исти шериф. Оснивање Универзитета у Цамбридгеу у 13. вијеку, претворило је Цамбридге у једног од главних енглеских интелектуалних центара.[1]
Највеће хисторијске знаменитости су Катедрала у Елyју уз грађевине Универзитета у Цамбридгеу.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Осим широко распрострањене прехрамбене индустрије, највећи индустријски центар је Петербороугх, који се нарочито развио од средине 20. вијека. I Цамбридге има нешто индустрије (расвјетна тијела, сијалице), уз велик број научних института који се тиме поред електронике баве.[1] Брежуљкасти крај уз јужни руб Цамбридгесхира је резиденцијална зона Цамбридга удаљена од Лондона, од 70 до 80 км.[1]
