Хомогена Србија
Хомогена Србија је спис четничког идеолога Стевана Мољевића из 1941. године, којим се заговара стварање Велике Србије и њено етничко чишћење од других народа.
Позадина
[уреди | уреди извор]Након избијања крвавог грађанског рата у Југославији (1941-1945), избегли бањалучки адвокат, Стеван Мољевић, у Никшићу 30. јуна 1941. године објављује спис „Хомогена Србија“, који постаје програмско начело четничког покрета. Иако формално југословенски опредељен (службени назив: Југословенска војска у отаџбини), четнички покрет се руководио великосрпском идеологијом, залажући се за стварање Велике Србије у Великој Југославији.
Садржај списа
[уреди | уреди извор]У своме спису, др. Мољевић пише:
Основна грешка у нашем државном уређењу била је што 1918. г. нису биле ударене границе Србије. Та се грешка мора исправити, данас или никад. Те се границе данас морају ударити, и оне морају да ухвате цело етничко подручје на коме Срби живе са слободним излазима на море за све српске области које су на домак мора.
– Хомогена Србија, Стеван Мољевић, 1941.
Концепт „Хомогене Србије“ је званично заговарао „Велику Југославију“ и у њој „Велику Србију“.[1] Мољевић се није супротстављао опстанку Југославије, али је инсистирао да се унутар југословенске државе јасно омеђе све српске земље и оне учине хомогеним у етничком погледу:
Пресељавање и измена житељства, нарочито Хрвата са српског и Срба са хрватског подручја, једини је пут да се изврши разграничење и створе бољи односи између њих, а тиме отклони могућност да се понове страшни злочини који су се дешавали и у прошлом рату, а нарочито у овом садањем, на свему подручју на коме су Срби и Хрвати били измешани, и где су Хрвати и Муслимани с планом ишли за истребљење Срба.
Писмо Драгиши Васићу
[уреди | уреди извор]У другој половини децембра 1941. Стеван Мољевић шаље писмо Драгиши Васићу са приложеном картом о разграничењу и са упутствима за етничко чишћење:
Прилажем вам карту о разграничењу са Хрватима. Питање је како да се ово све изведе.
1.) Што се тиче граница према суседима, то ће питање да се реши мировним уговором, иако би и ту било најбоље створити свршен чин пре него што преговори и почну; али нам за то недостаје војничка снага која је лудо упропашћена.
2.) Што се тиче нашег унутрашњег питања, разграничења са Хрватима, ту држимо да треба одмах, чим се укаже прилика, прикупити све снаге и створити свршен чин:
а) запосести на карти означену територију;
б) очистити је пре него ли се ико прибере.
Запоседање би се, мислимо, могло извести само тако ако би се јаким одредима запосела главна чворишта и то: Осијек, Винковци, Слав. Брод, Суња, Карловац, Книн и Шибеник, те Мостар и Метковић, а онда изнутра приступити чишћењу земље од свих несрпских елемената. Кривци би имали да буду на месту кажњавани, а осталима би ваљало отворити пут — Хрватима у Хрватску, а муслиманима у Турску (или Албанију[2]).
У погледу муслимана ваљало би да наша влада у Лондону одмах реши питање с Турском, у чему ће нас и Енглези помоћи. (Питање је![2])
Организацију за унутрашње чишћење ваљало би одмах припремити, а могло би се, јер у Србији има много избеглица из свих српских крајева, само нама из Београда поручују да тамо не идемо.
(...) Јавите нам ваше мишљење чим пре и примите наше топле поздраве са жељом да сретно проведете божичне празнике и чим пре дочекате час ослобођења.[3]
– Писмо Стевана Мољевића Драгиши Васићу са упутствима за етничко чишћење (децембра 1941.)
Последице
[уреди | уреди извор]Жељена хомогеност Мољевићеве Србије се постизала средствима етничког чишћења и геноцида. У том циљу Дража Михаиловић је 20. децембра 1941. године послао посебну инструкцију командантима четничких одреда Ђорђију Лашићу и Павлу Ђуришићу на чијим подручјима (Црна Гора, БиХ, Санџак) се налазио велик број муслимана. У том документу, између осталог, наглашавају се и ови задаци четничког покрета[4]:
- Створити велику Југославију и у њој велику Србију, етнички чисту у границама Србије-Црне-Горе-Босне и Херцеговине-Срема-Баната и Бачке.
- Борба за укључење у наш државни живот и свих још неослобођених територија под Италијанима и Немцима (Трст-Горица-Истра и Корушка) као и Бугарске, северне Албаније са Скадром.
- Чишћење државне територије од свих народних мањина и ненационалних елемената.
- Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке, чишћењем Санџака од муслиманског живља, а Босне од муслиманског и католичког живља...
- У крајевима очишћеним од народних мањина и не-националних елемената, населити Црногорце (у обзир долазе сиромашне и национално исправне и поштене породице)...
У јануару и фебруару 1943. Југословенска војска у отаџбини је спровела опсежне операције геноцида и етничког чишћења у источној Босни и Санџаку. Након операције Ђуришић је у извештају Михаиловићу написао:
Акција у Пљеваљском, Чајничком и Фочанском срезу противу муслимана извршена је. Операције су изведене тачно по наређењу и издатој заповести. Напад је почео у одређено време. Сви команданти и јединице извршили су добијене задатке на опште задовољство. Сва муслиманска села у три поменута среза су потпуно спаљена да ниједан њихов дом није остао читав. За време операција се приступило потпуном уништавању муслиманског живља без обзира на пол и године старости. Наше укупне жртве су биле 22 мртва од којих 2 несрећним случајем и 32 рањена. Код муслимана око 1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава: жена, стараца и деце.
Половином јануара 1944. у селу Ба одржан је Светосавски конгрес припадника ЈВуО, који је расправљао о послератном уређењу Југославије полазећи од Мољевићеве платформе. На конгресу је усвојена Башка резолуција, којом је одлучено да Југославија буде наследна парламентрана монархија, са три федеративне јединице: српском, хрватском и словеначком. Српска јединица је требало да обухвати данашњу Србију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину и већи део Хрватске. Међутим, четнички пројекат Велике Србије у Другом светском рату доживео је слом победом партизана и успоставом 6 федералних република, те стварањем 2 аутономне покрајине у оквиру Србије.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Понизни сарадник окупатора[мртав линк]
- ↑ 2,0 2,1 У загради дописао оловком З. Остојић.
- ↑ Писмо Стевана Мољевића из друге половине децембра 1941. Драгиши Васићу о границама и друштвеном уређењу послератне "Велике Србије"
- ↑ Архив VII, Ча, к. 1, рег, бр. 10/1.