Интеракција човјек компјутер
Интеракција човек-рачунар (енгл. Human-computer interaction, ХЦИ) је интердисциплинарна област која се бави проучавањем интеракције између људи и рачунара, са циљем да рачунаре учини прикладнијим и лакшим за коришћење, а да се при томе користе као инструменти који побољшавају човекову креативност и комуникацију и сарадњу између људи.[1] Такође се понекад користе и скраћенице ЦХИ (енгл. Computer human interaction) и MMI (енгл. Man machine interaction).
ХЦИ је постала изузетно важна крајем 20. века појављивањем све јефтинијих, мањих и све моћнијих рачунара.
Интеракција између корисника и компјутера појављује се као кориснички интерфејс, који обухвата:
Области
[уреди | уреди извор]Области које су укључене су [2][3]:
- Информационе технологије
- Вештачка интелигенција
- Когнитивне науке
- Психологија
- Антропологија
- Естетика
- Социологија
- Ергономија
У ширем контексту бави се и:
- Методологијама и процесима за дизајнирање интерфејса
- Методима за имплементирање интерфејса
- Техникама за процењивање и поређење интерфејса
- Развијањем нових интерфејса и техника интеракције
- Развијањем дескриптивних и предиктивних модела и теорија интеракције
Технологија виртуелне реалности омогућава помак у парадигми интеракције човек-машина од графичког корисничког итерфејса (ГУИ) ка корисничком интерфејсу заснованом на виртуелној реалности (ВРУИ), односно перцепцијског корисничкој интерфејса (ПУИ), који омогућавају мултимодалну комуникацију. Најчешћи мотиви презентације у ВРУИ интерфејсу користе технике визуелизације, сонификације и хептичког рендеровања, а задатак перцепцијског интерфејса је да рачунару пружи могућност људског опажања.[4]
Област хуман – центеред цомпутинг покушава да побољша схватање човека – актера унутар социално-техничких система.
Методологије
[уреди | уреди извор]Већина методологија дизајна потиче од модела како корисници, дизајнери и технички системи међусобно комуницирају.
Прве методологије разматрале су корисникове когнитивне процесе као предвидиве и мерљиве, што је довело до тога да су се више ослањали на научне резултате из области истраживања памћења и пажње када се дизајнирају кориснички интерфејси.
Модерни модели, не прилагођавају корисника дизајнеровом систему, већ теже да се усмере ка константној повратној спрези и конверзацији између корисника, дизајнера и инжењера. На овај начин потискују техничке системе у правцу прилагођавања корисниковим потребама.
Усер-центеред десигн – УЦД
[уреди | уреди извор]Усер-центеред десигн – УЦД је модерна, широко прихваћена филозофија дизајна која полази од идеје да корисници морају да имају централно место код дизајнирања било ког рачунарског система. Пројекти су корисник-центричног дизајна праћени етнографским студијама окружења у којима ће корисници комуницирати са системом [5].
Стереоскопски системи са раздвојеним зрацима
[уреди | уреди извор]Стереоскопски системи са раздвојеним зрацима (Стереосцопиц сyстемс wитх беам сплиттерс) је стара и често коришћена техника која користи полупропусна огледала за комбинацију две или више стерео слика за поглед у виртуелном 3Д радном простору.
У овим системима стерео слика не може сакрити стварни свет, нити стварни свет може прекрити слику. Резултат је фантомска слика у којој симулирани и стварни објекти понекад изгледају прозирно. У таквој конфигурацији волумени симулираних и стварних објеката могу слободно продирати једни у друге.
Волуметријски прикази
[уреди | уреди извор]Волуметријски прикази (Волуметриц дисплаy) функционишу на принципу скенирања 3Д простора са сноповима светла, у којима су чврсти објекти апроксимирани просторним распоредом делова слика или су са много тачака светла просторно распоређених тако да приказују структуру објекта.
Системи за поновно приказивање слике
[уреди | уреди извор]Системи за поновно приказивање слике (Реимагинг дисплаy девицес) користе оптичке системе да комбинују и условљавају слике и спроведу их у гледаочев простор, попут Дименсионал Медиа - Хигх Дефинитион Волуметриц Дисплаy и Сега – Тиме Травелер.
Хаптика
[уреди | уреди извор]Хаптика проучава спојање осећаја додира човека са рачунарски генерисаним светом.
Истраживање у овој области може се поделити на два поља:
- Истраживање фидбекова (форце кинестхетиц феедбацк) – ради са уређајима који омогућују људима осећај додира интеракцијом са мишићима што дају људима осећај примене силе. Такви уређаји су углавном роботски манипулатори који одгурну корисника силом што одговара сили у виртуелном окружењу у ком се корисник налази.
- Истраживање тактилних фидбекова (тацтиле феедбацк) – бави се уређајима који омогућују кориснику осећај топлоте, притиска и текстуре интеракцијом са крајевима живаца у људској кожи што преносе те дражи и користе се ради утврђивања да ли је корисник у контакту са виртуелним објектом и ради симулирања површине виртуелног објекта.
Да би се дизајнирао добар хаптички интерфејс за људе морају се узети у обзир анатомија и психологија људског тела, посебно руке, јер се руке најчешће користе у хаптичким интерфејсима.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Хеwетт, Баецкер, Цард, Цареy, Гасен, Мантеи, Перлман,. „Стронг анд Верпланк АЦМ СИГЦХИ Цуррицула фор Хуман-Цомпутер Интерацтион”. Архивирано из оригинала на датум 2009-08-04. Приступљено 2013-03-18.
- ↑ „Хуман-Цомпутер Интерацтион: Принциплес оф Интерфаце Десигн”. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-22. Приступљено 2013-03-18.
- ↑ „Виртуал Хуман Маркуп Лангуаге”.
- ↑ Душан Старчевић и сарадници ММИС, електронско издање, ФОН, Београд
- ↑ „Wхат ис Усер-Центеред Десигн”. Архивирано из оригинала на датум 2013-10-23. Приступљено 2013-03-18.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Чланци о овој теми
- Хуман-Центеред Цомпутинг Едуцатион Дигитал Либрарy
- ХЦИ Wеблиограпхy - листа организација широм света
Литература
[уреди | уреди извор]- Андреw Сеарс анд Јулие А. Јацко (Едс.). (2007). Хандбоок фор Хуман Цомпутер Интерацтион (2нд Едитион). ЦРЦ Пресс. ИСБН 0-8058-5870-9
- Јулие А. Јацко анд Андреw Сеарс (Едс.). (2003). Хандбоок фор Хуман Цомпутер Интерацтион. Махwах: Лаwренце Ерлбаум & Ассоциатес. ИСБН 0-8058-4468-6
- Патризиа Нанни, Хуман-Цомпутер Интерацтион: Принциплес оф Интерфаце Десигн, Архивирано 2012-04-22 на Wаyбацк Мацхине-у
- Хеwетт, Баецкер, Цард, Цареy, Гасен, Мантеи, Перлман, Стронг анд Верпланк АЦМ СИГЦХИ Цуррицула фор Хуман-Цомпутер Интерацтион Архивирано 2009-08-04 на Wаyбацк Мацхине-у
- Саеттлер, П. (1968). А хисторy оф инструцтионал тецхнологy. Неw Yорк: МцГраw-Хилл.
- Герритy, Т.W. (1976). Цоллеге-спонсоред цорресподенце инструцтион ин тхе Унитет Статес, Теацхерс Цоллеге, Цолумбиа Университy.
- Мурраy Турофф. (1995). Десигнинг а Виртуал Цлассроом, Департмент оф Цомпутер анд Информатион Сциенце, Неw Јерсеy Институте оф Тецхнологy, Неwарк НЈ, 07102, УСА.