Јужноазијско камено доба

Хисторија Индијског потконтинента
Камено доба	70.000–7000. пне.
Мехргархска култура	7000–3300. пне.
Цивилизација Долине Инда	3300–1700. пне.
Касна хараппанска култура	1700–1300. пне.
Ведска цивилизација	1500–500. пне.
Династија Куруу	1200–316. пне.
Маха Џанападе	700–300. пне.
Царство Магадха	684–26. пне.
- Династија Схисхунага	- 684–424. пне.
- Династија Нанда	- 424–321. пне.
- Мауријска династија	- 321–184. пне.
- Династија Сунга	- 184–73. пне.
Средња краљевства	232. пне.–1279
- Краљевство Сатавахана	- 230. пне.–199
- Индо-Грци (Yаванас)	- 180. пне.–10
- Индо-Скити (Саке)	- 110–10. пне.
- Кусхански империј	- 1–375
- Индо-парти (Пахлаве)	- 20–100
- Империј Гупта	- 240–550
- Краљевство Паллава	- 275–901
- Династија Цхалукyа	- 543–1200
- Краљевство Пандyан	- 560–1365
- Империј Харсха	- 606–648
- Империј Цхола	- 848–1279
Рана исламска царства	979–1596
- Гхазнавидски империј	- 979–1160
- Султанат Делхи	- 1210–1526
- Деццански Султанати	- 1490–1596
Империј Хоyсала	1040–1346
Империј Вијаyанагара	1336–1565
Мугхалска ера	1526–1707
Маратхски империј	1674–1761
Колонијална ера	1757–1947
Модерна Индија	1947 до данас
Опће хисторије Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне хисторије Пуњаб · Јужна Индија · Ассам Регије Пакистана · Синдх · Бенгал
Посебне хисторије Кронологија · Древна Индија · Династије · Економија Поморство · Војска . Математика Наука и технологија · Језик

Јужноазијско камено доба покрива палеолитски и мезолитски период у јужној Азији.

Палеолитик

Хомо ерецтус

Хомо ерецтус је живио у Јужној Азији за вријеме плеистоценске епохе. Двостране сјекире и традиције ножева су вјеројатно настале у средњем плеистоцену (Кеннедy 2000: 136). Почетак кориштења ацхеулијанских и алата за коамдање типичних за доњи палеолитик се обично датира у средину плеистоцена (Кеннедy 2000: 160).

Хомо сапиенс

Пећинска налазишта у Шри Ланки су показала најраније трагове модерног хомо сапиенса у Јужној Азији. Они датирају око 34 кyа. (Кеннедy 2000: 180). мтДНА анализа датира долаза Хомо сапиенса у Јужну Азију између 70 и 60 кyа (в. људска миграција).

За налазишта из Белана у јужном Уттар Прадесху радиокарбонско датирање је показало старост од 18-17 кyа. Из тог доба су добро познате палеолитичке печинске слике.

У Бхимбетки су људи живјели од касног плеистоцена до средине холоцена. Долина Нармада валлеy, Сиваликс и регија Потwар такођер садрже многе фосиле краљежњака као и палеолитска оруђа.

Шкриљевац, јаспис и кварцит су људи често користили у овом периоду. Оруђа горњег палеолитика су такођер пронађена у Бхимбетки.

Мезолит

Мезолит се у Јужној Азији чини много разноврснијим и иновативнијим него у другим дијеловима свијета (нпр. Европи).

Налазиште Бхимбетка је такођер показало многе примјер пећинских слика које датирају из мезолитског периода.

Неолитик

V. Мехргарх

V. такођер Рушевине у Заљеву Цамбаy за недавне псеудоархеолошке наводе о потопљеном неолитским (или можда чак палеолитским) насељима.

Извор

• Кеннетх А.Р. Кеннедy. 2000, Год-Апес анд Фоссил Мен: Палаеоантхропологy оф Соутх Асиа Анн Арбор: Университy оф Мицхиган Пресс.