Концентрацијски логор Јадовно

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Шематски приказ концентрационог логора Јадовно.

Логор Јадовно био је концентрацијски логор у долини Велебита, западно од Госпића, којег су 1941. водиле усташе тијеком НДХ.[1] Служио је као мјесто за истребљење "непожељних особа". Број жртава је непознат, иако неки наводе између 30.000 и 40.000 људи,[2] углавном Срба, Рома, Жидова и Хрвата. У њему је убијено и много комуниста из Загреба: једна од жртава био је и Милан Бакић Баја, комунист српског подријетла. Политичар Владимир Маланчец такођер је био у Јадовном и једва преживио.

Логор је дјеловао од 11. травња до 25. коловоза 1941. године по налогу Еугена Диде Кватерника. Логорски сустав сачињавали су 'Жута кућа', односно тадашњи герихт – затвор у Госпићу, логор на Велебиту и логор Слано на отоку Пагу. У логору, који је израдило неколико стотина младих Жидова из Загреба, завршили су бројни конвоји који су влаковима стизали из цијеле Хрватске и даље пјешице на Велебит. Само су ријетки преживјели долазак у Госпић и на Велебит.[3] Цијела прича окончана је поткрај коловоза 1941. године када су талијанске снаге окупирале и тзв. Другу зону, дакле териториј у далматинском залеђу и Лици у којем је до тада НДХ имала цивилну и војну власт. Усташке постројбе морале су се повући са свих локација на којима је дјеловао споменути логорски сустав.[4] Био је то један од трагичних догађаја владавине мржње тијеком бруталне диктатуре усташа на тим подручјима.

Комеморације

[уреди | уреди извор]

1991. догодило се рушење споменика у Чачића доцу. Од тада се одвијају комеморације у знак сјећања како би се одала почаст страдалим људима. “Даном сјећања” проглашен је 24. липња, јер се сматра да је тог дана 1941. године “творница смрти” с обје стране митске планине добила своје коначне димензије.

16. липња 2009., хрватски предсједник Стјепан Месић судјеловао је на комеморацији жртвама логора Јадовно заједно са четристотињак узваника те поновио да се на те жртве не смије заборавити. Предсједница СААБРХ Весна Чулиновић Константиновић рекла је да Јадовно један од најстрашнијих усташких логора у којему је, у само неколико мјесеци, поубијано неколико десетака тисућа невиних људи.[5]

26. липња 2010., нови хрватски предсједник Иво Јосиповић такођер је присуствовао комеморацији жртвама. У комеморацији су судјеловали и Мирко Мећава, Огњен Краус те Милорад Пуповац.[6] Јосиповић је симболично положио свијећу на мјесто некадашњег логора те одржао говор: "У тим је логорима убијено између 30 и 40 тисућа људи, а хрватски антифашизам и партизанска борба темељ су хрватске државности. Сувремени наставак те борбе био је праведан и обрамбени Домовински рат што је довело до успоставе самосталне и демократске Хрватске...Инзистирам да се заборављени споменици злочина обнове."[7][8]

Повезнице

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Хајо Функе, Алеxандер Рхотерт - Унтер унсерен Ауген: етхнисцхе Реинхеит стр. 37
  2. ↑ ЈАДОВНО Иво Јосиповић: Превише је порушених споменика, Слободна Далмација, 26-08-2010.
  3. ↑ Посјет некадашњем усташком логору Јадовно Архивирано 2015-06-27 на Wаyбацк Мацхине-у, Даље.цом, 30-10-2008.
  4. ↑ Заборављено Јадовно, Слободна Далмација, 19-06-2010.
  5. ↑ Одржана комеморација жртвама логора Јадовно, езадар, 14-06-2009.
  6. ↑ Јосиповић: Усташе су Јадовно претвориле у покретну врпцу смрти Архивирано 2010-06-30 на Wаyбацк Мацхине-у, Нови лист, 26-06-2010.
  7. ↑ Јосиповић у Јадовном: Обновит ћемо све наше споменике, Вечерњи лист, 26-06-2010.
  8. ↑ Јосиповић: Инзистирам да се заборављени споменици усташких злочина обнове Архивирано 2010-06-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Јутарњи лист
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Koncentracijski_logor_Jadovno&oldid=41475198”