Конституанта

Уставотворна скупштина, уставотворна конвенција или конституанта је назив за скупштину, односно одговарајуће представничко тијело или орган који је сазван или састављен искључиво у сврху доношења устава неке државе. Такво се тијело оснива ради тога што се устав сматра темељним правним документом неке државе чије значење надилази све друге законе, те се његово стварање не може повјерити редовним законодавним органима. У већини случајева, конституанте се сазивају из практичних разлога, односно у случајевима када је држава тек основана, стекла независност или прошла кроз револуцију или сличне бурне друштвене промјене. Такве конституанте се обично бирају и постављају на краћи рок, те се распуштају недуго након доношења устава како би омогућиле да се изаберу или поставе нови органи власти по његовим одредбама.

Најпознатије конституанте у хисторији:

• Филаделфијска конвенција 1787. године на којој су делегати тадашњих америчких држава донијели данас важећи Устав САД;
• Национална уставотворна скупштина која је дјеловала у Француској од јула 1789. до 30. септембра 1791. за вријеме Револуције;
• Wеимарска национална скупштина (1919 - 1920) која је донијела Wеимарски устав у Њемачкој;
• Конституанта Краљевине СХС (1920 - 1921), која је донијела Видовдански устав