Лајос Коссутх
| Лајос Коссутх | |
|---|---|
 | |
| Мандат 14. травња 1849. – 11. коловоза 1849. | |
| Претходник | држава успостављена |
| Насљедник | Артúр Гöргеy (као управитељ) |
| Рођење | 19. рујна 1802. Монок, Мађарска
|
| Смрт | 20. ожујка 1894. Торино, Италија
|
| Занимање | новинар, одвјетник |
| Вјера | лутеран |
Лајос Коссутх де Удвард ет Коссутхфалва (мађ. удварди éс коссутхфалви Коссутх Лајос, Монок, 19. рујна 1802. - Торино, 20. ожујка 1894.), мађарски новинар, одвјетник и политичар, кључна особа Мађарске револуције 1848. Коссутх је поријеклом из племићке лутеранске обитељи, а прије политике се бавио понајвише новинарством.
Под утјецајем националистичких буђења тијеком Прољећа народа, Коссутх је повао вал незадовољних мађарских политичара и подигао револуцију с циљем одвајања од Аустрије. Његов циљ била је независна Краљевина Мађарска "од Карпата до Јадрана", а то је планирао остварити придобивањем славенских дијелова Хабсбуршке Монархије. Унаточ почетном успјеху револуције и проглађењу републике, службени Беч угушио је револуцију. Хабсбуршка војска, коју су предводили Јосип Јелачић и Алфред I. Wиндисцх-Грäтз, уз помоћ руске војске генерала Ивана Паскјевича поразила је мађарску војску код Темишвара и присилила ју на предају код Вилáгоса у коловозу 1849. године. Коссутх, који је од 14. травња 1849. био предсједник независне републике, свргнут је након гушења револуције.
На челу земље наслиједио га је Артúр Гöргеy, као војни и политички управитељ, а након тога долази до укидања независне републике и њезиног поновног спајања с Монархијом. Након тога, Коссутх је побјегао из Монархије и након путовања по свијету умро у Торину, 20. ожујка 1894.
