Лаплацеов демон

Француски просвјетитељ, Пиерре-Симон Лаплаце, формулирао је мисаони експеримент који ће у повијести остати запамћен као Лаплацеов демон.

У повијести знаности, Лаплацеов демон се сматра првом објављеном артикулацијом каузалног или знанственог детерминизма, а конструирао га је Пиерре-Симон Лаплаце 1814. године. Према каузалном детерминизму, ако би постојао нетко тко би знао прецизну локацију и момент силе сваког атома у свемиру, знао би њихове прошле и будуће вриједности у било којем временском тренутку. Вриједности се могу израчунати помоћу закона класичне механике.

Мисаони експеримент је вербализиран на сљедећи начин:

Тренутно стање свемира можемо проматрати као посљедицу његове прошлости и узрок његове будућности. Интелект који би у даном тренутку познавао све силе које покрећу природу и све положаје свих ствари од којих је природа сачињена, још ако би тај Интелект био толико осебујан да анализира све те податке, могао би у једној формули обједнити кретања како највећих објеката у свемиру тако и она најситнијег атома; за такав Интелект, ништа не би било неодређено, а будућност би, као и прошлост, била пред његовим очима.

– Пиерре Симон Лаплаце, Филозофски есеј о вјеројатностима

Тај Интелект се данас најчешће назива Лаплацеовим демоном (мада га је Ханс Реицхенбацх назвао и Лаплацеовим надчовјеком). Сам Лаплаце, додуше, није користио назив "демон", који је настао тек касније. Термин којег у изворном тексту користи Лаплаце је - Уне интеллигенце.

Занимљивост

• У склопу Дигимон франшизе, Дигимон по имену АнциентWисемон посједује напад по имену Лаплаце но Ма, што у пријеводу с јапанског значи Лаплацеов демон. Помоћу тог напада, АнциентWисемон прецизно израчуна координате спиритуалног свијета и свог противника вјечно затвори у тај свијет.