Лав

Лав
Статус заштите
	; Статус заштите: Осјетљиви (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Царство:	Анималиа;
Кољено:	Цхордата;
Разред:	Маммалиа;
Ред:	Царнивора;
Породица:	Фелидае;
Потпородица:	Пантхеринае;
Род:	Пантхера;
Врста:	П. лео;
Двојни назив
	Пантхера лео; Линнé, 1758.
	Животни простор лавова.
Синоними
	Фелис лео ; Линнаеус, 1758

Лав (Пантхера лео) је грабежљиви сисавац из породице мачака (Фелидае). Мужјак, који се лако препознаје по гриви, може нарасти до 250 кг тежине. Женка је доста мања и расте до 180 кг тежине.

Лавови обично живе 10-14 година, а у заточеништву до 20 година. У дивљини лове у чопорима. Данас живе у Африци као и у неким подручјима Азије.

Обиљежја

Након тигра, лав је сљедећи на љествици величине мачака, па то значи да је највећа копнена звијер Африке. Лав је од њушке до почетка репа дугачак око 180 цм, у раменима досеже висину од 120 цм а реп му је дуг 1 м. Одрасли мужјак тежи просјечно око 225 кг. Женке су са 160 цм дугим трупом (заједно с главом) висином у раменима од 100 цм и 85 цм дугачким репом и тежином од 150 кг значајно њежније грађе од мужјака. Најкрупнији лавови живе на југу Африке, а најмањи у Азији.

Лавови имају кратко, жуто-златно до тамно смеђе крзно, а мужјаци осим тога и густу и дугачку гриву која је најчешће тамносмеђа, али може бити свијетло- или црвеносмеђа. Грива почиње од образа и шири се низ врат до преко рамена, али само ријетко и преко прсију и трбуха. Њена сврха је вјеројатно да животиња дјелује веће и застрашујуће у односу на прехрамбене конкуренте. Практична корист од гриве би могла бити заштита од удараца панџи другог лава у конкурентској борби. Осим тога, истраживања на терену су доказала, да мужјаци с врло тамном и великом гривом имају веће изгледе да освоје женку. Азијски лавови имају пуно мање изражену гриву него афрички. Млади лавови ју уопће немају. Потребно је читавих пет година да се грива код лава развије до пуне мјере.

Осим тога, упадљив је и црни чуперак на врху репа, у којем се заправо налази закржљали краљежак.

Млади лавови имају по тијелу пјеге које до године дана старости изблиједе. У ријетким случајева се зна догодити, да пјеге остану видљиве и код одраслих лавова, али оне су увијек неупадљиве, видљиве само из непосредне близине.

Као и код тигрова, и код лавова се може повремено догодити леуцизам; то значи, да се може догодити да се појави неки лав с бијелим крзном. То, међутим, нису албини, јер немају за појаву албинизма типичне црвене очи. Бијела боја крзна се насљеђује рецесивним геном. Како су бијели лавови упадљиви и потенцијална ловина их лакше уочава, њима је преживљавање пуно теже. Осим тога, постоје и извијешћа о услијед меланизма потпуно црним лавовима, али о њиховом стварном постојању нема доказа. Међутим, код других великих мачака, јагуара, леопарда и пуме су црни примјерци опће познати.

Распрострањеност

Првобитно је простор на којем су живјели лавови обухваћао, осим Африке, јужну Европу као и предњу Азију и Индију. У раздобљу леденог доба су у средњој Еуропи као и у Сјеверној Америци живјеле подврсте Пантхера лео фоссилис и Пантхера лео спелаеа (спиљски лав). Међутим, ту је нестао с повлачењем леда. Најстарији и највећи лавови су ловили Еуропом прије више од 500.000 година у околини Wиесбадена у Хессену и поред Хеиделберга у Баден-Wüрттембергу. Ти су примјерци били готово једнако велики попут највећих лавова у повијести Земље који су живјели у Калифорнији прије 12.000 година с рекодрном величином од максималних 3,60 м (дужина тијела 2,40 м, дужина репа око 1,20 м). У средњој Еуропи изумрли су прије више од 12.000 година.

Постоје бројни записи античких сувременика (н.пр. Херодот и Аристотел), да су у њихово вријеме на Балкану још живјели лавови. Претпоставља се, да су лавови у Еуропи изумрли негде у 1. стољећу наше ере због посљедица људских активности.

Данас је простор на којем живе лавови углавном ограничен на подручје јужно од Сахаре. Сјеверно од Сахаре врста је изумрла негдје око 1940-их година, а једнако тако је и азијска популација лавова током 20. стољећа готово потпуно искоријењена. Одржао се један мали остатак врсте у Националном парку Гир у Гуџарату у Индији.

Раније су лавови живјели у свим околишима осим у шумама. Подручја на којима данас живе лавови су врло смањена. Околиш који лавовима највише одговара је савана. Међутим, они живе и у сушним шумама и у полупустињама, док их у пустињама и кишним шумама уопће нема.

Начин живота

Социјално понашање

За разлику од других, углавном самотњачких, великих мачака, лавови живе у чопору. Он се сатоји прије свега од женки које су међусобно све у сродству. Величина подручја које је "њихово" као и количина потенцијалне ловине одређују величину чопора који може имати од 3 до 30 припадника. У чопору су, најчешће, од једног до три одрасла мужјака који су хијерархијски надређени женкама. Подручје чопора може бити велико од 20 до 400 км². Његове "границе" се обиљежавају изметом и урином, а и гласном риком, која конкурентима даје до знања да је подручје заузето.

Млади мужјаци остају у чопору двије, евентуално три године, док не досегну сполну зрелост. Након тога, чопор их отјера.

Након протјеривања из чопора у којем је рођен, млади мужјак најчешће годинама скита и обично се придружи другим мужјацима који исто тако скитају. При томе веза између мужјака који могу али и не морају бити у сродству постаје врло снажна. Овакви номади прелазе велике удаљености и при томе не поштују границе подручја других чопора, али сами не заснивају своје подручје. Како лавови као појединци немају баш успјеха у лову, најчешће се хране стрвином коју отму другим успјешним ловцима.

Ако такав "номад" у својим лутањима наиђе на чопор који предводи неки стари или слаб мужјак, долази до борбе између њих. Те су борбе у правилу немилосрдне - у крајњем случају могу завршити и смрћу једног од ривала. Ако стари вођа чопора изгуби борбу, сад он даље живи самотњачки, а често и угине од посљедица борбе.

Ако из борбе нови мужјак изађе као побједник, у правилу долази до инфантицида, што значи да убије сву младунчад свог претходника у чопору. Тиме постиже, да се женке врло брзо након губитка младунаца поново тјерају. Супротно мужјацима, женке проводе читав свој живот у чопору у којем су се окотиле, што значи да су женке једног чопора све у међусобном сродству.

Размножавање

Лавови досежу социјалну зрелост с двије до три године, а физиолошку са 18 мјесеци. Да би утврдио да ли је женка спремна за парење, мужјак лава користи Јакобсонов орган. Током тог процеса, мужјак задигне горњу усну, лагано отвори уста и интензивно удише зрак како би што боље могао одредити особине мириса женке.

Иако има положај на врху љествице чопора, мужјак се може парити са женком само уз њен пристанак. Она своју спремност показује тако да легне трбухом на земљу и савије реп у страну. За вријеме копулације мужјак зубима држи женку за шију. Због тог угриза у шију женка је инстинктивно потпуно мирна. Ако женка пристаје на копулацију, они се паре сваких око 20 минута, а копулација траје тридесетак секунди. Након око пет дана, престаје спремност женке за парење. Према спремности женке на парење, проматрач може процијенити мужјаков положај у чопору и претпоставити вјеројатноћу да га ускоро смијени други мужјак на мјесту вође.

Након раздобља скотности од око четири мјесеца, лавица се склања из чопора и на скривеном мјесту коти до четири слијепа младунца, тешке око 1,5 кг и велике око 50 цм. Младунци остају у скровишту шест до осам тједана и за то вријеме само мајка брине о њима. Ако је скровиште пострани од ловишта чопора, женка лови сама. При томе се може догодити, да младунци и до 48 сати остану сами у скровишту. У том су раздобљу младунци врло угрожени, посебно од хијена, али и других грабежљиваца. По истеку највише осам тједана, мајка одводи младунце до чопора, и врло ријетко при томе може бити проблема с прихваћањем младунаца од стране чопора.

Од тренутка доласка у чопор младунци више не сишу само своју мајку, већ све лавице које тренутно доје дозвољавају сисање свим младунцима у чопору. С око шест мјесеци младунчад се одвикава од сисања, али остаје уз мајку још око двије године.

Очекивани животни вијек лавова је од четрнаест до двадесет година. У правилу само женке доживљавају ту старост, јер мужјаци пуно раније бивају протјерани са свог положаја вође чопора од млађих мужјака, не налазе нови чопор и често угину од глади. Врло често у природи не живе дуже од седам година. Међутим у зоолошким вртовима су забиљежени случајеви да су мужјаци доживјели и 34 године.

Прехрана

Азијски лав у Бристолском зоолошком врту

Жртве лавова су најчешће младе или болесне животиње. Лове најчешће у мраку или у раним јутарњим сатима док је још свјеже. Како лавови нису баш устрајни нити брзи тркачи (највише 60 км/х, а и то само на кратке стазе), једина могућност за успјешан лов им је сурадња. Отприлике само сваки пети покушај лова завршава успјешно. Уобичајена ловина лавова су антилопе, газеле, гну антилопе, биволи и зебре, али понекад и зечеви, птице а према прилици и рибе. У неким подручјима су лавови развили и лов на нетипичне животиње. Тако у НП Цхобе (Боцвана) редовно лове слонове у Савутију, а у Линyантију водене коње.

Млади лавови крећу у лов с мајком већ у старости од три мјесеца, али тек у доби од двије године се може рећи да су научили технику лова. То је прије свега прикрадање и сурадња. Лавице окруже ловину и прикрадају јој се често и више стотина метара користећи врло спретно све предности терена на којем се налазе. При томе одлично међусобно судјелују тјерајући ловину према засједи у којој су друге лавице. Што су ближе ловини, то више пазе на заклон у прикрадању. Кад стигну до раздаљине од око 30 м, лавице крећу у напад с неколико скокова. При томе скокови су дуги око 6 м, а ловину убијају угризом у грло или шију. Међутим, врло често и гуше жртву тако, да док неколико лавица држи ловину, једна ухвати њушку жртве у своју губицу и тако јој затвори довод зрака.

Мужјаци ријетко судјелују у лову, и то само ако се ради о нетипично великој ловини. Кад лов заврши успјешно, до изражаја долази љествица важности у чопору. Прво једе мужјак, па затим најважније женке, и на крају младунци. Уз лешину, често долази до борбе око утврђивања мјеста на љествици чопора, при којим се често догоди да неки чланови чопора задобију и праве ране.

Лавови често једу и стрвину. Мужјаци који су отјерани из чопора се често, силом прилика, оријентирају на такву прехрану. При томе, врло грубо отјерају леопарде или гепарде од њихове управо убијене ловине. Често и пјегавим хијенама отму ловину, а не обрнуто, као што се раније претпостављало.

Лавови и човјек

Лавови спадају у најпознатије животиње и убраја их се у "Биг Фиве", пет врста великих животиња које су посебно цијењене код ловаца.

Угроженост

Као и све остале велике животиње Африке, највећа угроза за лавове произлази од људи и њиховог лова. Међутим, задњих је година смањен лов на њих у готово свим подручјима гдје живе.

Слиједећи проблем су болести, посебно у јужноафричком Крüгеровом националном парку. Након што је у њему 1995 утврђено прво угинуће једног лава изазвано туберкулозом у парку су подузели врло детаљна истраживања. Утврдили су да је у јужном дијелу парка више од 90% зивотиња инфицирано тим смртоносним бактеријама. Инфекција је потекла од кафарских биволаа које лове лавови, а они су се заразили у контакту с домаћим говедима која су болест унијела у парк. Око 70 % бивола болује од туберкулозе плућа, а код лавова се болест манифестира прије свега у пробавном тракту. Животиње слабе, екстремно омршаве и угибају у року од неколико година. Осим туберкулозе, око 60 до 70 посто лавова је инфицирано једним вирусом који јако подсјећа на људски ХИВ вирус, а има једнако тако за посљедицу оштећење имунолошког сустава животиње, што додатно отвара пут туберкулози. Против ни једне од ових болести не постоји цјепиво.

Лавови у религији и митологији

Још су људи у млађем палеолитичком добу прије више од 30.000 година. Међу упечатљиве примјерке умјетности из тог доба спада једна готово 30 цм висока фигурица жене с лављом главом израђена од мамутове бјелокости која је нађена у једној шпили у Баден-Wüртембергу. Можда је представљала одређено божанство.

Лав је у многим културама заузео положај "краља животиња". Сматра се, да је такав положај добио темељем једне ранокршћанске књиге о животињској симболици и одиграо велику улогу на западњачку културу.Очита је фасцинација коју лав има на људе ако се погледају грбови на којима се појављује. Тако се лав налази, примјерице, на грбовима Хессена, Зüрицха, Аквитаније, Црне Горе, као и многим другим. Еуропљани су га познавали јер је некада живио уз обале Средоземља. У једној Езоповој басни побјегли роб среће лава који је имао трн у шапи. Роб се сажалио на лава, и извадио му трн. Кад су га касније ухватили и за казну одредили да га баце лавовима за храну. Лав га је препознао и одбио га је појести.

У низу античких култура лав игра велику улогу. У Египту су фараоне приказивали као сфинге, као лавове с људском главом. Најпознатији такав приказ је Велика сфинга у Гизи.

На сјеверном небу постоје чак два звијежђа с називом: Лав и Мали лав. Доказ да лав и данас ужива глас моћне и снажне животиње је да су афганистанског ратног вођу Ахмад Шах Масуда његови присташе звали "Лав из Панџира".

Лавови-људождери

Битно већи број људи у Африци страда од водених коња него од лавова. I леопарди су на гласу да су људима опаснији од лавова. Међутим, постоје случајеви да су лавови циљано ловили људе. Најпознатији такав случај одигравао се 1898. код градње моста преко ријеке Тсаво у данашњој Кенији. Тијеком више мјесеци два лава су убила и дјеломично и појела 135 индијских и афричких радника на мосту. Шефу градилишта је требало 9 мјесеци да им уђе у траг и убије их. Била су то два врло крупна, здрава мужјака без гриве. Данас су изложени у Фиелд Мусеуму у Чикагу. По овом су догађају снимљена два холивудска филма, први 1952. и други 1996. под именом Тхе Гхост анд тхе Дарркнесс (Дух и тама).

Подврсте

Азијски лав

Главни чланак Азијски лав

Азијски лав (Пантхера лео персица) је јако сличан афричком лаву. Новија молекуларнобиолошка истраживања су показала, да су се од афричких одвојили прије око 50.000 до 100.000 година.

Имају мање изражену гриву и уздужни набор коже на трбуху. Осим тога, имају дужу длаку на "лактовима", а опћенито су нешто мањи од афричких рођака. Мужјаци теже од 160 до 190 кила, а женке 110 до 120 кила. Некада су били распрострањени све до југоисточне Еуропе, средњег и блиског истока. I чопори су просјечно мањи него афрички. Ловина су им углавном аксис јелен, самбар јелен, дивља свиња индијска газела и четверорога антилопа. Чинило се да је азијски лав осуђен на изумирање, било је преостало још само 20 примјерака, но заштићени од 1975. у индијском националном парку Гир је популација ипак нарасла на око 300 животиња.

Друге подврсте

Од тринаест описаних подврста, двије су изумрле. То су берберски лав (Пантхера лео лео) који је живио у сјеверној Африци и до 1922. се успио одржати у Атласу, и капски лав који је живио у јужној Африци.

-Цхо'гатх

Екстерни линкови

Лав

Садржај

Обиљежја

Распрострањеност