Либерализам
Серија Либерализам, дио серије чланака о политици |
---|
Развој
Школе
Идеје
Мислиоци
Регионалне варијанте
Организације
|
Либерализам је заједнички назив за политичке идеологије које се залажу за капиталистичко државно уређење којем је циљ што је могуће већа слобода појединца постигнута кроз демократски процес под заштитом правне државе. Доктрина која је настала у борби младе грађанске класе против ограничења (првенствено економско-трговачких, а затим и религиозно-моралних) ограничења феудализма, Настао је као антитеза апсолутизму, а изражен у идеји слободоумља, која тражи индивидуалну слободу изражавања, мишљења по савјести, против сваке конзервативне традиције. Просвјетитељство, рационализам и индивидуализам мислилаца 17. и 18. ст. (нарочито Спинозе, Гротиуса, Монтесqуеуа и феанц. енциклопедиста) идејна су и филозофска основа каснијих либералних стремљења која су се очитовала у разним револуционарним покретима. Као политичка доктрина и пракса либерализам је везан и ограничен једном фазом капиталистичког развоја у којој је неко вријеме представљао прогресивни духовни борбени покрет, а касније попримио (у облику разних либералних партија и индивидуално интелектуализирање) конервативне карактеристике, у догматску апологетику капиталистичког поретка.
Једна од алтернативних дефиниција либерализам наводи као идеологију којој је циљ постизање слободе појединца на рачун друштвене једнакости и друштвене стабилности.
Либерализам се најчешће дијели на економски либерализам - залагање за што мање државне интервенције у економији - те социјални либерализам - незадирање државе у приватни живот појединца.
Либерализам се понекад дефинира и као отвореност према новим идејама и друштвеном експериментирању, насупрот конзервативизма који се залаже за држање на традиционалним принципима.
Етимологија и кориштење назива кроз хисторију
[уреди | уреди извор]Трендови унутар либерализма
[уреди | уреди извор]Компаративни утјецаји
[уреди | уреди извор]Развој либералне мисли
[уреди | уреди извор]Поријекло либералне мисли
[уреди | уреди извор]Револуционарни либерализам
[уреди | уреди извор]Расколи унутар либерализма
[уреди | уреди извор]Улога државе
[уреди | уреди извор]Либерализам и демокрација
[уреди | уреди извор]Либерализам и радикализам
[уреди | уреди извор]- Види такође: Радикализам
Либерализам и Велика депресија
[уреди | уреди извор]Либерализам против тоталитаризма
[уреди | уреди извор]Либерализам послије другог свјетског рата
[уреди | уреди извор]Сувремени либерализам
[уреди | уреди извор]Платформе либералних странака
[уреди | уреди извор]Слобода
[уреди | уреди извор]Демокрација
[уреди | уреди извор]Грађанска права
[уреди | уреди извор]Владавина закон
[уреди | уреди извор]Неутрална власт
[уреди | уреди извор]Једнакост
[уреди | уреди извор]Слободно тржиште
[уреди | уреди извор]Заштита околине
[уреди | уреди извор]Међународни односи
[уреди | уреди извор]Конзервативни либерализам
[уреди | уреди извор]Либерални конзервативизам
[уреди | уреди извор]Либерална теорија међународних односа
[уреди | уреди извор]Неолиберализам
[уреди | уреди извор]Либерализам и социјалдемокрација
[уреди | уреди извор]Критике либерализма
[уреди | уреди извор]Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Либерал Интернатионал
- Петер Беркоwитз он "Модерн Либералисм" Архивирано 2006-08-27 на Wаyбацк Мацхине-у
- Френцх Либералисм ин тхе 18тх анд 19тх центурy Архивирано 2007-02-03 на Wаyбацк Мацхине-у
- Wхат'с тхе Маттер Wитх Либералисм, политицал тхеорист Роналд Беинер'с цлассиц цритиqуе
- Тхе дивергенце бетwеен Америцан анд Енглисх дефинитионс оф "либерал", а персонал виеw бy Јеффрy Фисцхер
- Тхе програм оф либералисм, Лудwиг вон Мисес
- Тхе Оxфорд Манифесто оф 1947 Архивирано 2011-02-11 на Wаyбацк Мацхине-у
- Аустралиан Либералисм: Тхе Цонтинуинг Висион Архивирано 2010-08-16 на Wаyбацк Мацхине-у
- Либералисм вс. Фасцисм Архивирано 2009-11-17 на Wаyбацк Мацхине-у бy Родерицк Т. Лонг
- Тхе Либерал Архивирано 2019-10-01 на Wаyбацк Мацхине-у Магазине цоммиттед то реинвигоратинг Либералисм
- Либерал Ревиеw ан онлине магазине релатинг то либералисм ин тхе УК