Македоније I од Константинопола

Македоније I од Константинопола (? - иза 360) био је кршћански вођа, односно архиепископ Константинопола, познат као зачетник аријанске доктрине која је касније по њему добила име македонијанство. 330-их је био вођа аријанаца у Константинополу а након изгона правовјерног (ницејанског) архиепископа Павла I је 338. новим архиепископом, на Македонијево разочарање, постао Еузебије Никомедијски. Македоније је на мјесто архиепископа дошао тек послије Еузебијеве смрти 341. али су његово столовање обиљежили сукоби са Павловим присташама, у које се умијешао и аријанцима склони цар Констанције II. Македоније се на мјесту архиепископа одржао до 346. када је Констанције, након што му је ницејанцима склонији брат и сувладар Констанс I запријетио ратом, пристао да на мјесто архиепископа врати Павла. Констансово убиство је, пак, омогућило Македонију да се врати на мјесто архиепископа. Његово столовање је и даље било забиљежено сукобима између кршћанских вјерника, који су често ескалирали до крвопролића. Македоније је, пак, стекао непријатеље и међу дијелом умјерених аријанаца на челу са Акацијем, који су 360. организирали Синод у Селеукији након кога је Македоније коначно свргнут, након чега се повукао у приватни живот.

Извори

• Соцратес Сцхоластицус, Х. Е. ии. 7, 13, 16, 38, 40, етц..

Претходи: Павле I Павле I

Архиепископ Константинопола 342–346 351–360

Слиједи: Павле I Еудоксије Антиохијски