Малала Yоусафзаи
| Малала Јусуфзаи | |
|---|---|
|
| |
| Пуно име | Малала Јусуфзаи |
| 1997. | јул 1997. |
| Мингаора | МингаораХајбер-Пахтунва, Пакистан |
| Датум смрти: | [[]] [[]] |
| Место смрти: | () |
1997.
Малала Јусуфзаи (пашт: ملاله یوسفزۍ, урду: ل ملالہ یوسف زئی, Мингаора, 12. јул 1997.)[1] је пакистанска ученица и активисткиња из града Мингаоре који се налази у провинцији Хајбер-Пахтунва на северозападу Пакистана. Позната је као борац за право на образовање и права жена, посебно у долини Сват, где су Талибани забранили девојчицама да похађају школу. Током 2009, када јој је било 11-12 година, писала је блог под псеудонимом за Би-Би-Си. У том блогу је описивала свој живот под талибанском влашћу, њихову борбу за превласт над долином Сват и износила је своје ставове о образовању за девојчице. Исте године Њујорк тајмс је снимио документарац о њој. Своју борбу је наставила давањем бројних интервју за новине и телевизију. Већ тада ју је Дезмонд Туту номиновао за Међународну дечију награду за мир коју је и добила 2013.
На њу је 9. октобра 2012. покушан атентат. Атентатор је ушао у школски аутобус приликом њеног повратка из школе и испалио јој два хица у главу и врат. Одговорност за овај напад су преузели Талибани. Након атентата је била у критичном стању, али јој се здравствено стање побољшало па је пребачена у Бирмингем на даље лечење. Већ 12. октобра педесет исламских верских лидера у Пакистану је изрекло фатву против оних који су били умешани у атентат. I поред тога Талибани су и даље намеравали да убију њу и њеног оца.
Овај покушај атентата је покренуо подршку Малали Јусуфзаи широм света. Дојче веле је Малалу у јануару 2013. представио као најпознатију тинејџерку на свету.[2] Специјални изасланик Уједињених нација за глобално образовање Гордон Браун је покренуо петицију под слоганом „Ја сам Малала“ са циљем да сва деца широм света до краја 2015. буду у школама. Петиција је довела до тога да је Пакистан ратификовао прву повељу о праву на образовање.[3] Часопис Тајм је 29. априла 2013. на својој насловној страни објавио Малалину фотографију као једне од 100 најутицајних особа на свету. У 2013. била је номинована за Нобелову награду за мир. I поред тога што је била међу фаворитима за добијање овог признања,[4] награда је додељена Организацији за забрану хемијског оружја. Тако је постала најмлађа особа номинована за ову награду (16 година) и прва девојчица која је за њу икада номинована.[5] [6] У седишту Уједињених нација је 12. јула 2013. одржала говор о праву на образовање, а у септембру исте године је свечано отворила градску библиотеку у Бирмингему.[7] Малала Јусуфзаи је добитница награде Сухаров за 2013. Влада Канаде јој је доделила почасно држављанство због њене борбе за заштиту људских права.[8]
 | У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Малала Yоусафзаи |
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Еллицк, Адам Б. анд Асхраф, Ирфан (29 Оцтобер 009). „Цласс Дисмиссед”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 11 Оцтобер 2012.
- ↑ Кyле МцКиннон (18. 1. 2013.). „Wилл Малала'с Инфлуенце Стретцх то Еуропе?”. Деутсцхе Wелле. Приступљено 24. 7. 2013.
- ↑ „Qуиет Прогресс фор Едуцатион ин Пакистан”. Броокингс Институтион. 8. 4. 2013.. Приступљено 13. 10. 2013.
- ↑ Јессица Бест (11. 10. 2013.). „Малала Yоусафзаи типпед фор Нобел Пеаце Призе wин афтер амазинг рецоверy фром беинг схот бy Талибан”. Миррор Онлине. Приступљено 11. 10. 2013.
- ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2013-12-18. Приступљено 2014-10-10.
- ↑ http://blog.girlscouts.org/2013/10/girl-scouts-ceo-anna-maria-chavez.html
- ↑ „Теен сцхоол адвоцате опенс Енглисх либрарy”. Стар Трибуне. 4. 9. 2013..
- ↑ ">Цанадиан Пресс (16. 10. 2012.). „Малала Yоусафзаи Рецеивинг Хонорарy Цанадиан Цитизенсхип Wеднесдаy”. Хуффингтон Пост Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2013-10-16. Приступљено 16 Оцтобер 2012.
