Маннхеим

Манхајм Маннхеим
Центар града, између река Рајна и Некар
Грб
Основни подаци
Држава	Њемачка
Градоначелник	Петер Курц (СДП)
Савезна држава	Баден-Виртемберг
Становништво
Становништво (30. сеп. 2006)	311.969
Густина становништва	2.152 ст./км²
Географија
Координате
Временска зона	УТЦ+1, лети УТЦ+2
Надморска висина	97 м
Површина	144,6 км²
Манхајм Манхајм (Њемачке)
Остали подаци
Поштански код	68159–68309
Позивни број	0621
Регистарска ознака	МА
Wеб-страница	www.маннхеим.де

Положај града у Баден-Виртембергу

Манхајм (нем. Маннхеим) је универзитетски град са скоро 320.000 становника. После Штутгарта, то је други по величини град у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Поседује регионалну шифру (АГС) 8222000, НУТС (ДЕ126) и ЛОЦОДЕ (ДЕ МХГ) код.

Географски и демографски подаци

Град се налази на надморској висини од 97 метара. Површина општине износи 145,0 км². У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 311.969 становника. Просјечна густина становништва износи 2.152 становника/км².

Манхајм је културни и привредни центар европске регије „Троугао Рајна-Некар“ која броји 2,35 милиона становника. Од суседног Лудвигсхафена (160.000 становника, држава Рајна-Палатинат), Манхајм је раздвојен реком Рајном, док кроз град протиче река Некар. Најближи велики градови су Франкфурт на Мајни (око 80 километара северније) и Штутгарт (око 120 километара југоисточно).

Историја

Град се први пут помиње 766, док је 24. јануара 1607. добио градске привилегије. Од самог почетка, град је планиран у облику квадрата. Године 1720, Манхајм је заменио Хајделберг као престоница Палатината.

Манхајм је познат по значајним проналасцима: овде је 1817. направљена прва дресина, 1886. први аутомобил Карла Бенца, а 1921. се на улицама појавио први трактор. Први авион на млазни погон је конструисан у Манхајму 1929.

Манхајм - град квадрата

Манхајм је познат и као „град квадрата“. До године 1684. Манхајм је у свом центру имао имена улица као и сваки други град. Тада је центар града у облику потковице који лежи између река Рајне и Некара подељен у квадрате. Данашње означавање квадрата је уведено 1811. године. У центру града, само две улице су задржале своја имена а остале, тачније квартови, су означени слично шаховској табли словом и бројем. Бројеви зграда почињу на оној ивици кварта која је најближа манхајмском дворцу и иду укруг.

• 
  Центар Манхајма, квадрати су представљени црвеном бојом)
• 
  Типичан улични натпис
  „Д 4" је име улице
  "1 - 6" су бројеви кућа
• 
  Водоторањ - оријентир Маннхеим

Литература

• Бергер, Диетер (1999). Геограпхисцхе Намен ин Деутсцхланд. Библиограпхисцхес Институт. ИСБН 3411062525. 
• Фулброок, Марy (1991). А Цонцисе Хисторy оф Германy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36836-0. 
• Гаретх, Схаw (2011). Урбан Хисторицал Геограпхy: Рецент Прогресс ин Бритаин анд Германy (Цамбридге Студиес ин Хисторицал Геограпхy) (Репринт едитион изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521189748. 
• Хоме, Wиллиам Р.; Павловиц, Зоран (2007). Германy (Модерн Wорлд Натионс) (2 ед. изд.). Цхелсеа Хоусе Пуб. ИСБН 0791095126. 
• Хамм, Ингрид; Wердинг, Мартин; Сеитз, Хелмут (3540681353). Демограпхиц Цханге ин Германy (8. изд.). Неw Yорк: Спрингер-Верлаг. ИСБН 2007. 
• Бергхахн, V. Р. (2004). Модерн Германy: Социетy, Ецономy анд Политицс ин тхе Тwентиетх Центурy (2. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521347483. 
• Јäхниг, Бернхарт; Биеwер, Лудwиг (1991). Клеинер Атлас зур деутсцхен Территориалгесцхицхте (2. изд.). Бонн: Културстифтунг дер Деутсцхен Вертриебенен. ИСБН 3885570963. 
• Дорнбусцх, Јоацхим; Анер, Еккехард (1997). Гроссер Атлас зур Wелтгесцхицхте. Браунсцхwеиг: Wестерманн. ИСБН 3075095206. 

Види још

• Њемачка
• Њемачке покрајине
• Попис градова у Њемачкој
• Немачки језик
• Немци
• Институције Савезне Републике Немачке

Вањске везе

Манхајм на Wикимедијиној остави

• Интернет презентација града
• Сателитске слике Манхајма и Лудвигсхафена: северни и јужни део