Маузолеј у Халикарнасу

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Модел Маузолеја, Миниатук, Истанбул.

Маузолеј у Халикарнасу (грч.: Μαυσωλεῖοおみくろんνにゅー τたうῆς Ἁλικαρνασσοῦ) је старовјековна гробница позната као једно од седам свјетских чуда.

Слично Великој пирамиди у Египту, и ово место представља гроб једног древног владара. Ипак, Маузолеј се разликује од пирамида по много чему - између осталог, лепота грађевине је та која је, више него њена величина, задивила милијуне људи од времена изградње па све до данас. Маузолеј се налази у граду Бодруму (у старогрчко доба Халикарнас), на обали Егејског мора, у југозападном дијелу данашње Турске.

Када су Перзијанци проширили свој древни империј обухвативши Мезопотамију, сјеверну Индију, Сирију, Египат и Малу Азију, њихов владар више није био у стању да управља без помоћи локалних управника или владара - сатрапа. Као и многе друге покрајине, краљевина Карија у западном делу Мале Азије (данас Турска) била је толико удаљена од перзијске престонице да је била прилично самостална. Од 377. до 353. године пне., каријски краљ Маузол преместио је своју пријестоницу у град Халикарнас. Пројекат гробнице за Маузола био је повјерен његовој жени и сестри Артемизији II и претпоставља се да је њена градња започела још за краљевог живота. Грађевина, прозвана Маузолеј, завршена је око 350. пне., три године након Маузолове смрти и годину дана након Артемизијине смрти.

Током 16 вјекова Маузолеј је опстајао у одличном стању све док снажан земљотрес није оштетио његов кров и колонаде (стубове). Почетком 15. вијека, витезови Св. Јована Малтешког окупирали су околину и сам Халикарнас и изградили огромни крсташки замак. Када су одлучили да га ојачају и утврде 1494. године, искористили су материјал од којег је био изграђен тада већ значајно оштећен Маузолеј. До 1522. године готово свака цигла из Маузолеја била је уклоњена и искоришћена за изградњу више разних грађевина. Данас, масивни крижарски замак и даље постоји у Бодруму, а обрађени камени и мраморни блокови Маузолеја се могу јасно уочити у структури његових зидова. Неке од скулптура из Маузолеја су сачуване, као и више унутрашњих мермерних декорација на којима је приказана битка између старих Грка и Амазонки. На самој локацији гдје се некада налазио Маузолеј данас се могу видети само остаци његових темеља.

Сама конструкција Маузолеја била је правокутна у основи, димензија 40 м x 30 м. Гробница и саркофаг израђени су од алабастера и украшени златом и постављени у централном делу Маузолеја, на уздигнутом подијуму поплочаном мермером и окруженом колонадама (стубовима) у јонском стилу. Колонаде су подупирале пирамидални кров такође украшен статуама и киповима. На врху крова налазила се статуа која је представљала кочије које су вукла четири коња. Укупна висина Маузолеја била је 45 м, од чега је централни подијум са гробницом био висок 20 м, 12 м су биле високе колонаде, 7 м пирамидални кров и 6 м статуа кочија на врху крова.

Финоћа грађевине није била само у његовој структури, већ и у декорацијама и статуама које су украшавале њену спољашњост на разним нивоима грађевине, од пода до самог крова. На грађевини се налазило неколико десетина статуа људи, лавова, коња и других животиња у природној величини и већих. Исклесали су их четири грчка скулптора - Бриаксос, Леохарес, Скопас и Тимотеус, при чему је сваки од њих украшавао по једну страну Маузолеја. Посебно место у историји припада овој грађевини не само због бројних статуа људи и животиња, већ и због чињенице да она није била посвећена ниједном од богова старе Грчке. Данас се по имену ове грађевине све велике и раскошне гробнице називају маузолејима.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]