Милисав Савић

Милисав Савић

Милисав Савић је српски прозни писац, књижевни историчар и преводилац.

Живот

Рођен је 15. 4. 1945. у Власову крај Рашке. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је с темом „Мемоарска проза о првом српском устанку“, а потом и докторирао с темом „Мемоарско-дневничка проза о српско-турским ратовима 1876-1878“.

Био је уредник „Студента“ (1968-70) и „Младости“ (1970-72), главни и одговорни уредник „Књижевни речи“ (1972-1977) и „Књижевних новина“ (1980-82). У издавачком предузећу „Просвета“ радио је од 1983. до 2004. године, најпре као главни и одговорни уредник а потом као директор. Био је председник Српске књижевне задруге 2000-2001. Обављао је дужност министра-саветника у Амбасади Србије и Црне Горе, односно Србије, у Риму од 2005. до 2008. године. Био је и предавач српскохрватског језика и југословенске књижевности на Лондонском универзитету (1987/88), Њујоршком државном универзитету у Олбанију (Албани, 1985/87), Универзитету у Фиренци (1990/92) и Универзитету у Лођу (1999/2000). Од 2010. до 2014. године био је редовни професор Државног универзитета у Новом Пазару.

Романи су му преведени на грчки, енглески, словеначки, македонски, бугарски, румунски. Аутор је лексикона „Ко је ко – писци из Југославије“ (1994). Објавио је више књига превода са енглеског и италијанског. Приредио је антологије савремене америчке приповетке „Психополис“ (1988), савремене аустралијске приповетке „Комуна те не жели“ (1990), „Савремена италијанска приповетка“ (1992), те „Модерну светску мини причу“ (са Снежаном Брајовић, 1993). Састављач је и антологије „Најлепше српске приче“ (избор, предговор, коментари, 1996).

За животно дело добио је следеће награде: Стефан Првовенчани (2008), Библиос (2009), Рамонда Сербика (2009), Милован Видаковић (2014), Витез српске књижевности (2015), Прстен Деспота Стефана Лазаревића (2019), Златни крст кнеза Лазара (2020). За целокупно приповедачко дело: Вељкова голубица (2012), Кочићева награда (2016). и Подрум Радовановић (2023).

Књиге приповедака

• „Бугарска барака“ (1969, награда листа „Младост“), "Бугарска барака са коментарима и прилозима", јубиларно издање (2019)
• „Младићи из Рашке“ (1977)
• „Ујак наше вароши“ (1977, Андрићева награда).
• Миднигхт траин фром Рашка, транслатед бз Рандалл А. Мајор (20029
• Yоунг мwн фром Рашка, транслатед бy Рандалл А. Мајор (2022)

Романи

• „Љубави Андрије Курандића“ (1972)
• „Топола на тераси“ (1985)
• „Ћуп комитског војводе“ (1990)
• „Хлеб и страх“ (1991, Нинова награда)
• "Ожиљци тишине“ (1996, Награда Мирослављево јеванђеље)
• „Принц и сербски списатељ“ (2008, Награда Лаза Костић)
• „Чварчић“ (2010)
• „Ла санс пареилле“ (2015, Награда Меша Селимовић, Награда Бора Станковић, Награда Вукове задужбине, Награда Стефан Митров Љубиша).
• "Ла санс пареилле", енглисх едитион, транслатед бy Персида Бошковић (2017)
• "Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији" (2018)
• Пепео, пена, шапат (2020)

Друга дела

• Књижевно-историјска студија „Устаничка проза“ (1985, награда Павле Бихаљи)
• „Сећање и рат“ (2009)
• „Долина српских краљева“, двојезично издање, на српском и енглеском (2014), награде Љубомир П. Ненадовић и Григорије Божовић.
• "Епска Србија" (2017)
• "Епиц Сербиа" (транслатед бy Јохн Wхите, 2017)
• Бандит и професор, интервјуи Милисава Савића, избор и предговор др Ана Стишовић Миловановић (2020)
• Терра Расциа (2022)

Мултижанровске књиге

• „Фуснота“ (1994)
• „30 плус 18“ (2005)
• „Римски дневник, приче и један роман“ (2008, Награда Душан Васиљев)
• „Љубавна писма и друге лекције“ (2013)
• „Мали глосар креативног писања“ (2015).
• "Шездесетосмаш" (2016)
• "Од Чампар бара до касине Валадије" (2018).
• Римски дневник (2023)
• Волети класике (2024)

Вањске везе

• Снежана Адамовић "Поетика Милисава Савића" (2009)
• Васа D. Михаиловицх "Милисав Савић", Дицтионарy оф литерарy биограпхy, но 353 (2009)
• Марија Караџић "Постмодерно писмо у дјелима Милисава Савића" (2014)
• Зборник радова о Милисаву Савућу (2011)
• Дводневни научни скуп о књижевном делу Милисава Савића („Политика“, 19. јун 2011)
• Ана Стишовић Миловановић: "Књиге за Људмилу: постмодерни романи Милисава Савића" (2018)
• Стојан Богдановић "Кривац је M. С," (2021)