Организација Тодт

Заточеници логора Сајмиште, које је Организација Тот користила као ропску радну снагу. Према сећањима преживелих, од исцрпљености, дифтерије и тортуре дневно је умирало и до 20-30 заробљеника, који су сахрањивани у масовним гробницама. Сматра се да је у „филијалама“ Организације Тот (логору на Ушћу и на ади Острово) живот изгубило укупно 2.248 заточеника.

Организација Тот (нем. Органисатион Тодт, ОТ) је била немачка војно-цивилна грађевинска организација која се користила принудним радом на окупираним територијама. Име је добила име по свом оснивачу Фрицу Тоту, инжењеру и високом нацистичком званичнику. Ова организација је била заслужна за велики број грађевинских пројеката у Немачкој пре и током Другог светског рата, као и на окупираним територијама од Француске до Совјетског Савеза.

Непосредно по доласку нациста на власт у Немачкој, започео је процес јачања војно-инжењерске организације задужене за велике пројекте изградње земље, која је временом преузимала све значајнију функцију у ратној индустрији. Организација је у годинама пред избијање рата регрутовала је преко 1.700.000 Немаца у војно-цивилним пословима. Представљала је веома важну карику у ланцу принудног рада. По начину организације, хијерархизације, па чак и саме репрезентације, односно начину обележавања ранга и позиције својих припадника, ОТ се готово није разликовала од устројства војске, за коју је временом све више радила.

Пошто је њен оснивач погинуо у авионској несрећи 1942. године, централна личност је постао Алберт Шпер. Током наредне две године Организација је запошљавала готово милион и по људи, при чему је проценат стране радне снаге, а посебно ратних заробљеника стално растао. Они су били ангажовани на пословима утврђивања војних објеката, као и на пољопривредним добрима. На окупираним територијама ОТ је радила на пројектима изградње великих објеката. Присилни рад је у ратним годинама постао основ привредне производње и стога је позиција ове организације била од изузетног значаја.

Напомена

• Садржај чланка је преузет из публикације Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941–44. Архивирано 2014-12-17 на Wаyбацк Мацхине-у објављене под Цреативе Цоммонс лиценцом.