Пероноспора
| Винова лоза | |
|---|---|
| |
| Нападнути лист винове лозе | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Цхромалвеолата |
| Кољено: | Хетероконта |
| Разред: | Алгашице |
| Ред: | Пероноспоралес |
| Породица: | Пероноспорацеае |
| Род: | Пласмопара |
| Врста: | П. витицола |
| Двојни назив | |
| Пласмопара витицола (Берк. & M.А. Цуртис) Берл. & Де Тони, (1888)[1] | |
| Синоними | |
|
Ботрyтис витицола Берк. & M.А. Цуртис, (1848)
| |
Пероноспора (латински: Пласмопара витицола[1]) или пламењача је болест винове лозе коју узрокује истоимена гљивица.
Пероноспора спада међу најштетније болести у виноградарству свијета.[2]Европска лоза (витис винифера), односно племенита лоза неће донијети урод ако се не заштити од пероноспоре.[3]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Пероноспора је болест пренесена у Европу (Француску) око 1874. из Сјеверне Америке.и то подлогама које су се користиле за размножавање европске врсте лозе (Витис винифера). Прве појаве те болести на источној обали Јадрана запажене су 1882. [2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Предувјети за ширење ове болести наступају у прољеће кад лоза потјера и кад падне довољно кише, и ако је довољно топло да ооспоре пероноспоре проклију.[3]Наиме Гљивице презимљује у отпалом лишћу у облику ооспора, оне су отпорне на хладноћу, влагу и сушу. Током зиме лишће се распадне те се ооспоре нађу слободне на тлу винограда.[3] Идеални увјети за ширење пероноспоре обично настују средином маја и трају до 15. јуна, кад су температуре тла изнад 8 °Ц и трају минимално 24 сата, уз оборине и влагу на листу у трајању од минимално 4 до 6 сати[3], те да је листић лозе нарастао од 5 до 10 цм.
Пероноспора се појављује на свим органима лозе. Карактеристичнији симптоми болести појављају се на лишћу, цвијетовима и гроздовима. Први знаци болести виде се на листовима, као прозирне пјеге, зване - "уљасте пјеге". Унутар тих пјега, с доње стране листа, за влажног времена, ствара се бјеличаста паперјаста превлака, која представља најјаснији симптом пероноспоре. У каснијој фази заражени дијелови врло брзо потамне и сасуше се. Код гроздова се пероноспора појављује од заметања па до шарања бобица. Обољеле младе бобице, као и њихове петељке, покривају се бјеличастим паперјем, у каснијој фази заражене бобице, мијењају боју у плавичасту а затим потамне, смежурају се и сасуше.[2]
Данас се успјешна заштита од пероноспоре проводи прскањем заштитних средстава - превентивним и систеничним фунгицидима.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Специес Фунгорум” (енглески). Специес Фунгорум. Приступљено 18. 11. 2014.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Пероноспора, пламењача винове лозе (Пласмопара витицола)” (хрватски). Виноградарство. Архивирано из оригинала на датум 2015-12-23. Приступљено 18. 11. 2014.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Иван Прибанић. „Пероноспора(Пласмопора витицола, Пламењача)” (хрватски). Биликум. Приступљено 18. 11. 2014.[мртав линк]
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Пероноспора, пламењача винове лозе Архивирано 2015-12-23 на Wаyбацк Мацхине-у (sh)
- Специес Фунгорум (en)