Петар Крешимир IV

Петар Крешимир IV био је хрватски краљ који је владао од 1058. до 1074. године и током чије владавине Хрватска поновно остварује пуну независност (од 1018 је формално била бизантски вазал), али који је такођер познат и као братоубојица.

Хрватско краљевство је због међусобних сукоба Држиславових синова јако ослабило. Краљ Стјепан I започео је с обновом коју је успјешно довршио његов син Петар Крешимир IV, један од најзнаменитијих хрватских владара, који је обновио снагу старог краљевства и остварио снажно јединство хрватске државе.

Бизант који је тада ратовао у Азији с [Турцима-Селџуцима, а у јужној Италији с Норманима, уступио је краљу Крешимиру IV далматинске градове и отоке. Петар Крешимир IV тада није узео наслов царског проконзула или епарха, те је тако тим лукавим дипломатским потезом остварио сан хрватских владара да се далматински градови и отоци споје с хрватском државом на сјеверу. Отада "регнум Далматиае ет Цхроатиае" није био само формални наслов, него је означавао јединствени политичко-управни териториј.

Да би чвршће везао далматинске градове за своју државу, Крешимир IV оставио је самосталност градским управама и обвезао се засебним исправама да ће им поштовати слободу и стара права како их је прије затекао. Пристао је на још неке друге обвезе, као што су: потврда по канонским прописима изабраног бискупа, слободно судовање и трговање. Градови су се пак обвезали краљу Крешимиру IV да ће му давати једну трећину од лучких прихода, "данак мира" и да ће га помагати својим бродовљем уколико дође до рата.

Градски су приходи јачали Крешимирову власт, коју је он још више учвршћивао потицањем развоја хрватских градова Биограда, Карина, Скрадина, Шибеника и Нина, те оснивањем бројних самостана и даривањем земљишних посједа Цркви. Тако је и 1066. издао повластицу самостану св. Марије у Задру, у којему је утемељитељица и прва опатица била Чика из рода Мадијеваца, његова полусестра. Тај је самостан важан како у хрватској културној баштини, тако и за одржавање хрватског значаја Задра, за којим је било сталних млетачких и касније талијанских присвајања.

Због свих тих великих промјена, којима му је државне границе "свемогући Бог проширио на копну и мору" (qуиа Деус омнипотенс терра мариqуе нострум пролунгавит регнум), одлучио је Петар Крешимир IV изразити своју захвалност у Нину 1069. даровањем отока Мауна самостану св. Кршевана у Задру. У даровници пригодом тог догађаја Крешимир IV је истакнуо да је то "наш властити оток што лежи на нашем далматинском мору" (нострам проприам инсулам ин ностро Далматицо мари ситам, qуе воцатур Мауни).

Године 1071. код Манзикерта Турци-Селџуци задали су тежак ударац Бизанту, па су то покушали устанком искористити Бугари и Дукљани, којима су се придружили и Хрвати. Бизант је успио успркос великим неприликама и невољама разбити устанак и, након што су врло брзо средили Бугаре, одлучили су средити рачуне и с Крешимиром IV. Тако је нормански кнез Амико присташа Бизанта, навалио с мора, те је поткрај травња и почетком свибња 1074. године опсједао Раб али без успјеха. Међутим некако су успјели заробити краља Крешимира IV на непознатом мјесту, па је тако дошло до нагодбе по којој су градови Сплит, Трогир, Задар, Биоград и Нин уступљени Норманима. Нормане су већ идуће године протјерали Млечани, када је краљ Крешимир IV већ био мртав.

Године 1075. краљ Петар Крешимир IV покопан је у цркви св. Стјепана, гдје су биле гробнице хрватских кнезова и краљева. Турци су касније цркву св. Стјепана разорили, редовнике који су чували гробове протјерали, а гробнице уништили.

Како Петар Крешимир IV није имао дјеце, па га је наследио рођак Дмитар Звонимир дотадашњи владар Славоније под угарском заштитом.

Вањски линкови

2 слике Петра Крешимира IV, аутор је Кристиан Крековић: [1], [2]

Претходник:	Петар Крешимир IV (1058–1074)	Насљедник:
Стјепан I (1030–1058)	Петар Крешимир IV (1058–1074)	Дмитар Звонимир (1075–1089)