Петар Свачић
![](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Oton_Ivekovic%2C_Smrt_kralja_Petra_Svacica_u_Gori_Gvozdu_1097_god.jpg/350px-Oton_Ivekovic%2C_Smrt_kralja_Petra_Svacica_u_Gori_Gvozdu_1097_god.jpg)
Петар Свачић хрватски краљ, владао је од 1093. до 1097. године.
Краљ Петар је наводно владао од 1093. године. Познат је још и као Петар Свачић (или Сначић). Међутим, нема никаквих доказа да је Петар био члан обитељске лозе Свачића, него је то посљедица неосноване тврдње једног хрватског хисторичара из друге половице 19. стољећа.
Краљ Петар столовао је у Книну и претпоставља се да је у његовој власти била стара језгра хрватске државе, значи без далматинских градова и подручја између Саве и Драве. Засигурно никад није окруњен за краља јер се Звонимирова круна налазила у рукама сплитског надбискупа Ловре, који је умро 1099. године (надбискуп од 1059-1099).
Након смрти угарског краља 1095. на његово пријестоље долази Ладиславов најстарији синовац Коломан, који је након помирбе с папом Урбаном II. кренуо у војни поход на Хрватску.
Поткрај априла односно почетком маја год. 1097. на сјеверном подножју Гвозда дошло је до битке, у којој је краљ Петар изгубио живот на бојишту, и тако остао запамћен као посљедњи хрватски краљ "народне крви". У спомен на несретног хрватског јунака планина дотада називана Гвозд назива се Петров гвозд односно Петрова гора.
Петар Свачић у умјетности
[уреди | уреди извор]- осликан је у дјелима сликара Отона Ивековића;
- композитор Јосип Мандић компоновао је 1903. оперу "Петар Свачић".
Претходник: | Петар Свачић (1093-1097) | Насљедник: |
Стјепан II. (1089-1091) | Коломан (1102-1116), унија с Угарском |