Пицо

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пицо
Илха до Пицо
Рељефна карта Пица
Подаци
Локација Атлантски оцеан
Архипелаг Азори
Координате 38°28′19″Н28°51′50″W
Држава  Португал
Главно насеље Мадалена
Површина 447 км²
Број становника 14.806
Панорама Пица

Пицо (португалски: Илха до Пицо) је оток у средишту португалског архипелага Азори у Атланском оцеану, познат по истоименом вулкану Понта до Пицо, који је највиша планина у Португалу, али и највиши врх средњоатланског гребена.

Често га зову и Илха Прета ("Црни оток"), како га је назвао португалски пјесник Раул Брандãо, због црног вулканског тла који је погодан за пољопривреду. Виноградски крајолик Пицоа је уписан на УНЕСЦОпопис мјеста свјетске баштине у Еуропи 2004. године.

Географија

[уреди | уреди извор]
Дио отока испод вулкана Пицо обавијеног облацима
Вулканско гребење код Сãо Роqуе до Пицо

Оток Пицо се налази 17.5 км јужно од отока Сãо Јорге и само 7 км источно од Фаиала, у подручју које се назива "Трокут" (о Триангуло). Оток је дуг 46, а на најширем дијелу широк 16 км. Уз највишу точку Азора и Португала, вулкан Пицо, налазе се и други купасти згасли вулкани и њихови кратери, неки испуњени језерима. Геоморфолошки, оток се састоји из три дијела:

  • Вулкан Топо на југоисточној обали је древни вулкан који су уништили ерозија и клизишта.
  • Равница Ацхада се простире од вулкана Топо, од сјеверозапада према југоистоку, а састоји се од куполастих гомила лаве и бријегова, прекривених шумом и густим грмљем, те кратера испуњених језерима.
  • Вулкан Пицо се налази на западном дијелу отока и има висину 2341 метар, а око њега се налазе радијално распоређени куполасте гомиле лаве и планинско гребење.

Вулкански крајолик настао је у три фазе, прва око 35-300.000 млијуна година (Топо), друга око 230.000 милијуна година (Ацхада) и најновији вулкански комплекс Мадалена (Пицо). Посљедња ерупција, подморска уз сјеверну обалу (Санта Лузиа), догодио се 1963. године, а забиљежене су још четири у 16. и 18. стољећу.

Главна насеља на отоку су Мадалена, Сãо Роqуе до Пицо и Лајес до Пицо, који укупно броје 15.761 становника.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Након што су Португалци на оток донијели прва крда стоке у првој половици 15. стољећа, прве колоније су настале око 1460. године и припадале су под капетанију на отоку Фаиал. Прво насеље је било Лајес, а потом Сãо Роqуе 1542. године. Први насељеници су се бавили култивацијом отока и експлоатацијом пигмената од биљака Исатис тинцториа, но убрзо је захваљујући плодном вулканском тлу, загосподарило винарство. Год. 1723. Мадалена, која је господарски била повезана с луком Фаилом и у којој је живила већина земљопосједника и винара, је добила статус града. Вино Верделхо је убрзо постало свјетски славно и могло се наћи од Америке до Енглеске, па чак и на столу руског Цара. Но, ширењем филоксере у 19. стољећу, која је уништила многе винограде на отоку, наступила је господарска криза која је потрајала до 20. стољећа. Китолов, који су први донијели амерички китоловци у 18. стољећу, је до 1970их постао главном индустријском граном на отоку.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Виноградски крајолик Пицоа
Свјетска баштинаУНЕСЦО
 Португал
Регистриран:2004. (28. засједање)
Врста:Културно добро
Мјерило:иии, в
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Виноградски крајолик Пицоа (португалски: Паисагем да Цултура да Винха да Илха до Пицо) је виноградско подручје које је подијељено на четвртасте посједе (цурраис) који су одвојени зидовима (паредес или муринхос) од базалтног вулканског камења спојени жбуком. Винарство на отоку датира од 15. стољећа, а 987 хектара винограда уписани су на УНЕСЦОв попис мјеста свјетске баштине у Еуропи као примјер изванредног комплекса поља, винских подрума, цркви и лука, већином из 19. стољећа; крајолик изванредне љепоте који су начинили људи, који је некада био веома раширена пракса, а који се више нигдје не прави[1].

  1. Крајолик винограда на Пицоу на страницама португалског министарства културе (en)

Вањске везе

[уреди | уреди извор]