Простаноид
Простаноид је подкласа еикозаноида која обухвата: простагландине (посреднике инфламаторних и анафилактичких реакција), тромбоксане (посреднике вазоконстрикције) и простациклине (активне у резолуционој фази инфламације).[1]
Биосинтеза
[уреди | уреди извор]
Циклооксигеназа (ЦОX) катализује конверзију слободних есенцијалних масних киселина у простаноиде путем двостепеног процеса. У првом степену, два молекула О2 се додају као две пероксидне везе и петочлани угљенични прстен се формира близо средине ланце масне киселине. Тиме се формира краткотрајни, нестабилни интермедијар простагландин Г (ПГГ). Једна од пероксидних веза губи један кисеоник, формирајући ПГХ. Сви други простаноиди настају из ПГХ (нпр. ПГХ1, ПГХ2, и ПГХ3).
Слика показује како се ПГХ2 (дериват арахидонске киселине) конвертује:
- ПГЕ синтазом у ПГЕ (који се даље конвертује у ПГФ)
- ПГД синтазом у ПГД
- Простациклин синтазом у простациклин (ПГИ2)
- Тромбоксан синтазом у тромбоксане
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0.