Протеолиза

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Протеолиза је разлагање протеина у мање полипептиде или аминокиселине. До тога генерално долази путем хидролизе пептидне везе, и то се најчешће остварује посредством ћелијских ензима званих протеазе.[1] До тога исто тако може доћи путем интрамолекулског варења, као и путем неензиматских метода као што је дејство минералних киселина и топлоте.

Протеолиза у организмима има мноштво намена. На пример, дигестивни ензими разлажу протеине из хране да би се обезбедиле аминокиселине за организам, док протеолитичка модификација полипептидног ланца након његове синтезе може да буде неопходна за формирање активног протеина. Протеолиза је такође важна у регулацији неких физиолошких и ћелијских процеса, као и за спречавање акумулације нежељених или абнормалних протеина у ћелијама.

Посттранслационе протеолитичке модификације

[уреди | уреди извор]

Ограничена протеолиза полипептида током или након транслације при синтези протеина се често јавља код многих протеина. То може да обухвати уклањање Н-терминусног метионина, сигналног пептида, и/или конверзију неактивног протеина у активан. Прекурзор крајње функционалне форме протеина се назива пропротеин. Пропротеини могу иницијално да буду синтетисани као препропротеини. На пример, албумин се прво синтетише као препроалбумин и садржи неодвојени сигнални пептид. Из њега се формира проалбумин након одвајања сигналног пептида, и даљим одвајањем Н-терминалног пропептида са 6 остатака настаје крајњи протеин.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0. 
  2. Тхомас Е Цреигхтон (1993). Протеинс: Струцтурес анд Молецулар Пропертиес (2нд изд.). W Х Фрееман анд Цомпанy. стр. 78–86. ИСБН 0-7167-2317-4. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]