Протеолиза
Протеолиза је разлагање протеина у мање полипептиде или аминокиселине. До тога генерално долази путем хидролизе пептидне везе, и то се најчешће остварује посредством ћелијских ензима званих протеазе.[1] До тога исто тако може доћи путем интрамолекулског варења, као и путем неензиматских метода као што је дејство минералних киселина и топлоте.
Протеолиза у организмима има мноштво намена. На пример, дигестивни ензими разлажу протеине из хране да би се обезбедиле аминокиселине за организам, док протеолитичка модификација полипептидног ланца након његове синтезе може да буде неопходна за формирање активног протеина. Протеолиза је такође важна у регулацији неких физиолошких и ћелијских процеса, као и за спречавање акумулације нежељених или абнормалних протеина у ћелијама.
Посттранслационе протеолитичке модификације
[уреди | уреди извор]Ограничена протеолиза полипептида током или након транслације при синтези протеина се често јавља код многих протеина. То може да обухвати уклањање Н-терминусног метионина, сигналног пептида, и/или конверзију неактивног протеина у активан. Прекурзор крајње функционалне форме протеина се назива пропротеин. Пропротеини могу иницијално да буду синтетисани као препропротеини. На пример, албумин се прво синтетише као препроалбумин и садржи неодвојени сигнални пептид. Из њега се формира проалбумин након одвајања сигналног пептида, и даљим одвајањем Н-терминалног пропептида са 6 остатака настаје крајњи протеин.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0.
- ↑ Тхомас Е Цреигхтон (1993). Протеинс: Струцтурес анд Молецулар Пропертиес (2нд изд.). W Х Фрееман анд Цомпанy. стр. 78–86. ИСБН 0-7167-2317-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ницхолас C. Прице, Леwис Стевенс (1999). Фундаменталс оф Ензyмологy: Тхе Целл анд Молецулар Биологy оф Цаталyтиц Протеинс (Тхирд изд.). УСА: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 019850229X.
- Ериц Ј. Тооне (2006). Адванцес ин Ензyмологy анд Релатед Ареас оф Молецулар Биологy, Протеин Еволутион (Волуме 75 изд.). Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0471205036.
- Бранден C, Тоозе Ј.. Интродуцтион то Протеин Струцтуре. Неw Yорк, НY: Гарланд Публисхинг. ИСБН: 0-8153-2305-0.
- Ирwин Х. Сегел. Ензyме Кинетицс: Бехавиор анд Аналyсис оф Рапид Еqуилибриум анд Стеадy-Стате Ензyме Сyстемс (Боок 44 изд.). Wилеy Цлассицс Либрарy. ИСБН 0471303097.
- Роберт А. Цопеланд (2013). Евалуатион оф Ензyме Инхибиторс ин Друг Дисцоверy: А Гуиде фор Медицинал Цхемистс анд Пхармацологистс (2нд изд.). Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 111848813X.
- Герхард Мицхал, Диетмар Сцхомбург (2012). Биоцхемицал Патхwаyс: Ан Атлас оф Биоцхемистрy анд Молецулар Биологy (2нд изд.). Wилеy. ИСБН 0470146842.
Повезано
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Протеолyсис у речнику еМедицине
- Протеолyсис МАП фром Центер он Протеолyтиц Патхwаyс Архивирано 2008-11-21 на Wаyбацк Мацхине-у