Пушење
За остала значења, види Пушење (разврставање).
Пушење у најширем смислу означава активност оралног удисања дима биљки које се користе за ту намену (дуван, марихуана, опијум), а људи који пуше називају се пушачима. Пушачи конзумирају (пуше) цигарете, цигаре, луле и наргиле. У ужем, односно најчешћем, смислу се под тиме подразумева пушење дувана.Извор мр.др.доц.прим Авдиц Адис
Опште
[уреди | уреди извор]Пушење се изводи тако што се један крај цигарете/цигаре запали и по запаљењу он тиња а са друге стране се дим увлачи-удише у уста. Неки пушачи дим цигарета увлаче-удишу у плућа док други "пућкају" (дим не иде даље од усне дупље). Код луле или наргила дуван се ставља у за то предвиђено место сабије ручно и запали. Наргиле и луле се пућкају. Код наргила дим пролази кроз воду и тиме се хлади.
За пушење поједини пушачи користе муштикле, надајући се да се део никотина и катрана из дуванског дима задржава у њима, те да тако умањују штетно дејство дувана на здравље. Неке муштикле чак имају и филтре који су намењени задржавању дела отровних материја.
Историја
[уреди | уреди извор]Пушење је међу разним староамеричким културама било уобичајено и у првом је реду имало обредно значење. Први подаци о пушењу записани су у дневнику Кристофора Колумба 6. студенога 1492. године гдје је описано како Индијанци мотају лист духана и пале га с једне стране, а с друге увлаче дим у плућа те га потом издишу. Први пушачи у Европи су Колумбови морнари, а Шпањолци први Еуропљани који 1595. године узгајају духан у својим прекоморским колонијама те га увозе у Европу под именом Ťтобаццоť. У раздобљу од 1600. - 1700. године, пушење се проширило Европом.[1]
Зашто се постаје пушач
[уреди | уреди извор]Разлога има више, од доказивања себи и околини да је одрасла особа, преко интензивне рекламе, из ината, из радозналости, зато што је то забрањено. Једна од психолошких одлика је и тзв. орална фиксација до које долази у дјетињству која се касније компензира кроз пушење. На овај начин особа запошљава руке са којима не знају шта да ради. Неки мисле да им цигарета у устима даје сличност са глумцем са великог екрана.
Навика која се брзо стиче и штетне последице, кашаљ, финансијски трошак, зависност брзо отрезне зависника, али је тада већ обично навика већ стечена и тешко се оставља пушење.
Пушење је (поред алкохола) и задовољство а и најчешћи начин да се превазиђе стрес. Цигарета се пали нарочито после обављених задовољстава као што је нпр добар ручак али има и других.
Најпознатији пушачи
[уреди | уреди извор]Нажалост неки људи су познати по томе што пуше. Најпознатији пушач јесте Блажо Мијатовић, који је познат зато што пуши од ране младости. Неки извори кажу да пуши чак 13 цигара на сат. Веома жалосно да такви проспекти за мобилне легенде се навуку на цигарете некога учине познатим а у стварности изазивају опасне боелсти и фаталне су по здравље човјека.
Економски аспекти
[уреди | уреди извор]Држава од продаје цигарета преко наплате пореза има значајне приходе. Фабрике дувана такође запошљавају не мали број радника. Пољопривредници који производе дуван су због тога потпомогнути како од Државе тако и од дуванске индустрије.
У задње време због штетних последица, болести пре свега Држава (читај народ) има и штетних последица. Лечење оболелих је све скупље и пред тиме се не могу затварати очи.
Пушење и право
[уреди | уреди извор]У Србији је забрањено пушење у затвореним просторијама ("Службени гласник РС број 16/95) а Законом о изменама закона којима су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје ("Службени гласник РС број 101/2005) ове казне су значајно повећане.
Закон о дувану је прецизан:
Забрањује се произвођачима дувана да ставе у промет резани или на други начин уситњени дуван (необрађени дуван).
Забрањује се продаја цигарета и других дуванских производа малолетним лицима.
Стетност пусења
[уреди | уреди извор]
Пушење је штетно по здравље. Према Закону о дувану Републике Србије, члан 77, произвођачи дуванских производа за пушење дужни су да на паковањима својих производа крупно штампају једно од следећих једанаест упозорења: "Пушење изазива рак плућа, рак усне, рак језика, рак гласних жица. Пушачи ризикују да оболе од рака једњака, рака желуца, рака грлића материце, рака бешике и др. Пушачи чешће болују од акутних и хроничних болести дисајних органа. Деца пушача чешће болују од астме, упале грла и средњег уха. Пушење изазива срчани и мождани удар. Пушење изазива болести крвних судова као што су "пушачка нога" и импотенција. Желите бебу? Труднице које пуше ризикују да изгубе бебу или оштете њено здравље. Желите бебу? Пушење неповољно утиче на плодност код мушкараца и жена. Деца се угледају на Вас! Деца пушача и сама чешће постају пушачи. Пушење изазива зависност! Потражите стручну помоћ за одвикавање. Пушење нарушава изглед и здравље Ваших зуба, коже, косе, ноктију и др."[2]
Јутарња "сеанса" сваког пушача је дуготрајни кашаљ. У Америци је израчунато колико коштају (њихово лечење) оболели од рака па је пре десетак година покренута интензивна кампања одвикавања од пушења. Донети су закони о забрани пушења у многим затвореним просторијама па чак и по кафанама. На пушаче се гледа као кужне зависнике. Ова кампања је дала веома добре резултате у смислу смањења броја пушача... али према неким подацима резултати америчке борбе против пушења су неадекватни, што се делимично може објаснити да висок проценат обољевања не зависи само од пушења већ и од начина живота (стрес, недовољно кретања, алкохол, брза храна, гојазност која није позната у том обиму у другим деловима света и др.)
Постоји тзв и "секундарно пушење" тј. особе које не пуше, ако много времена проводе у затвореним просторијама са пушачима, готово у истом обиму су изложени ризицима обољевања од истих обољења као и пушачи.
Одвикавање
[уреди | уреди извор]За одвикавање је потребна одлука и јака воља. Ипак постоје и помагала у виду пастила које се сисају те фластера са екстрактом никотина који се лепе на тело. Преко коже се инфилтрира никотин па је пушачу лакше да преброди "пушачку кризу".
Сумња се да се данас у цигарете додају састојци који поред никотина изазивају зависност. Те пушачка криза траје много дуже него што би требало да буде да је само никотин у питању.
Многи се тешко одлучују на овај корак јер се боје наглог добијања у тежини, што није истина.
Према неким другим изворима одвикавање се најбоље изводи одлуком о дану када ће се прекинути са пушењем. Будући непушач данима пре дана "D" треба себе да убеђује да то може.
Подршка околине исто игра велику улогу код одвикавања. Упутите своје ближње у свој наум и осигурајте њихову подршку. Они неће пушити пред вама, и охрабриват ће вас да издржите. Тако ће вам бити лакше када се нађете у ситуацији да сте окружени пушачима и пожелите запалити. [3]
Хемикалије које користи дуванска индустрија
[уреди | уреди извор]Према др Петру Бојовићу из института "Батут"[недостаје референца] дуванска индустрија користи следеће, отровне, материјале у поступку производње цигарета:
- Сумпор - ради добијања интензивне жуте боје дувана
- Препарате на бази олова - за корекцију укуса цигарете
- Антифриз - ради постизања баланса влаге у цигаретама
- Титан диоксид - да би пепео био што бељи
- Азбестна влакна да се пепео не би крунио
- Радиоактивни полонијум 210 у поступку узгајивања дувана, да би се повећали приноси.
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-24. Приступљено 2011-06-26.
- ↑ http://www.consumer.org.yu/index.htm?http://www.consumer.org.yu/propisi/republika/duvan.htm[мртав линк]
- ↑ http://www.kakopedija.com/zdravlje-i-lecenje/tretmani-i-samopomoc/kako-ostaviti-cigarete
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Остали пројекти
 | У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Смокинг |