Разави Хорасан

Разави Хорасан (fa) خراسان رضوی
Положај Разави Хорасана у Ирану
Иранска покрајина
Сједиште	Машхад
• број округа	28
• број опћина	62
• број насеља	221 • 66 градова • 155 сеоских агл.
Језици	перзијски, курдски, туркменски
Површина	118.854 км² (на 5. мјесту)
Становништво
• укупно (2006.)	5,593.079 (на 2. мјесту)
• густоћа	47,1 ст./км² (на 17. мјесту)
Поштански број	93xxx-xxxxx, 94xxx-xxxxx, 95xxx-xxxxx, 96xxx-xxxxx
Позивни број	511, 512, 528, 529, 531, 532, 535, 551, 552, 571, 572, 581 и 582
Регистарска ознака	12, 32 и 42
ИСО 3166-2	ИР-30
Временска зона	ИРСТ (УТЦ+3:30)
• љетно (ДСТ)	ИРДТ (УТЦ+4:30)
Wеб страница	www.кхорасан.ир
Окрузи Разави Хорасана

Разави Хорасан (перз. خراسان رضوی; Хорāсāн-е Разави, пуним именом استان خراسان رضوی; Остāн-е Хорāсāн-е Разави) једна је од 31 иранске покрајине. Смјештена је на сјевероистоку земље, а омеђена је Јужним Хорасаном и Јаздском покрајином на југу, Семнанском покрајином на западу, Сјеверним Хорасаном на сјеверозападу, те Туркменистаном на сјеверу и Афганистаном на истоку. Разави Хорасан има површину од 118.854 км², а према попису становништва из 2006. године у покрајини је живјело 5.593.079 становника. Сједиште покрајине је велеград Машхад.

Административна подјела

Покрајина Разави Хорасан службено је настала 2004. године подјелом старе покрајине Хорасан на Јужни и Сјеверни Хорасан који су именовани према странама свијета, односно сам Разави Хорасан који је назван према шијитском имаму Рези. Главни град покрајине Машхад други је највећи град у Ирану, а статус покрајинског сједишта имао је и прије подјеле старе покрајине. Разави Хорасан првотно је био подјељен на 19 округа и 62 опћине у којима је било укупно 221 насеља (66 градова и 155 сеоских агломерација), но 2007. године три округа (Бошруја, Фирдус и Сарајан) придодана су Јужном Хорасану, а сам број округа је 2013. године порастао на 28:

Бр.	Округ	Површина	Становништво
1.	Машхадски округ	9445 км²	2.817.341
2.	Сарахшки округ	5472 км²	87.442
3.	Торбатџамски округ	8166 км²	24.445
4.	Тајбадски округ	4756 км²	127.679
5.	Хвафски округ	9797 км²	110.378
6.	Гонабадски округ	10.287 км²	110.135
7.	Баџестански округ	4815 км²	30.342
8.	Бардаскански округ	7664 км²	65.393
9.	Сабзеварски округ	12.429 км²	319.893
10.	Џогатајски округ	1692 км²	46.782
11.	Џовајински округ	1721 км²	50.134
12.	Туркапско-шандишки округ	1005 км²	51.009
13.	Фирушки округ	1605 км²	45.166
14.	Кучански округ	3810 км²	153.463
15.	Даргашки округ	3957 км²	73.603
16.	Калатски округ	3276 км²	40.667
17.	Ченарански округ	3350 км²	93.708
18.	Нишапурски округ	8836 км²	411.235
19.	Халилабадски округ	1137 км²	45.008
20.	Кашмарски округ	3350 км²	149.000
21.	Торбатхејдаријски округ	6319 км²	243.051
22.	Махвелатски округ	3061 км²	45.205
23.	Раштхварски округ	4360 км²	55.269
24.	Бахаршки округ	н. д.	53.528
25.	Завски округ	2437 км²	67.000
26.	Фаримански округ	3325 км²	77.555
27.	Даварзански округ	2461 км²	30.000
28.	Хошапски округ	1886 км²	37.914

Географија

Разави Хорасан заузима приближно 7,8% укупне површине Ирана и пета је највећа покрајина у земљи (након Систана и Балучистана, Керманске покрајине, Фарса и Јаздске покрајине). Разави Хорасан има важан стратешки положај с обзиром да се у ширем смислу налази на граници Централне и Јужне Азије, односно у ужем смислу представља политичку тромеђу Ирана, Афганистана и Туркменистана. Захваљујући тим географским факторима шира регија Хорасана била је важном станицом на Путу свиле који је спајао Далеки Исток са Западним свијетом.

Рељеф покрајине оквирно се може подијелити на планински сјевер с плодним долинама, те равничарске крајеве на југу погодне за пољопривреду и сточарство. Дијелове сјеверних подручја такођер карактеризирају суптропске степе, док се на југу налазе и полупустиње као и источни огранци Дашт-е Кавира (Велике слане пустиње). Највећи градови покрајине попут Машхада, Нишапура, Сабзевара и Фаримана смјештени су на сјеверу Разави Хорасана. Највиша точка покрајине је врх планине Биналуд (3211 м), а најнижом се сматра низинско подручје на сјеверу округа Сарахс односно иранско-туркменистанској граници (око 300 м н. м.).

Значајније планине у Разави Хорасану су Копет-Даг, Биналуд, Џагатај и Хизармасџид. Копет-Даг на крајњем сјеверу наставак је планинског масива Алборз који се у смјеру сјеверозапад-југоисток протеже већим дијелом сјеверног Ирана све до западног Афганистана. Између Нишапура и Машхада смјештена је Биналуд, највиша планина у покрајини на њој се налазе три врха изнад 3000 м: Ширбад, Флиск и Квачгир. Сусједна плаина Биналуду је Хизармасџид („Тисућу џамија”) који је познат по разноликости биљних и животињских врста. Планина Џагатај налази се на сјеверозападу покрајине, а названа је према Џагатај-кану, сину монголског освајача Џингис-кана. Положај ових планина значајно утјече на климу и снабдијевање локалних водотока, односно пољопривреду и водоопскрбу о којима овиси становништво покрајине. Највеће ријеке у Разави Хорасану су Атрак на сјеверозападу који извире у околици Кучана, те Харируд који дијелом твори природну државну границу с Афганистаном.

• 
  Зелени крајолик у околици Машхада
• 
  Пулупустињски крајолик јужно од Машхада
• 
  Водопад од 40 м у близини села Ахламад подно Биналуда
• 
  Биналуд (3211 м), највиша планина у покрајини

Клима

Разави Хорасан смјештен је у сјеверном умјереном појасу и има промјењиву климу. Због географских и рељефних фактора температура расте од сјевера према југу, док истовремено опада количина оборина. Примјерице, на планинским подручјима Копет-Дага, Биналуда, Џагатаја и Хизармасџида количина оборина креће се између 500 и 700 мм односно између 300 и 400 мм у околним градовима ниже надморске висине, док у сухим подручјима на југу покрајине опада испод 150 мм.

Покрајина се оквирно може подијелити на четири климатске зоне:

• Хладна планинска клима - карактеристична је за подручја високе надморске висине, нпр. планине Копет-Даг, Биналуд, Џагатај и Хизармасџид.
• Умјерена континентална клима - подразумијева градове и околице просјечне надморске висине у сјеверном дијелу покрајине, нпр. Боџнорд, Кучан, Ширван, Машхад, итд.
• Полусуха умјерена клима - налазимо је у равничарским дијеловима у средишту покрајине, нпр. градови Бирџанд, Гонабад, итд.
• Врућа суха клима - обухваћа искључиво јужна и југоисточна подручја односно приближно половицу покрајине.

Флора и фауна

Разави Хорасан највеће је свјетско станиште перзијских леопарда (Пантхера пардус саxицолор)

Захваљујући разноликој клими односно географским факторима као и снијегу с планина који отапањем ствара већи број релативно кратких ријека, Разави Хорасана станиште је великог броја биљних и животињских врста. Међу потоњима вриједи издвојити дивље овце, магарце и мачке, затим еуроазијске рисове, газеле, јелене, бактријске деве, црвене лисице, хијене, вукове, ждралове, саџе, те на десетке разних птичјих врста. Покрајина се издваја као значајно станиште за двије угрожене врсте великих мачака: перзијског леопарда (Пантхера пардус саxицолор) чија подврста броји свега пар стотина јединки, односно азијског гепарда (Ацинонyx јубатус венатицус) којих има свега неколико десетака. До почетка 20. вијека у покрајини су обитавали и азијски лавови на југу односно каспијски тигрови на сјеверу, а 2000-их покренути су владини програми како би се двије врсте поново населиле у матичним стаништима. Од биљних врста истичу се шуме пистације односно поља шафрана који чине значајан допринос господарству покрајине. Такођер, у покрајини успијевају и пшеница, рижа, бадеми, датуље, јабуке, грожђе, итд.

Национални паркови

У Разави Хорасану налази се један ирански национални парк (Тандура) и још десет заштићених продучја који обухваћају укупно подручје од 418.619 хектара. Национални парк Тандура проглашен је 1975. године, а налази се у близини града Даргаза на крајњем сјеверу покрајине односно уз границу са Сјеверним Хорасаном и Туркменистаном. Простире се на 35.658 хектара, док је додатних 23.000 хектара на сјеверозападу проглашено парком природе. НП Тандура важан је из хисторијске перспективе будући да се ради о спојници Даргаза и Кучана, а осим изванредне природне у њему се налазе и старовјековне цитаделе попут Раџаби Гале односно гробница као што су Чихилмир или Бабанистан. Кроз НП Тандуру протјечу ријеке Харируд, Кашаф и Дарунгар, највиши планински врх је Ганбар Али (2586 м) на југу, а најнижа подручја су на сјеверу (око 900 м н. в.). На ширем подручју националног парка постоји око 60 биљних породица односно 373 врста.

Међу осталим заштићеним подручјима вриједи издвојити паркове Хајдари, Хизармасџид и Миандашт. Парк Хајдари смјештен је око 70 км сјеверозападно од Нишапура, а назван је према истоименом селу које се налази унутар његових граница. Заштићеним подручјем проглашен је 2002. године, а простире се на 46.350 хектара. Карактеристичан је према великом броју јединки дивљих коза односно врста планинских птица, а према статистичком истраживању из 2007. године у Хајдарију обитавало је више животињских врста него у НП Тандури. Крајолик НП Хајдарија обухваћа и 23 извора односно шест мањих ријека. Парк Миандашт смјештен је на сјеверозападу уз границу са сусједном покрајином Сјеверни Хорасан и станиште је гепарда, вукова, дивљих коза и магараца, газела, ждралова, саџа, итд. Парк Хизармасџид обухваћа заштићено подручје уз истоимену планину.

Хисторија

Најстарији материјални докази о присутности људског живота у Разави Хорасану па чак и цијелој западној Еуроазији пронађени су у долини ријеке Кашафруд недалеко од Машхада: камено оруђе, оштрице и друге рукотворине датирају се у старије камено доба односно прије 800.000 до милијун година. Налазишта из исте прахисторијске епохе постоје и у виду низа шпиља диљем Разави и Јужног Хорасана чији се трагови датирају 50 до 60 тисућа година пне. Једно од неолитичких налазишта је брежуљак Јасин Тепе који се налази у околици града Даргаза, а у исту епоху датирају се и прахисторијска налазишта код Кучана.

Регија Хорасан око 750. године

Најважнији догађај у хисторији покрајине јест масовна сеоба иранских народа из средишње Азије према југу у другој половици 2. миленијума пне. с обзиром да та етничка породица и дан данас чини већину становништва покрајине односно шире регије. Наведени догађаји описани су у зороастријској збирци Авесте односно легендама из Фирдусијеве „Шахнаме”, а бројни повјесничари сматрају да је на ширем подручју Хорасана живио и сам Заратхуштра. У старом вијеку у регији је био распрострањен авестички језик, а њен териториј приближно се подудара с древном Партијом, сатрапијом ахеменидског и сасанидског Перзијског империја.

Регија Хорасан је од најраније хисторије била поприштем бројних оружаних окршаја. Још у старом вијеку вођене су жестоке борбе између иранских династија Медијаца, Ахеменида, Парта и Сасанида против скитских односно касније и туркијских племена, док је у средњем вијеку представљао и „врата” према југозападној Азији бројним ратничким номадима из средишње Азије као што су били Селџуци и Монголи. Древни географи дијелили су Велики Иран на осам регија међу којима је Хорасан био територијално највећи. Тијеком владавине исламског абасидског калифата регија Хорасан била је подјељена на четири дијела према припадајућим највећим градовима Херату, Мерву, Балху и Нишапуру који се налази у данашњем Разави Хорасану. Двовјековну арапску доминацију у Хорасану прекида иранска династија Тахирида, а након њих владају ирански Сафариди и Саманиди. Успоном Газнавида крајем 10. вијека започиње раздобље туријско-иранских династија међу које се убрајају Селџуци и Хорезмијци. Тијеком 13. и 14. вијека регијом харају агресивне монголске хорде Џингис-кана и Тимура које су опустошиле бројне иранске градове, а поновно национално уједињење наступа 1500. године успоном Сафавида. Идућа четири вијека Хорасан ће прво обиљежити ратови између иранских династија Сафавида и Афшарида против Узбека, а затим и обрачуни империјалних сила Ирана, Руског и Британског империја, те локалних афганских династија који су резултирали подјелом регије.

Култура

Археолошка налазишта

Изузевши прахисторијске пећине, међу археолошким налазиштима у покрајини вриједи издвојити Кохандишка брда и палачу Шадијах који се налазе у близини Нишапура. Истраживање Кохандишких брда проведено је између 1935. и 1940. године од стране америчке археолошке експедиције приликом чега су откривени бројни артефакти који су подијељени између америчких музеја и иране владе Реза-шаха. О нишапурским керамичким рукотворинама издане су бројне публикације међу којима се посебно истичу оне америчког музеја Метрополитана. Артефакти из Кохандиза данас представљају значајан допринос разумијевању ране исламске умјетности.

Панорама Кохандиза (2007.) у Нишапуру након археолошких ископавања између 1935. и 1940. године

Шадијах је од 9. вијека до монголских разарања у 13. вијеку била значајна палача старе градске језгре Нишапура, а међу њеним најзнаменитијим становницима био је и племић Фарид ал-Дин Атар, славни ирански хагиофраф и суфијски пјесник чија је гробница смјештена у Шадијаху.

• 
  Један од пронађених костура, обложен стакленом кутијом
• 
  Заштитна структура над палачом
• 
  Подрумски затвор
• 
  Погон за производњу стакла
• 
  Купаоница и јавна дворана

Археолошка истраживања Шадијаха и околних локација започела су 2000. године.

Знаменитости

Осим заштићених подручја природе и шијитских светишта, посјетитеље у Разави Хорасан привлачи и велики број културних споменика који су углавном смјештени у највећим градовима покрајине.

• 
  Гробница Имама Резе у Машхаду
• 
  Портал џамије Гохаршад у Машхаду
• 
  Џамија Масџид Хијабун у Машхаду
• 
  Црква св. Маштоца у Машхаду
• 
  Музеј Надир Шаха у Машхаду
• 
  Трговина скупоцјеног шафрана у Машхаду
• 
  Рукотворине у Торгабу покрај Машхада
• 
  Маузолеј Фарида ал-Дин Атара у Нишапуру
• 
  Портал Имамзади Махрука у Нишапуру
• 
  Гробница Камал ал-Молка у Нишапуру
• 
  Гробница Хајдар Јагме у у Нишапуру
• 
  Споменик Фирдусију у Тусу
• 
  Харунија, суфијско окупљалиште у Тусу
• 
  Гробница Аханган из тимуридског раздобља
• 
  Џамија Сајид Мортиз у Кашмару
• 
  Теписи у Шандизу

Познате особе

• Гебер (721.–815.) из Туса, кемичар, алкемичар, астроном, астролог, инжењер, геолог, филозоф, физичар, фармацеут и лијечник
• Фирдуси (935.–1020.) из Туса, аутор Шахнаме и један од најзначајнијих пјесника у перзијској књижевности
• Абу ал-Вафа Бузџани (940.–998.) из Торбат-е Џама, математичар и астроном
• Омар Хајам (1048.-1131.) из Нишапура, математичар, астроном, лијечник, филозоф и пјесник
• Асади Туси (?–1072.) из Туса, један од највећих пјесника перзијске књижевности
• Фарид ал-Дин Атар (1145.-1221.) из Нишапура, суфијски пјесник, фармацеут и хагиофраф
• Насир ал-Дин ал-Туси (1201.–1274.) из Туса, астроном, биолог, кемичар, математичар, филозоф, физичар, лијечник и теолог
• Шараф ал-Дин ал-Туси (1213.–1135.) из Туса, математичар и астроном
• Гохаршад (1378.–1457.), супруга тимуридског владара Рух-шаха
• Али Шаријати (1933.–1977.) из Сабзевара, социолог и револуционар
• Али Хаменеи (1939.–) из Машхада, тренутни ирански врховни вођа
• M. Б. Галибаф (1961.–) из Торгабија покрај Машхада, политичар и техерански градоначелник

Економија

Разави Хорасан је 2004. године био четврта најпродуктивнија покрајина иранског господарства

Разави Хорасан спада међу најважније покрајине од виталног значаја за иранско господарство, што је увјетовано низом чимбеника: географски смјештај покрајине је од високе стратешке важности, а Машхад је други по величини ирански град којем је до 2004. године гравитирала некад највећа покрајина Хорасан. Такођер, у Машхаду се налази и важно шијитско светиште односно гробница Имама Резе коју годишње посјети двадесетак милијуна туриста због чега се град сматра вјерским и културним средиштем шијитског свијета. Разави Хорасан такођер је и важно индустријско средиште у којем се производи цемент, храна, текстил, дрво, бакар, метали, рукотворине, теписи, керамика, итд. Покрајина и њена шира регија славни су у свијету по драгом камењу (посебно тиркизном) као и производњи скупоцјених зачина. Наиме, у Разави и Јужном Хорасану налази се 70% укупних свјетских поља шафрана од којих се добива истоимени зачин чија цијена скупља од злата једнаке масе. Према службеним подацима из 2004. године, Разави Хорасан доприноси господарству Ирана удјелом од 5% укупног државног БДП-а што га чини четвртом најзначајнијом покрајином (након Техеранске, Хузестана и Исфаханске).

Промет

Покрајина је са сусједним државама и осталим дијеловима Ирана прометно повезана низом брзих цеста, жељезничких коридора и зрачних лука. Три брзе цесте (22, 36 и 44) пружају се у смјеру исток-запад, а најважнија међу њима је бр. 44 која преко Семнанске покрајине спаја Машхад с главним иранским градом Техераном. Укупне је дужине 860 км и дијелом је тзв. „азијске аутоцесте” коју се поистовјећује с древним Путом свиле. Цеста бр. 22 протеже се сјевером Разави Хорасана односно Ирана укупном дужином од 1327 км: почиње у граду Сарахс на туркменистанској граници, а затим се преко Машхада надовезује на каспијско приобаље све до Ардабилске покрајине. Карактеристична је по изузетно разноликом крајолику кроз који се протеже; од планинских и полупустињских подручја у Разави Хорасану, до џунгли у Голестану. Брза цеста бр. 36 протеже се 330 км југом Разави Хорасана и повезује град Бардаскан на западу, Торбат-е Хејдарију, Халилабад и Кашмар у средишту покрајине с Афганистаном на истоку.

У покрајини постоје и три споредне државне цесте које се пружају у смјеру сјевер-југ (91, 95 и 99) и спајају Разави Хорасан с јужним иранским покрајинама. Полазишна точка цесте бр. 91 је град Кашмар, а дужином од 1720 км протеже се преко Јаздске и Керманске покрајине до обалног Хормузгана на крајњем југу земље. Источније од те прометнице пролази цеста бр. 95 која се дужином од 1636 км пружа од Машхада преко покрајине Јужног Хорасана до Систана и Балучистана односно Оманског заљева на крајњем југоистоку земље. Државна цеста бр. 99 је најисточнија иранска прометница: протеже се уз афганистанску границу укупном дужином од 940 км и углавном је војног карактера с обзиром да служи за опскрбу јединица у борби против интернационалне трговине дрогом. Значајнији градови Разави Хорасана кроз које пролази ова прометница су Сарахс, Торбат-е Џам и Тајбад.

Жељезнички коридори у покрајини се такођер пружају у смјеру исток-запад; првотно је постојала веза између Машхада и Техерана, а 1996. године пруга је продужена на исток до Сарахса односно туркменистанске границе чиме је некад прометно изолирана средишња Азија спојена с јужном. Тренутачно је у изградњи и жељезничка пруга Машхад-Јазд која ће Разави Хорасан повезати са средиштем земље тј. Јаздском покрајином, те даљњим гранањем с Бандар Абасом и Перзијским заљевом на југу односно Пакистаном и Индијом на истоку. Интернационални аеродром налази се у Машхаду, док постоји и низ регионалних зрачних лука смјештених уз веће градове, нпр. Сабзевар и Сарахс.

Становништво

Турбулетна политичка хисторија шире регије Хорасана и стратешки смјештај на трговачкој карти свијета увјетовали су стварање широке лепезе етничких скупина у Разави Хорасану. Голему већину становништва покрајине чине Перзијанци и остали ирански народи попут Курда, Белуџа и Лура, но постоји и знатан број Турака, Арапа, Жидова, Рома и Монгола. Ирански народи прва су очувана етнојезична породица која је населила регију још у другој половици 2. миленијума пне. и чинили су апсолутну већину становништва све до почетка 2. миленијума односно провала туркијских и монголских племена, но унаточ смањењу укупног постотка и дан данас чине етничку већину. Арапска мањина вуче подријетло од војника из времена калифата који су били стационирани у Нишапуру, приљев туркијских народа почиње ширењем Селџука у 11. вијеку, а мања монголска племена насељавају се приликом освајања Џингис-кана и Тимура. Почетак друге половице 2. миленијума обиљежавају и провале туркијских Узбека и Туркмена, а као одговор на исте ирански сафавидски владари насељавају тисуће Курда како би придонијели обрани земље. Мање заједнице Жидова и Рома резултат су трговачких каравана које су пролазиле Путом свиле. Шијитски муслимани чине највећу вјерску скупину у покрајини, док у мањине спадају белуџијске заједнице сунита, те неколико стотина зороастријанаца и кршћана.

Статистика (2006.)	Урбано:	Рурално:	Номадско:	Укупно:
Домаћинства:	999.493 (69,16%)	445.384 (30,82%)	239 (0,02%)	1,445.116 (100%)
Становништво:	3,811.900 (68,15%)	1,779.980 (31,83%)	1199 (0,02%)	5,593.079 (100%)

Према попису становништва из 2006. године у покрајини Разави Хорасан живјело је 5,593.079 становника распоређених на 1,445.116 домаћинстава, постотак урбаног становништва износио је приближно 70%, а документиран је и мали број од око 1200 туркијских номада. Међу укупно 66 градова у Разави Хорасану пет највећих били су: сједиште Машхад (2,427.316), Сабзевар (214.582), Нишапур (208.860), Торбат-е Хејдарије (121.300) и Кучан (101.313).

Образовање

У Разави Хорасану дјелује двадесетак установа за више или високо образовање:

Фирдусијево свеучилиште у Машхаду Медицинско свеучилиште у Машхаду Архивирано 2013-05-24 на Wаyбацк Мацхине-у Салманов институт високог образовања Архивирано 2011-07-20 на Wаyбацк Мацхине-у Хајамов институт високог образовања Ирански знанствени центар за образовање, културу и истраживање (машхадски одјел) Архивирано 2009-02-05 на Wаyбацк Мацхине-у Технички факултет Монтазери у Машхаду Архивирано 2011-05-03 на Wаyбацк Мацхине-у Исламско слободно свеучилиште у Машхаду Архивирано 2013-05-23 на Wаyбацк Мацхине-у Медицинско свеучилиште у Сабзевару Архивирано 2013-05-22 на Wаyбацк Мацхине-у Свеучилиште Тарбиат Моалем у Сабзевару Архивирано 2010-12-21 на Wаyбацк Мацхине-у Исламско слободно свеучилиште у Сабзевару Архивирано 2007-11-03 на Wаyбацк Мацхине-у Исламско слободно свеучилиште у Кучану Архивирано 2013-04-26 на Wаyбацк Мацхине-у

Свеучилиште примјењених знаности у Хорасану Архивирано 2005-10-16 на Wаyбацк Мацхине-у Свеучилиште Имама Резе Архивирано 2013-01-29 на Wаyбацк Мацхине-у Институт високог образовања у Садџаду Институт високог образовања у Бахару Архивирано 2017-10-11 на Wаyбацк Мацхине-у Медицинско свеучилиште у Гонабаду Архивирано 2013-05-23 на Wаyбацк Мацхине-у Исламско слободно свеучилиште у Гонабаду Архивирано 2018-03-05 на Wаyбацк Мацхине-у Институт високог образовања Екбал Лахури Исламско слободно свеучилиште у Нишапуру Исламско слободно свеучилиште у Торбат Хидарији Исламско слободно свеучилиште у Торбат Џаму Свеучилиште Пајам Нур у Машхаду

Везе

• Велики Хорасан
• Јужни Хорасан
• Сјеверни Хорасан

Извори

Цитиране странице

• (en) Ареа Цодес & Цоунтрy Цодес (2011.). Иран: Кхорасан. УСА: 1ареацодесцоунтрyцодес.цом. Архивирано из оригинала на датум 2010-12-11. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (fa) Биналуд (2008.). Планинарски водич. Разави Хорасан, Иран: Биналуд.цом. Архивирано из оригинала на датум 2011-03-19. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (en) ГеоПланет (2011.). Иран: Разави Кхорасан (Остан). УСА: Иситхацкдаy.цом. Архивирано из оригинала на датум 2011-09-14. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (en) Имамреза.нет (2011.). Кхорасан Провинце. Масххад: Имамреза.нет. Архивирано из оригинала на датум 2010-12-15. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (en) ИСО 3166-2 Неwслеттер (17. травња 2007.). Цхангес ин тхе лист оф субдивисион намес анд цоде елементс. Генева: Интернатионал Организатион фор Стандардизатион. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-06. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (fa) Кхорасан.ир (2011.). О покрајини. Машхад: Кхорасан.ир. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-27. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (fa) Кхорасан Оффициал Паге (2013.). Политичка подјела покрајине. Машхад: Кхорасан Оффициал Паге. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-21. Приступљено 9. ожујка 2013. 
• (en) Оберлинг, Пиерре (15. просинца 2008.). Кхорасан и. Етхниц гроупс. Неw Yорк: Енцyцлопедиа Ираница. Архивирано из оригинала на датум 2010-12-08. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (fa)(en) Статистицал Центре оф Иран (2006.). 1.4. Генерал цхарацтеристицс оф останс аццординг то тхе административе дивисионс ат тхе енд оф 1385. Техеран: Ираниан министрy оф тхе Интериор. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-07. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (fa)(en) Статистицал Центре оф Иран (2006.). 1.19. Нумбер анд ареа оф зонес протецтед бy Иран департмент оф енвиронмент ат тхе енд оф тхе yеар 1385. Техеран: Ираниан министрy оф тхе Интериор. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-05. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (fa)(en) Статистицал Центре оф Иран (2006.). 2.6. Сеттлед анд унсеттлед популатион анд хоусехолдс оф останс, 1385 ценсус. Техеран: Ираниан министрy оф тхе Интериор. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (fa)(en) Статистицал Центре оф Иран (2006.). 2.8. Цитиес wитх а популатион оф 100,000 анд море. Техеран: Ираниан министрy оф тхе Интериор. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-10. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (fa)(en) Статистицал Центре оф Иран (2004.). 140. Остан'с схаре ин ГДП. Техеран: Ираниан министрy оф тхе Интериор. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-16. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (en) Wорлд Аеро Дата (2011.). Аирпортс ин Иран. УСА: Wорлдаеродата.цом. Архивирано из оригинала на датум 2010-12-26. Приступљено 11. вељаче 2011. 
• (en) Wорлд Аеро Дата (2011.). Масххад Интл.. УСА: Wорлдаеродата.цом. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-16. Приступљено 11. вељаче 2011. 

Вањске везе

• (fa) Службене странице покрајине Разави Хорасан Архивирано 2014-08-31 на Wаyбацк Мацхине-у

Остали пројекти

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Разави Хорасан