Социетà Спортива Цалцио Наполи

ССЦ Наполи
Социетà Спортива Цалцио Наполи СпА
Опћенито
Лига	Серие А
Оснивање	1926. (АЦ Наполи)
Надимци	Аззурри (плави), Партенопеи (наполитанци)
Стадион	Стадио Сан Паоло Напуљ (60.240 гледатеља)
Личности
Предсједник	Аурелио Де Лаурентиис
Тренер	Луциано Спаллетти
Дресови
Домаћи 　 Гостујући 　 Трећи

Социетà Спортива Цалцио Наполи, једноставније називан Наполи или кратицом ССЦ Наполи, талијански је професионални ногометни клуб са сједиштем у Напуљу, Цампаниа који је изворно основан 1904. Клуб је провео највећи дио своје повијести у врху талијанског ногомета, те и тренутно наступају у Серие А.

Наполи, који игра у плавим мајицама и бијелим гаћицама освајао је Серие А два пута, први пут сезоне 1986./87., а затим опет 1989./90. Осим тога, три су пута освојили Цоппа Италиа. На еуропској разини, Наполи је освојио Куп УЕФА, тријумф који је постигнут у сезони 1988./89. и Интертото куп, који им је први трофеј након поновног уласка у Серие А. Повијесно, Наполи је девети најуспјешнији клуб у талијанском ногомету и најуспјешнији клуб у јужној Италији.

Клуб је од првог појављивања 1904. имао неколико промјена имена; једна од њих догодила се након спајања с клубом Интерназионале Наполи. Најновија се промјена догодила 2004., када је клуб отишао у банкрот, али га је поново основао филмски продуцент Аурелио Де Лаурентиис као Наполи Соццер; он је почетком 2006. откупио сву њихову повијест и вратио старо име клубу под називом Социетà Спортива Цалцио Наполи.

Хисторија

Сир Тхомас Липтон, је био оснивач Липтон Купа.

Клуб је основан као Наплес Фоот-Балл & Црицкет Цлуб 1904 године. Основали су га енглески морнар Wиллиам Потхс и његов сурадник M. Баyон. Наполитанци, као што су Цонфорти, Цаттерина и Салси Амедео су такођер били укључени за стварање клуба. Изворна верзија дреса се је састојала од небеско плавих дресова са тамномодрим пругама, те црним гаћицама.. 1906.године управа клуба је сматрала да је његово име предугачко па су га скратили у Наплес Фоот-Балл Цлуб.

У раним годинама талијанско ногометно првенство је било ограничено само на клубове са сјевера, тако да су се јужни клубови натјецали против морнара или су играли у куповима као што је Липтон Куп. У купу су се натјецали Наполи и Палермо ФБЦ, а Наполи је освојио три финала. 1912.године ради страних непредвиђених ситуација клуб се је раздијелио на два дијела један је био Наплес Фоот-Балл Цлуб , а други Интерназионале Наполи, у то вријеме оба клуба су убиљежили прве наступе у талијанском првенству, 1912-13. Иако су обје стране биле одушевљене натјецањем у Цампаниа сецтион, они нису били успјешни као и изван ње неколико година након Првог свјетског рата. Тада су се одлучили ујединити под именом Фоот-Балл Цлуб Интерназионале-Наполи, још познат и као ФБЦ Интернаплес.

Ассоциазионе Цалцио Наполи

Под предсједањем Гиоргија Асцареллиа, клуб мијења име у Ассоциазионе Цалцио Наполи , 23. коловоза 1926.. Након што су лоше почели, Наполи се почео побољшавати захваљујући парагвајцу Атиллу Саллустру који је био први прави херој обожаватеља. Био је одличан голгетер и на крају је постао најбољи стријелац свих времена за Наполи, који стоји још и данас.

Наполи је ушао у Серие А под управљањем енглеског тренера Wилиама Гарбутта, током шест година ограничени талијански клуб ће често завршавати у врху таблице. Те су у сезонама 1932./33. и 1933./34. завршавли међу три најбољих, још уз то су довели неколико одличних играча као што су Антонио Војак (рођењем Хрват), Арналдо Сентименти и Царло Бусцаглиа. Кад је почео Други свјетски рат, Наполи је почео пропадати, али се успјели избјећи испадање из лиге 1939./40. на гол разлику испред Лигурие.

Наполи је изгубио тешку борбу за испадање свих ових година до краја 1942 и тада су испали у Серие Б. Те исте године они су се преселили са Стадиона Гиоргио Асцарелли на Стадион Артуро Цоллана и остали на њему у Серие Б до краја рата. Како се је наставило играти и даље, Наполи зарадио права да се натјечу у Серие А, али су испали већ након двије сезоне. Клуб је требао одскочну даску како би се што прије вратили у врх талијанског ногомета на почетку 1950-их. Упркос томе што је лутао лигом са високим и ниским мјестима у том периоду укључујући промоцију и испадање, Наполи је имао успјехе у купу кад су побиједили Спал за освајање Цоппа Италие 1962., са поготцима Цореллиа и Ронзона.

Наполи у уздизању; средње 60-те

Клуб мјења своје име у Социетà Спортива Цалцио Наполи , 25. липња 1964. 1964./65. се је почео поново уздизати и добрим резултатима осигуравају промоцију у Серие А. Под водством бившег играча Бруне Песаоле освојили су трофеј Куп Алпа те су у повратничкој сезони завршили у елити у Серие А , са освојеним трећим мјестом. Наполи је у сезони 1967./68. замало дошао до наслова првака, али је на крају освојио друго мјесто иза АЦ Милана. Тада су у њиховој момчади играли неки од најпопуларнијих играча свих времена ,Дино Зофф, Јосé Алтафини, Омар Сíвори и домаћи дечко Антонио Јулиано. Јулиано је поставио до сада необорен рекорд по броју наступа за ССЦ Наполи.

Добра игра Наполија ,и тијеком 70-их, одвела их је до трећих мјеста у сезонама 1970./1971. и 1973./74. године. Под палицом бившег играча, Луиса Винициа, Наполи је осигурао улазак у Куп УЕФА; у сезони 1974./75. стигли су до трећег кола гдје су испали од Порта резултатом 2:0. Исте сезоне, Наполи је освојио друго мјесто у Серие А, само два бода иза тадашњег првака Јувентуса. Солидне игре домаћих локалних играча , као што су Гиусеппе Брусцолотти, Антонио Јулиано и Салваторе Еспосито довеле су до успона у том периоду , са головима Гиусеппеа Саволдиа.

Након што су прегазили Соутхамптон Ф.C. са 4:1, за подизање Англо-Талијански Лига Купа, Наполи је ушао у Куп побједника купова у сезони 1976./77., гдје су стигли до полуфинала. Тада је клуб освојио свој други Цоппа Италиа у сезони 1975./76. године. На путу до финала избацили су Милан и Фиорентину, а финалу су с лакоћом свладали Верону са 4:0. У односу на талијанску лигу, Наполи је увијек био врло константна момчад која је увијек била при врху, точније међу првих шест тијеком касних 70-их. Такођер су почетком 1980-их, точније прве двије сезоне били у врху, гдје су у сезони 1980./81. завршили на трећем мјесту, међутим сезоне 1983./84. били су укључени у борбу за останак.

Марадонина ера

Наполи је уздрмао свијет рекордним трансфером, када је довео Диега Марадону за 6,9 милијуна £ из Барцелоне у љето 1984. Момчад је поступно поновно изграђена, са људима попут Цире Феррере, Салватореа Багниа и Фернанда де Наполија. Ова момчад је била спремна побиједити свакога,и у сезони 1985./86. су освојили треће мјесто у Серие А, али то их није задовољило. У сезони 1986./87. освојили су све што су могли и то је била најбоља сезона Наполија у повијести; освојили су двоструку круну, Серие А, а затим су у финалу Цоппа Италиа разбили Аталанту са 4:0. Будући да до тад ниједна момчад јужне Италије није освојила, Наполитанци су се окренули Диегу Марадони у смислу културних, социјалних и вјерских граница и за њих постао икона ногомета.

Међутим, клуб је био неуспјешан у Еуропском купу у сљедећој сезони и завршили су на другом мјесту у Серие А. Но, ушли су у Куп УЕФА, те у сезони 1988./89. освојили свој први еуропски наслов. Јувентус и Баyерн Мüнцхен су поражени на путу према финалу, гдје Наполи побједио ВфБ Стуттгарт 5:4 у два сусрета, с два поготка Цареце и једним Диега Марадоне, Цире Ферраре и Алемãа.

Наполи је освојио свој други наслов у Серие А у сезони 1989./90.,након што су у утрци за наслов побиједили АЦ Милан са два бода предности.

На Свјетском првенству у Италији, Аргентина је играла у полуфиналу са Италијом. Будући да је утакмица завршила неодлученим резултатом, пуцали су се једанаестерци те је побједнички једанаестерац за пролаз Аргентине постигао управо Диего Марадона. Талијани му то никада нису опростили, а Талијански ногометни савез је наредио допинг контролу, на којем је Марадона пао и добио је забрану играња од 15 мјесеци.

Наполи је без Марадоне успио освојити талијански суперкуп, побједом против Јувентуса од 5:1, но то је био њихов посљедњи трофеј.

Пропаст и уздизање

Иако је клуб у сезони завршио 1991./92. завршио на четвртом мјесту, Наполи је поступно након те сезоне почео пропадати, у финанцијском смислу и на терену. Играчи као што су Гианфранцо Зола, Даниел Фонсеца и Цареца су напустили клуб до 1994. Унаточ томе, Наполи се успио квалифицирати у Куп УЕФА 1994./95., гдје је стгао до трећег кола, те су у сезони 1996-97 игратли у финалу талијанског купа гдје су изгубили с 3:1 против Вицензе. Наполијева форма у лиги је значајно пала, и испали су у Серие Б, са свега двије побиједе у цијелој сезони. Клуб се већ у року од године дана вратио у Серие А након што су добили промоцију у сезони 1999./00., али су су водили тешку борбу у Серие А у којој су поново испали у Серие Б. Наполи није успио освојити промоцију сљедеће године, те су и даље пропадали у финанцијском смислу. У коловозу 2004., Наполи је прогласио банкрот због дугова од 70 милијуна €. Да ногомет остане у Напуљском граду, побринуо се филмски продуцент Аурелио Де Лаурентиис који га је обновио под именом Наполи Соццер, будући да нису смјели користити старо име. Талијански ногометни савез је избацио Наполи у Серие Ц1, гдје су пропустили шансу да добију промоцију у Серие Б тако што су у плаyоффу изгубили са 2-1 од локалних конкурената Авеллина.

Унаточ чињеници да је Наполи морао играти у тако ниском рангу ногомета, успјели су задржати већу посјећеност на стадионима него већина клубова из Серие А; промоцији из Серие C присуствовало је више од 51.000 људи, што је за данашњи ногомет необорив рекорд који ће бити тешко срушити. Сљедеће сезоне, добили су промоцију у Серие Б и Аурелио Де Лаурентиис је успио вратити Наполијево старо име, те је клуб преименован у Социетà Спортива Цалцио Наполи у свибњу 2006. Након само једне сезоне у Серие Б, Наполи је добио промоцију у Серие А, иза Јувентуса, али испред Геное која је такођер добила промоцију. Наполи је у сезони 2007./08., први пут наступио у Серие А од њиховог испадања 2001. Клуб сезону завршио на високом 8. мјесту , што му је довољно било да осигурају квалификације у трећем колу у Интертото купа.

Наполи је у Интертото купу играо против Паниониса којег су два пута добили по 1:0, у гостима и код куће за свој први еуропски трофеј након 20 година, и свој први трофеј након уласка у Серие А, 2006 године. С тим успјехом успјели су се пласирати у 2. претколо Купа УЕФА, гдје су играли са албанским прваком Вллазниом, коју су у гостима добили 3:0, . Наполи је на домаћем терену на Стадио Сан Паолу, разбио албанског првака са 5:0 са два гола Ринауда, по једног Пие, Лавеззиа и Хамшíка. С том побједом осигурали су 1. коло Купа УЕФА, а играт ће са португалском Бенфицом.

Повијест по сезонама ССЦ Наполија

1904.: Оснивање клуба Наплес Фоот-Балл & Црицкет Цлуб. 1906.: Преименовање клуба у Наплес Фоот-Балл Цлуб. 1912.: Оснивање новог клуба Унионе Спортива Интерназионале Наполи. 1912./13.: Наплес је испао у почетку натјецања, а Интерназионале Наполи је елиминиран у финалу Јужне Лиге. 1913./14.: Наплес је испао у почетку натјецања, а Интерназионале Наполи је елиминиран у финалу Јужне Лиге. 1914./15.: Натјецање није до краја одржано. 1919./20.: Наплес је елиминиран у групи, а Интерназионале Наполи елиминиран у полуфиналу интеррегионалија. 1920./21.: Интерназионале Наполи је елиминиран у финалу натјецања , Наплес је елиминиран у финалу Интеррегионалија. 1921./22.: Наплес и Интерназионале Наполи су елиминирани на почетку натјецања. 1922: Уједињење Наплеса и Интерназионале Наполија под именом Фоот-Балл Цлуб Интернаплес. 1922./23.: Интернаплес је елиминиран у полуфиналу Јужне Лиге. 1923./24.: Интернаплес је елиминиран у полуфиналу Јужне Лиге. 1924./25.: Интернаплес је елиминиран у почетку натјецања. 1925./26.: Интернаплес је елиминиран у финалу Јужне Лиге. 1. коловоза 1926.: Оснивање клуба Ассоциазионе Цалцио Наполи. 1926./27.: 10° у Групи А у Дивисионе Назионале. Рипесцато. 1927./28.: 9° у Групи А у Дивисионе Назионале. 1928./29.: 8° у Групи Б у Дивисионе Назионале. 1929./30.: 5° у Серие А. 1930./31.: 6° у Серие А. 1931./32.: 9° у Серие А. 1932./33.: 3° у Серие А. 1933./34.: 3° у Серие А. 1934./35.: 7° у Серие А. 1935./36.: 8° у Серие А. 1936./37.: 13° у Серие А. 1937./38.: 10° у Серие А. 1938./39.: 5° у Серие А. 1939./40.: 13° у Серие А. 1940./41.: 7° у Серие А. 1941./42.: 15° у Серие А. Повратак у Серие Б. 1942./43.: 3° у Серие Б. 1943.-45.:Првенста нису играна војних дјеловања због Другог свјетског рата. 1945./46.: 1° у Јужној Лиги. Промоција у Серие А. 5° у финалној групи у Дивисионе Назионале. 1946./47.: 8° у Серие А. 1947./48.: 21° у Серие А јер их је ЦАФ избацио због илегалних ствари. Повратак у Серие Б. 1948./49.: 5° у Серие Б. 1949./50.: 1° у Серие Б. Промоција у Серие А. 1950./51.: 6° у Серие А. 1951./52.: 6° у Серие А. 1952./53.: 4° у Серие А. 1953./54.: 5° у Серие А. 1954./55.: 3° у Серие А. 1955./56.: 14° у Серие А. 1956./57.: 11° у Серие А. 1957./58.: 4° у Серие А. 1958./59.: 9° у Серие А. 1959./60.: 14° у Серие А. 1960./61.: 17° у Серие А. Повратак у Серие Б. 1961./62.: 2° у Серие Б. Промоција у Серие А. Побједници Цоппа Италиа. 1962./63.: 16° у Серие А. Повратак у Серие Б. 1963./64.: 8° у Серие Б. 1964: Клуб је промијенио име у Социетà Спортива Цалцио Наполи. 1964./65.: 2° у Серие Б. Промоција у Серие А. 1965./66.: 3° у Серие А. Побједници Купа Алпа. 1966./67.: 4° у Серие А. 1967./68.: 2° у Серие А. 1968./69.: 7° у Серие А. 1969./70.: 6° у Серие А. 1970./71.: 3° у Серие А. 1971./72.: 8° у Серие А. 1972./73.: 9° у Серие А. 1973./74.: 3° у Серие А. 1974./75.: 2° у Серие А. 1975./76.: 5° у Серие А. Побједници Цоппа Италиа. 1976./77.: 7° у Серие А. Побједници Англо-Талијанског Лига Купа. 1977./78.: 6° у Серие А. 1978./79.: 6° у Серие А. 1979./80.: 11° у Серие А. 1981./82.: 4° у Серие А. 1982./83.: 9° у Серие А. 1983./84.: 11° у Серие А. 1984./85.: 8° у Серие А. 1985./86.: 3° у Серие А. 1986./87.: Прваци Италије. Побједници Цоппа Италиа. 1987./88.: 2° у Серие А. 1988./89.: 2° у Серие А. Побједници Купа УЕФА. 1989./90.: Прваци Италије. 1990./91.: 7° у Серие А. Побједници Суперцоппа Италиана. 1991./92.: 4° у Серие А. 1992./93.: 11° у Серие А. 1993./94.: 6° у Серие А. 1994./95.: 7° у Серие А. 1995./96.: 10° у Серие А. 1996./97.: 12° у Серие А. 1997./98.: 18° у Серие А. Повратак у Серие Б. 1998./99.: 9° у Серие Б. 1999./00.: 2° у Серие Б. Промоција у Серие А. 2000./01.: 16° у Серие А. Повратак у Серие Б. 2001./02.: 5° у Серие Б. 2002./03.: 16° у Серие Б. 2003./04.: 14° у Серие Б. 2004: Преименовање клуба из Социетà Спортива Цалцио Наполи; у Наполи Соццер када су испали у Серие Ц1. 2004./05.: 3° у Серие Ц1 скупина Б. Испали у доигравању. 2005./06.: 1° у Серие Ц1 скупина Б. Промоција у Серие Б. 2006.: Клуб враћа своје старо име Социетà Спортива Цалцио Наполи. 2006./07.: 2° у Серие Б. Промоција у Серие А. 2007./08.: 8° у Серие А. 2008./09.: 12° у Серие А. 2009./10.: 6° у Серие А. 2010./11.: 3° у Серие А. 2011./12.: 5° у Серие А. Побједници Цоппа Италиа. 2012./13.: 2° у Серие А. 2013./14.: 3° у Серие А. Побједници Цоппа Италиа. 2014./15.: ? у Серие А. Побједници Суперцоппа Италиана.

Умировљени бројеви

• 10 - Диего Марадона,навални везни играч,1984–1991

Предсједници

Гиоргио Асцарелли (1926–1927) Густаво Зинзаро Гиованни Маресца 1928–1929 Гиоргио Асцарелли 1929–1930 Гиованни Маресца 1930–1932 Еугенио Цоппола 1930–1932 Винцензо Саваресе 1932–1936 Ацхилле Лауро 1936–1940 Гаетано Дел Пеззо 1940 Томмасо Леонетти 1940–1941 Луиги Писцителли 1941–1943 Аннибале Фиенга 1943–1945 Винцензо Саваресе 1945–1946 Пасqуале Руссо 1946–1948 Егидио Мусоллино 1948–1951 Алфонсо Цуомо 1951–1952 Ацхилле Лауро 1952–1954

Алфонсо Цуомо 1954–1963 Луиги Сцуотто 1963–1964 Роберто Фиоре 1964–1967 Гиоаццхино Лауро 1967–1968 Антонио Цорционе 1968–1969 Цоррадо Ферлаино 1969–1971 Етторе Саццхи 1971–1972 Цоррадо Ферлаино 1972–1983 Марино Бранцаццио 1983 Цоррадо Ферлаино 1983–1993 Елленио Ф. Галло 1993–1995 Винцензо Сцхиано ди Цолелла 1995–1996 Гиан Марцо Инноценти 1997–1998 Федерицо Сцалинги 1999–2000 Гиоргио Цорбелли 2000 Салваторе Налди 2002–2004 Аурелио Де Лаурентиис 2004–

Тренери

Италија Гиованни Терриле Ангело Маттеа Паоло Јодице Адолфо Балонциери Антонио Војак Гиусеппе Инноценти Раффаеле Сансоне Аттила Саллустро Гиованни Веццхина Арналдо Сентименти Фелице Плацидо Борел Паоло Јодице Доменицо Маттиоли Луиги Де Манес Витторио Моселе Ералдо Монзеглио Амедео Амадеи Аттила Саллустро Фиораванте Балди

Ералдо Монзеглио Роберто Лерици Гиованни Молино Гиусеппе Цхиаппелла Егидио Ди Цостанзо Гиусеппе Цхиаппелла Алберто Дел Фрати Бруно Песаола Гианни ди Марзио Луис Виницио Рино Марцхеси Массимо Гиацомини Нелло Сантин Оттавио Бианцхи Алберто Бигон Цлаудио Раниери Марцелло Липпи Винцензо Гуерини Алдо Сенсибиле Луиги Симони Винцензо Монтефусцо

Бортоло Мутти Царло Маззоне Гиованни Галеоне Рензо Уливиери Wалтер Новеллино Емилиано Мондоницо Луиги Де Цанио Францо Цоломба Сергио Бусо Францо Сцоглио Андреа Агостинелли Луиги Симони Гиампиеро Вентура Едоардо Реја Wалтер Маззарри Мауризио Сарри

Аргентина Ренато Цесарини Бруно Песаола

Аустрија Антонио Креутзер Бино Скаса Ролф Стеигер Отто Фисцхер

Бразил Луис Виницио Јарбас Фаустинхо Цанé

Чешка Зденěк Земан

Енглеска Wилиам Гарбутт Еуген Паyер

Шпањолска Рафаел Бенíтез

Познати играчи

Италија Гиусеппе Цаванна (1929-1935) Антонио Војак (1929-1935) Нерео Роццо (1937-1940) Амедео Амадеи (1950-1956) Манлио Сцопигно (1951-1953) Оттавио Бугатти (1953-1961) Луиги Симони (1961-1962) Антонио Јулиано (1962-1978) Паоло Барисон (1967-1970) Дино Зофф (1967-1972) Гиусеппе Брусцолотти (1972-1988) Гиулиано Морелли (1998-2000) Тарцисио Бургницх (1974-1977) Гиусеппе Саволди (1975-1979) Морено Феррарио (1977-1988) Луциано Цастеллини (1978-1985) Салваторе Багни (1984-1988) Циро Феррара (1984-1994) Рубен Буриани (1985-1986) Цлаудио Гарелла (1985-1988) Бруно Гиордано (1985-1988) Гиусеппе Таглиалатела (1986-1988) Алессандро Реница (1985-1991) Андреа Царневале (1986-1990) Фернандо Де Наполи (1986-1992) Гиованни Францини (1987-1994) Гиулиано Гиулиани (1988-1990) Марцо Ферранте (1988-1992) Массимо Цриппа (1988-1993) Гианфранцо Зола (1989-1993) Гиованни Галли (1990-1993) Гиоргио Вентурин (1990-1991) Мицхеле Падовано (1991-1992) Себастиано Нела (1992-1994) Фабио Цаннаваро (1993-1995) Фабио Пеццхиа (1993-1997 и (2000-2001) Францесцо Цолоннесе (1995-1997) Гиусеппе Гианнини (1997-1998) Фабио Росситто (1997-1999) Паоло Цаннаваро (1998-1999 и (2006-2014) Ницола Аморусо (2000-2001) Салваторе Фреси (2000-2001) Емилиано Бигица (2001) и (2002-2003) Антонио Флоро Флорес (2000-2004) Массимилиано Виери (2003-2004) Емануеле Беларди (2004-2005) Цармине Гаутиери (2005) Цхристиан Маггио (2008-) Лорензо Инсигне (2009-) Луца Буцци (2009) Луца Цигарини (2009-2011) Цристиано Луцарелли (2010-2012) Марцо Донадел (2011-) Гиандоменицо Место (2012-2015) Алессандро Гамберини (2012-)

|

Аргентина Гуиллермо Стáбиле (1934-1935) Бруно Песаола (1952-1960) Омар Сивори (1965-1969) Рамóн Дíаз (1982-1983) Даниел Бертони (1984-1986) Диего Марадона (1984-1991) Роберто Аyала (1995-1998) Езеqуиел Лавеззи (2007-2012) Гонзало Хигуаíн (2013-2016) Хуго Цампагнаро (2009-2013) Мариано Андúјар (2014-) Гермáн Денис (2008-2010) Бразил Луис Виницио (1955-1960) Фаустино Цанè (1962-1969 е 1972-1975) Јосé Алтафини (1965-1972) Ангело Сормани (1970-1972) Сергио Цлерици (1973-1975) Антонио Цареца (1987-1993) Рицардо Алемãо (1988-1992) Андрé Цруз (1994-1997) Амаури (2001) Матузалéм (1999-2001) Белгија Дриес Мертенс (2007-) Уругвај Даниел Фонсеца (1992-1994) Éдинсон Цавани (2010-2013) Марцело Залаyета (2007-2010) Wалтер Гаргано (2007-2012) Мигуел Бритос (2011-)

Шведска Хассе Јеппсон (1952-1956) Курт Хамрин (1969–1971) Шпанија Мицху (2014-2015) Пепе Реина (2013-) Раúл Албиол (2013-) Јосé Цаллејóн (2013-) Вíцтор Руиз (2011) Парагвај Аттила Саллустро (1926-1937) Пољска Аркадиусз Милик (2016-) Низоземска Рууд Крол (1980-1984) Сенегал Калидоу Коулибалy (2014-) Швицарска Гöкхан Инлер (2011-) Блерим Џемаили (2011-) Валон Бехрами (2012-) Француска Лаурент Бланц (1991-1992) Алаин Богхоссиан (1994-1997) Хрватска Аљоша Асановић (1997-1998) Јосип Радошевић (2013-) Србија Марко Перовић (2004) Дамир Стојак (1998) Никола Максимовић (2016-) Словачка Марек Хамшíк (2007-) Македонија Горан Пандев (2011-) Колумбија Јуан Цамило Зúñига (2009-) Дувáн Запата (2013-)

Играчи с највише наступа и погодака

Највише наступа

	Играч	Држављанин	Наступа
1	Антонио Јулиано		394
2	Гиусеппе Брусцолотти		387
3	Морено Феррарио		310
4	Аттила Саллустро		273
5	Бруно Грамаглиа		273
6	Царло Бусцаглиа		259
7	Оттавио Бугатти		256
8	Циро Феррара		247
9	Бруно Песаола		240
10	Арналдо Сентименти		227

Најбољи стријелци

	Играч	Држављанин	Погодака
1	Аттила Саллустро		118
2	Антонио Војак		102
3	Диего Марадона		81
4	Цареца		73
5	Јосé Алтафини		71
6	Луíс Винíцио		69
7	Цанè		56
8	Гиусеппе Саволди		52
9	Хассе Јеппсон		42
10	Амедео Амадеи		47

Боје, обиљежја и надимци

Како је Напуљ приморски град, боје клуба увијек су биле повезане са плавом бојом, које обиљежавају Напуљски заљев. У почетку свог настајања, када је Наполи, носио име Наполи ФБЦ, боје клуба чиниле су двије нијансе плаве боје. Од 1920-их, талијанска ногометна репрезентација је, по узору на њих, преузела плаву боју на своје дресове, и тако је Наполи дијелио свој надимак аззурри са талијанском ногометном репрезентацијом.

Један од надимака Наполија, био је I циуцциарелли, (хр. - малени магарци), тај надимак су добили након врло, врло лоших изведби, тијеком сезоне 1926–27. Тај назив је значио изузетно нешто погрдно, но како је Наполијев знак у то вријеме био необуздани црни коњ, клупска је управа магараца ипак усвојила као маскоту клуба, те су је прозвали О Циуццио,а приказивали су га с поносом.

Ознака клуба на дресовима и на грбу је била велико слово Н, смјештеним унутар круга, око којег пише Интерназионале Наполи, а сличан се дизајн налази и на њиховом дресовима. Клуб је усвојио слово Н, као ознаку, за њихов клуб, али га је Наполи с временом мало измјенио, како се повијест клуба мјењала. Главна разлика је била та да је слово Н било бијеле боје, а око круга и унутар круга су биле двије нијансе плаве боје.

Партенопеи је био популаран надимак клуба, као и за људе из околице града. Тај назив је изведен из грчке митологије, гдје је сирена Партенопеа покушала да очара једног од јунака приче, Одисеја на свом броду, крај отока Цапри. У причи Одисеј, је рекао својим људима да дају привезати брод, тако да буду у могућности одупријети се пјесмама сирена. Како Партенопе није могла живјети без љубави, она потопи себе, те је њено тијело, како прича говори, испловило на обали града Напуља.

Спонзори и произвођачи мајица

Вријеме трајања	Произвођач опреме	Спонзор
1978.–1980.	Пума АГ	Нитко
1981.–1982.		Снаидеро
1981.–1981.	НР
1982.–1983.		Цирио
1983.–1984.		Латте Берна
1984.–1985.	Линеа Тиме	Цирио
1985.–1988.	НР	Буитони
1985.–1991.		Марс
1991.–1994.	Умбро	Воиелло
1994.–1996.	Лотто	Рецорд Цуцине
1996.–1997.		Централе дел Латте ди Наполи
1997.–1999.	Нике	Поленгхи
1999.–2003.	Диадора	Перони
2003.–2004.	Легеа	Руссо Цицциано
2004.–2005.	Каппа	Мануале д'аморе / Скy Цаптаин / Црасх - Цонтатто фисицо / Цхристмас ин Лове / Манди
2005.–2006.		Лете
2006.–2009.	Диадора
2009.-2011.	Мацрон
2011.-2014.		Лете-МСЦ
2014.-		Лете-Паста Гарофало

Покровитељи и ривали

Наполијеви екстремни навијачи на Стадио Сан Паолу.

Наполи је један од најпопуларнијих ногометних клубова у Италији по броју ногометних обожаватеља има их око 10%.

Премда је важно споменути неколико талијанских новина попут Ла Репубблица које се баве о њима. Попут осталих ногометних клубова, и Наполи има навијачке базе диљем Италије, али и изван талијанских граница; процијењено је од стране клуба да имају око 5 до 6 милијуна обожаватеља у цијелом свијету.

Наполи има неколико локалних и неколико правих ривала, а најзначајније је ривалство са Ромом. У погледу Наполи и АС Рома су прилично блиске момчади, а заједно се натјечу у познатом талијанском дербију званом Дербy дел Соле , то је дерби који је свој врхунац доживио у раздобљу 1980-их. Ту су још дербији са Лазиом и Вероном, као и локални дербији с Салернитарном и Авеллином.

Исто тако, за љубитеље Наполија ту већ дуго стоји пријатељство с Геновом која сеже од 1982. На задњи дан сезоне 2006-07 ,ова два клуба су играла заједно и одиграли су 0-0 како би и једни и други осигурали повратак у Серие А, Геновини навијачи, кад дођу у Напуљ често буду поздрављени са: "Бенвенуто фрателло наполетано", што значи "Добродошли код напуљског брата". Ту су и такођер добри односи са момчадима Анцоне и Палерма.

Национални

• Серие А: 3

• Побједници: 1986./87.; 1989./90.; 2022./23.
• Другопласирани: 1967./68.; 1974./75.; 1987./88.; 1988./89.; 2012./13.; 2015./16.; 2017./18.; 2018./19.

• Цоппа Италиа: 6

• Побједници: 1961./62.; 1975./76.; 1986./87.; 2011./12.; 2013./14.; 2019./20.
• Финалисти: 1971./72.; 1977./78.; 1988./89.; 1996./97.

• Суперцоппа Италиана: 2

• Побједници: 1990.; 2014.
• Финалисти: 2012.; 2020.

• Серие Б: 1

• Побједници: 1949./50.
• Другопласирани: 1961./62.; 1964./65.; 1999./00.; 2006./07.

• Серие Ц1: 1

• Побједници: 2005./06.

Липтон Куп

• Побједници: 1909.; 1911.; 1914.
• Финалисти: 1910.; 1912.; 1913.

Еуропски

• Куп побједника купова

• Полуфиналисти: 1976./77.
• Четвртфинале: 1962./63.

• Куп УЕФА: 1

• Побједници: 1988./89.

• Интертото куп: 1

• Побједници: 2008.

• Англо-Талијански Лига Куп: 1

• Побједници: 1976.

• Куп Алпа: 1

• Побједници: 1966.

Повезано

• Попис играча С.С.C. Наполија

Вањске везе

Социетà Спортива Цалцио Наполи на Wикимедијиној остави

• Службена страница клуба (it) (en) (es) (zh)
• Службена страница Серие А (it)
• Наполи магазине- спортске вијести (it) (en)