Тајкун
Тајкун је неформални израз којим се означава човек који заузима истакнуто место у свету индустрије, захваљујући чему је стекао велико богатство. То је веома богат и моћан пословни човек или индустријалац. Поред назива тајкун, за пословне магнате се још користи израз могул.
У прошлости је ова реч коришћена као назив за јапанског шогуна.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Реч тајкун је изведена од јапанске речи таикун (
Модификована верзија ове речи се јавља у енглеском језику као тyцоон, а односи се на богатог менаџера. Реч је ушла у енглески језик у 19. веку, са повратком поморског комодора Метју Перија (Маттхеw Перрy) из Јапана. Он је 1854. године преговарао са шогуном верујући да је он цар. У ствари, шогун јесте имао власт у Јапану, иако је то право формално припадало цару.
Америчког председника Абрахама Линколна су његови сарадници у шали ословљавали са „тајкун“, одакле се овај израз проширио у пословном свету, где се користи и данас.
Сматра се да у данашње време глобалне економије поједини пословни лидери имају више моћи него вође држава. Зато је етимолошки прикладно да се такви лидери називају тајкунима.
Конотација
[уреди | уреди извор]У западним земљама појам тајкун углавном нема посебну конотацију (осим материјалне), док у већини бивших социјалистичких земаља ова реч у јавности претежно има негативну конотацију и асоцира на непоштен начин стицања богатства. У том смислу, реч тајкун означава особе које су у време приватизације и увођења тржишта капитала створиле богатство и мрежу пословних веза, финансијске моћнике који су се обогатили нагло, без новца и рада, на сумњив начин; то су такозвани „новопечени богаташи“.
Познати светски тајкуни
[уреди | уреди извор]- Силвио Берлускони, медији и политика
- Мајкл Блумберг, медији
- Ворен Бафет, инвестиције
- Бил Гејтс, програмска подршка, оснивач Мајкрософта
- Жан Пол Гети, нафта
- Конрад Хилтон, хотели
- Руперт Мардок, медији (Њуз корпорација)
- Џон D. Рокфелер, нафта
- Џорџ Сорош, финансије
- Доналд Трамп, некретнине
- Тед Тарнер, медији